Svetska organizacija za prirodu (WWF) i Prirodno-matematički fakultet u Kragujevcu ukazali su na opasnost od izgradnji malih hidroelektrana (MHE) na rekama čiji se ceo živi svet usled toga menja i nestaje. Na tu činjenicu ukazuju i najnovija hidrobiološka istraživanja koja su sproveli taj fakultet i WWF, a čiji je cilj, kako navode, da prikažu uticaj izgrađenih malih hidroelektrana i potencijalni uticaj planiranih hidroelektrana na biodiverzitet reka u Srbiji.
Tokom 2020. godine sprovedena su istraživanja na devet reka u zapadnoj i centralnoj Srbiji, uključujući Crni Rzav i Ribnicu koje protiču kroz Park prirode „Zlatibor”.Kako se navodi u saopštenju WWF, tokom istraživanja su uočene zabrinjavajuće promene staništa u smislu drastičnog smanjenja količine vode i prevelike produkcije algi, što je moglo uticati na smanjenje bogatstva, brojnosti i biomase akvatičnih makrobeskičmenjaka.Na osnovu zatečene situacije, dodaje se, uočen je i drastičan pad diverziteta na lokalitetu ispod druge male hidroelektrane, što može biti posledica čestih promena nivoa vode na istraživanom delu toka.
Predstavnica WWF Adria Nataša Milivojević poručila je da, iako su i ranije studije ukazivale na veliku štetu koju izgradnja malih hidroelektrana ima na reke i njihovu biološku raznovrsnost, ova sveobuhvatna studija daje neoborive dokaze. „Crni Rzav je primer reke koja je pod pritiskom malih hidroelektrana potpuno izgubila raznovrsnost živog sveta i vizuelni identitet, čime joj je izmenjen prirodni tok i mogućnost ublažavanja posledica klimatskih promena”, istakla je ona. Iz WWF su poručili da su potrebni ozbiljni zaokreti, kako na nacionalnom nivou, kroz zaustavljanje podsticaja za sve tipove malih hidroelektrana i potpunu zabranu njihove izgradnje, tako i na međunarodnom nivou.
(Izvor N1)
