Svake godine dodeljuje se Nobelova nagrada za izuzetna dostignuća u fizici, hemiji, medicini (ili fiziologiji), ekonomiji, književnosti (Švedska kraljevska akademija nauka) i za mir u svetu (Norveški komitet za Nobelovu nagradu). Mnogi se pitaju zašto je to tako, zašto nema Nobelove nagrade za matematiku?
Prof. dr Miodrag Petković
Nobelova nagrada dodeljuje se za izuzetna dostignuća u fizici, hemiji, medicini (ili fiziologiji), ekonomiji, za književnost i za mir u svetu, ali ne i za matematiku. Mnogi se pitaju zašto je to tako, zašto nema Nobelove nagrade za matematiku? Neki detalji u vezi s ovim mogu se naći u kratkom članku Why is there no Nobel prize in Mathematics? L. Gardinera i L. Hormandera (The Mathematical Inteligencer, No 7, 1985) koja se zasniva na knjizi Ett testamente, Nobelstiftelsens tillkomsthistoria och dess grundare (Stokholm 1950) o Nobelovom testamentu, koju je napisao R. Solman, glavni izvršilac Nobelovog testamenta i kasnije direktor Nobelove fondacije. Autori najpre navode dva najčešće pominjana objašnjenja, a u oba se pojavljuje istaknuti švedski matematičar Magnus Gesta Mitag-Lefler (Magnus Gösta Mittag-Leffler, 1846-1927):
1) (Francusko-američka verzija) Mitag-Lefler je bio u ljubavnoj vezi s Nobelovom ženom pa je Alfred Nobel (1833-1896) svoju mržnju prema njemu preneo na celu matematiku.
2) (Švedska verzija) Mitag-Lefler je bio vodeći švedski matematičar u vreme kada je Nobel napisao svoj testament. Nobel je znao da, ako bi postojala nagrada za matematiku, tada bi Mitag-Lefler mogao da upotrebi svoj uticaj u Švedskoj kraljevskoj akademiji nauka i postane prvi dobitnik.
Da bi ovo osujetio, Nobel nije uveo nagradu za matematiku.
Francusko-američka verzija sigurno nije tačna. Naime, Alfred Nobel je bio zakleti neženja. Osim toga, on je studirao u Sankt Peterburgu, emigrirao iz Švedske 1865. (kada je Mitag-Lefler još bio student) i živeo uglavnom u Parizu.Švedska verzija je, takođe, neodrživa; to je više akademska konstrukcija bez kredibiliteta. Mada su i Nobel i Mitag-Lefler bili članovi Švedske akademiije nauka, oni skoro da nisu imali međusobne kontakte.
Da bi se dobio pravi odgovor na ovo pitanje, treba primetiti da su sve oblasti za koje se dodeljuju nagrade, pomenute na početku (sem ekonomije, koja je uvedena mnogo kasnije), izuzev možda medicine, bile usko vezane za Nobelova lična interesovanja. Matematika jednostavno nije nikada Nobelu pala na pamet. On je smatrao da je matematika teorijska disciplina koja služi kao pomoćni aparat za rešavanje problema iz fizike i da nije posebna grana nauke od većeg interesa. Ove činjenice predstavljaju pravo objašnjenje zašto nema Nobelove nagrade za matematiku.
Čitaoci će se, svakako, saglasiti da matematičari nimalo ne zaostaju za naučnicima u drugim disciplinama, pa se odmah postavlja pitanje da li postoji nagrada za matematička dostignuća koja je ekvivalent Nobelovoj nagradi. Širom sveta ima stotinak priznanja, među njima se kao najprestižnije najčešće ističu Fildsova medalja i Abelova nagrada. Pre navođenja lista dobitnika ove dve medalje, napomenimo da iznos Nobelove nagrade iznosi oko 1,14 miliona dolara (2020), pri čemu se nagrada deli u slučaju više dobitnika (ne obavezno na podjednake delove).
