Antarktički mikrobi kojiproždiru gorivo mogli bi pomoći u uklanjanju plastike.
Grupa argentinskih naučnika koristi mikroorganizme poreklom sa Antarktika da bi se u netaknutim prostranstvima belog kontinenta počistilo što više onečišćenja koje nastaje od goriva ili od plastike.Ranije studije su pokazale da mikrobi u tlu i u okeanima širom sveta evoluiraju tako da mogu jesti plastiku.
Argentinski istraživači koristili su sićušne mikrobe koji jedu otpad, kreirajući tako prirodan sistem čišćenja zagađenja uzrokovanog dizelom koji se koristi kao izvor električne energije i toplote za istraživačke baze na zaleđenom Antarktiku.
Odranije se zna da postoje mikrobni enzimi koji razgrađuju plastiku, a često se nalaze u bakterijama na deponijima smeća i sličnim mestima prepunim plastike. Prethodnim istraživanjima skenirano je više od 200 miliona gena pronađenih u DNK uzorcima uzetim iz okoline i pronađeno je 30.000 različitih enzima koji mogu razgraditi deset raznih vrsta plastike. Argentinski istraživači iskoristili su sićušne mikrobe koji jedu otpad, kreirajući tako prirodan sistem čišćenja zagađenja prouzrokovanog dizelom koji se koristi kao izvor električne energije i toplote za istraživačke baze na zaleđenom Antarktiku.
Taj je kontinent zaštićen Madridskim protokolom iz 1961. kojim je propisano da se mora održati u netaknutom stanju.Istraživanje o tome na koji bi način mikrobi mogli biti od koristi kada je posredi plastični otpad, materijal je za proučavanje i većih problema u okolini.
Domaći mikroorganizmi
„U ovom radu smo koristili potencijal domaćih mikroorganizama – bakterija i gljivica koje nastanjuju antarktičko tlo, čak i kad je ono kontaminirano, a ti mikroorganizmi jedu ugljovodonike, odnosno naftu”, izjavio je biohemičar, dr. Lukas Ruberto. „Ono što je za nas kontaminant, za njih može biti hrana.Ugljovodonici su organska jedinjenja sastavljena jedino od atoma ugljenika i vodonika i nalaze se na brojnim mestima, uključujući sirovu naftu i prirodni gas. Ova vrsta mikroorganizama u suštini jede jedinjenja slična nafti i koristi ih kao gorivo. Slični mikroorganizmi su već odigrali važnu ulogu u razgrađivanju naftnih mrlja, poput one u Meksičkom zalivu 2010. godine.”
Lukas Ruberto je u decembru s kolegama naučnicima otputovao u Karlini, jednu od šest stalnih argentinskih baza na Antarktilu, pri čemu je bio prisiljen proći i karantin da bi se sprečio potencijalni prenos koronavirusa na ovaj kontinent, na kojemu je ranije ipak došlo do izolovanih slučajeva zaraze.
Bioremedijacija ili čišćenje
Članovi njegovog tima obavili su bioremedijaciju, a radi se, između ostalog, o čišćenju tla zagađenog dizelom, pri čemu se koriste autohtoni mikroorganizmi i biljke te se tako uklanja oko 60 do 80 posto onečišćenja.Dr Ruberto je kazao da su članovi njegovog tima mikrobima pomogli azotom, vlagom i provetravanjem da bi im optimizovali uslove delovanja. „U osnovi time postižemo da mikroorganizmi, uz vrlo malen uticaj na okolinu, biološki smanje količinu zagađivača”, objasnio je argentinski naučnik.
On i kolege počeli su istraživati na koji bi način mikrobi mogli pridoneti čišćenju plastičnog otpada i drugde u svetu.I goriva i plastika su polimeri, dakle, molekuli sastavljeni od dugih lanaca uglavnom ugljenika i vodonika. „Jedan od naših ovogodišnjih projekata bavi se potragom za autohtonim mikroorganizmima sposobnima za razgradnju plastike”, kazala je Natali Bernard, biohemičarka i specijalistkinja za biorazgradnju plastike.
„Otkrijemo li da se plastika doista uspešno razgrađuje, u sledećem koraku bi trebalo da shvatimo na koji se način to odvija da bismo dugoročno pronašli način biotehnološkog procesa razgradnje polimera na ovako niskim temperaturama”, zaključila je pomenuta naučnica.
(Izvor Indeks)
