Kopriva sadrži gvožđe, kalijum, kalcijum, magnezijum, silicijum, bakar, cink, fosfor, mangan, a i vitamine C, A, B2, B5 i K, biljne hormone, sterole, taninsku, mravlju, galusovu i kremenu kiselinu.
Aleksandra Božović
Kopriva je široko rasprostranjena korovska biljka koja uspeva širom planete. Raste svuda – na planini, u ravnici, na plodnoj zemlji, na njivama, livadama, u šumama, pored reka i potoka i na zapuštenim površinama. Može da naraste više od jednog metra, a cveta od juna do septembra.
Ova jestiva i lekovita biljka sadrži gvožđe, kalijum, kalcijum, magnezijum, silicijum, bakar, cink, fosfor, mangan, a i vitamine C, A, B2, B5 i K, biljne hormone, sterole, taninsku, mravlju, galusovu i kremenu kiselinu.
Kopriva je jedna od retkih biljaka koja smanjuje dejstvo radijacije, a korisna je i za oporavak ljudi koji se leče radioterapijom
Vrhovi koprive beru se tokom celog perioda – od ranog proleća do kasne jeseni, mada su mladi listovi najkvalitetniji u rano proleće. Seme se sakuplja leti i u jesen, a koren u rano proleće i u jesen. Cela biljka može da se osuši i ostavi za zimu.
Lekovita od davnina
Stabljike koprive korišćene su još od bronzanog doba za izradu tkanina, a bije ih glas da su za to bolje i od konoplje. „Kopriva se, kao i druge biljke, bere po lepom, suvom vremenu, oko podneva. Nadzemni deo se seče makazama, nikad se ne čupa iz zemlje. Izuzetno je lekovita i ujedno pristupačna biljka”, kaže monahinja Atanasija Rašić iz manastira Rukumija, autorka više knjiga o samoniklom, jestivom i lekovitom bilju.
Monahinja Atanasija (A1 info)
Lekovita svojstva koprive poznata su od davnina – još u antičko doba korišćena je protiv reumatskih bolova. Za lečenje se koriste čajevi, tinkture i ulja od koprive. Kopriva je prirodni lek protiv anemije, ublažava preobilno krvavljenje, čisti krv, podiže otpornost organizma. Pripisuju joj se i antibakterijska, antivirusna svojstva. Pomaže i kod upale desni i angine.
Za pravljenje insekticida treba kilogram svežih kopriva potopiti u deset litara vode i ostaviti ih tako 24 sata. Ukoliko nema svežih kopriva, na istu količinu vode treba staviti sto do dvesta grama osušenih
Pošto je i prirodni diuretik, doprinosi sniženju krvnog pritiska, a koristi se i kod urinarnih infekcija. Stimuliše rad jetre i pankreasa, snižava nivo šećera u krvi. Pomaže kod nervoze, nesanice, glavobolje i ekcema. „Kopriva je jedna od retkih biljaka koja smanjuje dejstvo radijacije, a korisna je i za oporavak ljudi koji se leče radioterapijom”, kaže monahinja Atanasija.
Za plodno zemljište
Koristi se i u ishrani – od nje se prave sokovi, čorbe, salate, pite, nadevi, pire, a dobra je i kao dodatak jelima. „Kopriva je indikator plodnog zemljišta. Jako je korisna u poljoprivredi, koristi se za zaštitu bilja kao insekticid i za prehranu biljaka kao azotno đubrivo”, objašnjava monahinja Atanasija i otkriva nam, zatim, kako se ta sredstva prave.
Za pravljenje insekticida treba kilogram svežih kopriva potopiti u deset litara vode i ostaviti ih tako 24 sata. Ukoliko nema svežih kopriva, na istu količinu vode treba staviti sto do dvesta grama osušenih.
„Koprive ne treba da budu potopljene duže od 24 sata, jer preparat gubi moć. Treba ih procediti i dobijenim rastvorom poprskati biljke sa svih strana. U tu svrhu može da se upotrebi rasprskivač ili prskalica za voćke.
Postupak može da se ponovi posle nekoliko dana”, kaže monahinja.
Da bi se dobilo đubrivo od koprive, postupak je isti, ali se koprive duže drže potopljene u vodi, sve dok rastvor ne počne da peni. Svaki dan ga treba promešati drvenim štapom. Posle nekoliko dana sve poprima vrlo neprijatan miris, tako da ovo đubrivo treba praviti van kuće, a posudu delimično pokriti.
Koren koprive pomešan s vodom može da se upotrebljava kao šampon za kosu i kao deterdžent za pranje sudova.
(Izvor RTS)