Nobelova medalja, Fildsova medalja (Wikipedia)
Fildsova medalja se dodeljuje svake četvrte godine na tradicionalnom Internacionalnom kongresu matematičara, i dobija je dvoje, troje ili četvoro matematičara ne starijih od 40 godina. Inicijativu za ovu nagradu pokrenuo je kanadski matematičar Džon Filds tridesetih godina dvadesetog veka. Filds je osnovao ne samo fond za nagrade (ne naročito visoke, 11.000 evra svakom dobitniku), već je i sam dizajnirao medalju koja je načinjena od zlata i na kojoj je Arhimedov lik.Godine 2014. Iranka Mariam Mirzakani (1977–2017), koja je radila na Univerzitetu Stenford, postala je prva žena koja je dobila Fildsovu medalju. Lista svih dobitnika data je u tabeli 1.
Tabela 1 Lista dobitnika Fildsove medalje
U čast najvećeg norveškog matematičara Nilsa Abela (1802-1829), a povodom njegovog dvestotog rođendana, Norveška vlada i Norveška akademija nauka pokrenuli su 2002. plan za nagradu u oblasti matematike koja bi bila ekvivalent Nobelove nagrade i dodeljivala se svake godine za izuzetan doprinos u matematici. Kandidate predlaže nezavisan međunarodni komitet sastavljen od renomiranih matematičara, a gornja granica za godine dobitnika ne postoji.Nagrada se dodeljuje počev od 2003. godine u pozamašnom iznosu od oko 700.000 evra. Lista dobitnika Abelove nagrade data je u tabeli 2.
Tabela 2 Lista dobitnika Abelove medalje
Godine 2015. desila su se dva događaja koja samo život može da izrežira. Džon Neš (1928-2015), jedini matematičar koji je dobio Nobelovu nagradu (ali u oblasti ekonomije, za tzv. Nešov ekvilibrijum u teoriji igara), i kanadsko-američki matematičar Luis Nirenberg (1925-2020), dobili su Abelovu nagradu. Na svečanoj ceremoniji 19. Maja norveški kralj Harald uručio im je nagradu u Oslu, glavnom gradu Norveške. Samo četiri dana kasnije, Džon Neš i njegova supruga Ališija poginuli su u saobraćajnom udesu blizu grada Monro Taunšip (savezna država Nju Džerzi) u taksiju kojim su se vozili vraćajući se kući iz Norveške.
Većina čitalaca se verovatno seća filma A Beautiful Mind (Blistavi um, 2001) režisera Rona Hauarda. Film se bavi tegobnim životom genijalnog matematičara Džona Neša (glumi ga Rasel Krou) koji je imao tu nesreću da u 30. godini oboli od paranoidne šizofrenije i provede dobar deo života u psihijatriskim klinikama. Film je dobio Oskara za najbolji film, a na dodeli se pojavio i Džon Neš dobivši tom prilikom veliki aplauz.
Džon Neš, Luis Nirenberg
Ovaj prilog završićemo odgovorom, istina delimičnim, na pitanje koji su uniververziteti u svetu dali najviše dobitnika Nobelove nagrade. Nije baš lako dati odgovor jer ima više kriterijuma, na primer da li uzimati u obzir samo nobelovce koji su Nobelovu nagradu dobili dok su radili na univerzitetu X, ili one koju su diplomirali na univerzitetu X, ili sabrati i jedne i druge. Poslednji kriterijum se najčešće navodi u literaturi tako da je i u ovom prilogu urađeno isto. Pomenimo da su se neki naučnici svojim istraživanjima bavili na više univerziteta tako da i donja lista nije bez nedostataka; uostalom, ona nije zvanična već samo informativna.
1. Harvard– Kembridž (Masačusets), SAD (151 dobitnik);
2. Kolumbija– Njujork, SAD (101);
3. Kembridž – Kembridž, V. Britanija (90);
4. Čikago – Čikago, SAD (89);
5. Institut za tehnologijuMasačusets– Kembridž, SAD (83);
6. Kalifornija Berkli – Berkli, SAD (69);
7. Oksford – Oksford, V. Britanija (58);
8. Stenford – Stenford, SAD (58);
9. Jejl – Nju Heven, SAD (52);
10. Pariz – Pariz, Francuska (51):
11. Getingen – Getingen, Nemačka (46);
12. Kornell – Itaka, SAD (43);
13. Hajdelberg– Hajdelberg, Nemačka (41);
14. Humbolt– Berlin, Nemačka (40):
15. Prinston – Prinston, SAD (37).
