ARGUSOV POGLED

MLADOM ISTRAŽIVAČU

Sticanje poznanstva (Universitas)

Nakon pet decenija naučnoistraživačkog rada u raznim biomedicinskim oblastima, učešća u edukativnim delatnostima i iskustava stečenih u uređivanju časopisa, vredi da se osvrnem na principe koji mogu biti vodiči raznim generacijama istraživača, posebno onima koji žive i rade u „malim zemljama”.

Akademik Rajko Igić

Na početku istraživačke karijere, pre ili u toku izrade doktorske disertacije, nauči metode koje se koriste u istraživačkoj grupi. Što češće razgovaraj s mentorom i ostalim članovima njegovog tima. Bez ustezanja iznosi svoje ideje i postavljaj pitanja. Nastoj da učestvuješ na svim kursevima o opštim i specificnim istraživačkim metodama, a ne samo na formalnim predavanjima koja se odvijaju na doktorskim studijama ili na univerzitetu.

„Kada posetiš neki veći grad u
inostranstvu, zbog bilo kog razloga,
poseti ustanovu koja je interesantna
za tvoj istraživački  rad”, tako je
govorio moj profesor Pavao Štern.

Nastoj da ti govorni engleski bude što bolji. Ne propuštaj naučne sastanke iz oblasti u kojoj je tvoj projekat ili projekat tima ustanove u kojoj radiš, bez obzira na to da li su sastanci u zemlji ili inostranstvu. Na naučnim skupovima nastoj da upoznaš što više kolega iz svoje generacije, ali i starije istraživače.

„Kada posetiš neki veći grad u inostranstvu, zbog bilo kog razloga, poseti ustanovu koja je interesantna za tvoj istraživački rad,” tako je govorio moj profesor Pavao Štern (1913-1976), šef Zavoda za farmakologiju i toksikologiju u Sarajevu. Prethodno se najavi rukovodstvu te ustanove da ti načini program boravka (engl. itinerary; lat. itinerarārium), a ako si već publikovao nekoliko radova u časopisima, predloži toj ustanovi da održiš predavanje (seminar) o svojim istraživanjima.

S timom koji je veći od šest
ili osam saradnika, shvatićeš
da ne možeš uspešno nadgledati
i kontrolisati sve što se
u laboratoriji zbiva.

[Kada sam bio asistent u Zavodu za farmakologiju u Sarajevu posetio sam Majnc (Zapadna Nemačka); prethodno sam se najavio njihovom institutu za farmakologiju na kome je bio šef čuveni profesor Gustav Kuščinski (1904-1992). Majnc je tada bio centar farmakologije u SR Nemačkoj. Bila je to za mene izuzetno naporna poseta – razgovarao sa svakim članom instituta po jedan sat – ali su susreti s tim farmakolozima bili veoma korisni.

Kasnije sam na sličnim putovanjima, zahvaljujući navedenom savetu profesora Šterna, održao seminare u Berlinu, Frankfurtu, Vašingtonu (Betesda), Njujorku, Ingelhajmu na Rajni, Dalasu, Čikagu, Segedinu, Novom Sadu, Ljubljani, Nišu, Zagrebu, Beogradu i nekim drugim gradovima.] Nastoj da u najboljoj istraživačkoj ustanovi provedeš najmanje godinu dana.

Profesor Laslo Sekereš  (1921-2012), vodeći evropski farmakolog i rukovodilac kardiovaskularnih istraživanja u Segedinu (Mađarska), govorio je da je pogrešno smatrati da će tvoja efikasnost u radu biti veća ako imaš veći tim. S timom koji je veći od šest ili osam saradnika, shvatićeš da ne možeš uspešno nadgledati i kontrolisati sve što se u laboratoriji zbiva.

On savetuje svakom šefu da u diskusiji sa saradnicima koristi tzv. open door sistem kako bi svaki saradnik najlakše s njim diskutovao. Uz to, sa saradnicima je neophodan svakodnevni brainstorming (grupna kreativna tehnika) sastanak na kome se razmatraju tekuće informacije.

Važan je još jedan detalj koji je koristio Ervin G. Erdeš (otac područja metabolizma vazoaktivnih peptida, koji je radio je u Oklahoma Sitiju, Dalasu i Čikagu, a posetio je Sarajevo, Tuzlu, Beograd i Sombor (penzionisan je u svojoj 83. godini): „Kad odlaziš na put od više dana, s mlađim saradnicima najpre prodiskutuj zadatke i napismeno im iste ostavi, jer nakon usmenih dogovora detalji se često zaborave i zadaci se samo delimično realizuju.”

Nastoj da dobiješ finansijsku pomoć za rad laboratorije izvan svoje ustanove. Ne prihvataj se političkih funkcija; one pribavljaju više novca za rad laboratorije iz lokalnih izvora, ali ćeš gubiti puno vremena i izraživački tim nećeš adekvatno kontrolisati. Zato takve funkcije prihvati tek pri kraju naučne karijere.

Daj što pre priliku saradnicima da sastave prvu verziju rukopisa naučnog saopštenja. Recenzije rukopisa radi nepristrasno, kao i ocene istraživačkih projekata. Ne ustručavaj se da na naučnim skupovima izneseš ocene i ideje koje mogu unaprediti rad onima koji saopštavaju svoje rezultate. Prihvati se mentorstva i članstva komisija doktorantima; te dužnosti obavljaj savesno, a kada kandidat ne zadovoljava, prekini mentorstvo.

Svoje saradnike ciljano šalji na duži period u vrhunske laboratorije; u njima će oni mnogo naučiti i istovremeno načiniti međunarodne kontakte. Prihvati se da organizuješ međunarodne sastanke, a po mogućnosti i jedan međunarodni kongres. [Priseti se da je Prvi internacionalni simpozijum o supstanci P organizovao akademik Pavao Štern u Sarajevu. Zahvaljujući tom simpozijumu na Medicinski fakultet u Tuzli doputovao je švedski nobelovac Ulf Svante von Euler. Nažalost, njegova smrt je prekinula realizaciju planiranog naučnog poduhvata].

PENZIONERSKE PRIPREME

Pripreme za penzionisanje treba uraditi mnogo pre nego što će Zakon o penzionisanju taj datum odrediti. Očekuj da će te – kao penzionera – svi drugačije gledati: kolege, studenti, prijatelji, poznanici, čak i ukućani. Postepeno ćeš sve više gubiti ugled i moć. Zato se spremi da u tom dobu provodiš vreme onako kako to nisi ranije mogao.

Možda ćeš se samo u kraćem periodu posvetiti stručnim aktivnostima (npr. saveti mlađima, ako to oni budu tražili; odlazak na neke stručne sastanke, ako te organizatori pozovu; pisanje ponekog članka o istorijatu svoje struke, ako to nekog urednika interesuje da objavi; možda će ti ime još jedno vreme ostati u nekom uređivačkom ili stručnom odboru; rad u svojoj struci kao privatnik ili u nekoj ustanovi, ako te trebaju i ako to može da te zadovolji), ali uživaj preostale dane uz umetnost, leteraturu, muziku, izlete i turistička putovanja – najpre duža, a kasnije samo u obližnje krajeve.

Drži kontakt s prijateljima i rodbinom: elektronskom poštom, telefonom, pismima ili posetama. Pomaži unucima ili praunucima. Ako poslednje životno doba provodiš u manjem mestu, najbolje je da se povežeš s gimnazijom ili nekom drugom školom jer im možeš puno pomoći: mladi će ti biti zahvalni, a mladost će te podmlađivati. Ne ulazi u političke rasprave.

Radi kreativne poslove u okviru hobija koji imaš odranije. Tvoje će publikacije biti još jedno vreme citirane, ali je veoma mala šansa da će neka od njih doživeti sudbinu da postane sleeping beauty, tj. da jedno tvoje naučno otkriće postane interesantno istraživačima nakon četrdesetak ili više godina.

Ime će ti, kad te dugo ne bude, otići u poneku publikaciju, ako te pomenu u istorijatu struke kojom si se bavio, koju si voleo i o njoj druge podučavao, širio saznanja, doprinosio boljem lečenju ili prevenciji bolesti. Tvoj celokupan naučni doprinos je ugrađen – poput male cigle – u ogroman bedem nauke koji stalno raste.

Akademik Rajko Igić je najpre  bio profesor farmakologije i toksikologije u Sarajevu, Tuzli, Banjaluci i Novom Sadu, a potom naučni savetnik (Senior Scientist) na Odeljenju za anesteziologiju i kontrolu bola, Cook County Hospital u Čikagu (SAD). Publikovao je brojne naučne radove, uglavnom o metabolizmu vazoaktivnih peptida i holinergičkom nervnom sistemu; radovi su mu citirani 1.009 puta.

Ulf Svante von Euler

Ulf Svante von Euler

Glavna otkrića su mu:
(1) Prvi je sasaradnicima ustanovio da retina poseduje važnukomponentu renin-angiotenzin sistema, ACE – angiotensin konvertirajući enzim (Central actions of angiotensin and related peptides, Njujork, Pergamon pres, 1977; Liječnički Vesnik, 1977), a posle toga u svetu je objavljenopreko 200 publikacija iz teoblasti; (2) Dokazao je da su ACE i kininaza II jedan te isti ennzim (Circulation Research, 1972; Experimentia, 1972).

Objavio je više knjiga i udžbenika. Poznat mu je istorijski članak o našim istraživačima Lazi K. Lazareviću (1851-1891), IvanuĐaji (1884-1957) i Pavau Šternu (1913-1976), koji je objavio u časopisu Enstein Journal of Biology and Medicine, 2003.godine. Uređivao je dva medicinska časopisa, bio je recenzent u časopisima, a osnovao je i uređivao medicinske biltene u Tuzli, Banjaluci i Novom Sadu. Projekte su mu finansirali American Heart Association i Republička zajednica za naučni rad, Sarajevo.

U 1972. godini postao je član naučnih društava Sigma Xi i Njujorške akademije nauka; 1981. Godine dobija republičku nagradu  „VeselinMasleša” za knjigu „Kako se pišu saopštenja o medicinskim istraživanjima”; 1991. godine u Zagrebu dobija nagradu Yu-humanista; od 1996. godine je član Društva američkih fiziologa; 2012. Godine izabran je za člana ANU RS; osnivač je najveće preventivne akcije studenata medicine u Evropi, Dan bez cigarete – 31. januar.Taj dan je postao nacionalni dan borbe protiv pušenja u Srbiji i Bosni i Hercegovini.

(Kratak odlomak iz knjiga „Naučno istraživanje i naučna saopštenja”, čiji je glavni autor i urednik akademik Rajko Igić).

O autoru

Stanko Stojiljković

Ostavite komentar