SA ONE STRANE DUGE

MOLEKULARNI PIONIR

1.373 pregleda
Ana Savić (IMGGI)

Kao veoma kreativna osoba, prof. dr Ana Savić (1936-2022) uvela je mnogo originalnih rešenja u nastavu i tako uspešno popunjavala praznine i nedostatke koje je sa sobom nosilo osnivanje potpuno novog studijskog programa. Novina koju je posebno podržavala bila je učestvovanje u nastavi istaknutih naučnika iz naučnih instituta, a i istaknutih profesora sa drugih fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Prof. dr Gordana Matić

Dr Snežana Kojić

Ove godine smo obeležili pola veka srpske škole molekularne biologije. Nova studijska grupa Molekularna biologija i fiziologija je osnovana 1972. godine na Odseku za biološke nauke Prirodno-matematičkog fakulteta. Univerzitet u Beogradu je bio treći u svetu na kome su formirane studije molekularne biologije. Osnivač je bio akademik Dušan Kanazir, koji je na Katedri za biohemiju i molekularnu biologiju u to vreme imao samo jednog asistenta, Anu Savić.

Ana Savić je započela svoju pedagošku karijeru nakon diplomiranja, 1961. godine na prupi za fizičku hemiju Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu i to kao asistent profesora Dušana Kanazira na Odseku za biološke nauke. Doktorirala je 1972. godine, a 1973. je izabrana za docenta na novoosnovanom studijskom programu Molekularna biologija i fiziologija. Osmislila je, formirala i počela da predaje predmet Osnovi molekularne biologije prvoj generaciji studenata. U vanrednog profesora je promovisana 1982. godine, i za svoj predmet napisala je autorizovana recenzirana skripta, prvi molekularnobiološki udžbenički tekst napisan na srpkom jeziku. Redovno je prerađivala i dopunjavala svoja skripta, koja su godinama bila jedini izvor informacija na maternjem jeziku, u korak prateći ubrzani razvoj molekularne biologije u svetu. Izuzetno se trudila da o molekularnoj biologiji govori i piše na srpskom jeziku, a ne srpskim ili posrbljenim rečima u engleskoj rečeničnoj konstrukciji.

Od 1988. godine predavačka aktivnost Ane Savić značajno se intenzivirala i postala složenija. Pored Osnova molekularne biologije, vodila je i kurs Molekularna biologija eukariota, a i poslediplomske kurseve Biohemija i biofizika makromolekula, Fizika i hemija biopolimera i Odabrana poglavlja iz molekularne biologije na Odseku za biološke nauke Prirodno-matematičkog fakulteta i u Centru za multidisciplinarne studije u Beogradu. Godine 1987. izabrana je za šefa Katedre za biohemiju i molekularnu biologiju na Biološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Status redovnog profesora stekla je 1991. godine.

Naučno-istraživački rad Ane Savić započeo je u Laboratoriji za radiobiologiju Instituta za nuklearne nauke Boris Kidrič” u Vinči. Od 1970. do 1985. bila je saradnik Instituta za biološke nauke Siniša Stanković”. Zatim se pridružila osnivačima Instituta za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo i formirala novu Laboratoriju za molekularnu biologiju 1986. godine, kojom je rukovodila sve do odlaska u penziju 2002. godine.

Naučnu karijeru Ana Savić je započela izučavanjem uticaja UV zračenja na DNK. Prvu publikaciju je objavila 1965. godine, na ruskom jeziku, u časopisu Akademije nauka tadašnjeg Sovjetskog Saveza. Tokom izrade doktorske disertacije proučavala je molekularne aspekte embrionalnog razvića i diferencijacije koristeći morske ježeve kao model sistem. Kao mlada naučnica, iskustvo je sticala na studijskim boravcima u inostranim laboratorijama; u Institutu za biohemiju i Institutu za molekularnu biologiju Sovjetske akademije nauka u Moskvi, na Njujorškom univerzitetu u Stoni Bruku, na Amherst koledžu. Na Univerzitetu Harvard provela je dve godine (1968-1970.) kod renomiranog profesora Pola Dotija, gde je uradila veći deo eksperimenata iz kojih je proistekla njena doktorska disertacija.

Bavila se proučavanjem različitih aspekata strukture i metabolizma hromatina i njegovih komponenti. Njen naučnoistraživački interes je obuhvatao i određivanje lokalne strukture DNK, interakciju DNK i proteina i replikaciju DNK eukariota.

Blisko je sarađivala sa profesorom Dušanom Kanazirom i dr Vladimirom Glišinom, pionirima molekularne biologije u Srbiji. Profesor Kanazir ju je usmerio i podržao u izučavanju bioloških informacionih makromolekula – nukleinskih kiselina i proteina, dok joj je dr Glišin pomogao da se opredeli za rad u oblasti molekularne embriologije.

Laboratorija Ane Savić bila je jedna od prvih koja je uvela metodu utvrđivanja očinstva analizom DNK markera. Svojim naučnim radom je značajno doprinela postavljanju temelja savremenih biomedicinskih istraživanja u Srbiji.

Nakon osamostaljivanja, naučna aktivnost Ane Savić obuhvatala je više istraživačkih tema i pretežno je bila fundametalnog karaktera. Primenjujući metodologiju rekombinantne DNK izučavala je strukturu i funkciju genetičkog materijala viših organizama. Bavila se proučavanjem različitih aspekata strukture i metabolizma hromatina i njegovih komponenti. Njen naučnoistraživački interes je obuhvatao i određivanje lokalne strukture DNK, interakciju DNK i proteina i replikaciju DNK eukariota. Inicirala je i istraživanja u oblasti molekularne biologije biljaka koja su obuhvatala analizu gena heljde i njihovih produkata. Ulagala je napore da eksperimentalni rezultati njenih saradnika budu primenjeni i u praksi, posebno u medicini, uvođenjem molekularne dijagnostike humanih naslednih bolesti, uključujući cističnu fibrozu, hemofiliju i trombofiliju. Laboratorija Ane Savić bila je jedna od prvih koja je uvela metodu utvrđivanja očinstva analizom DNK markera. Svojim naučnim radom je značajno doprinela postavljanju temelja savremenih biomedicinskih istraživanja u Srbiji.

Pored toga što je ostvarila veoma bogatu i plodnu pedagošku i naučnu karijeru, Ana Savić je bila izuzetna ličnost i u svakom drugom pogledu. Bila je veoma privržena pedagoškom radu i obavljala ga je na specifičan način. Zaslužna je za uvođenje molekularne biologije u nastavu u vreme kada je ta nauka u svetu bila tek u povoju, a mogućnosti komunikacije i pristupa informacijama neuporedivo manje od onih u eri računara i interneta. Ana Savić je bila veoma posvećena velikom izazovu osnivanja nove studijske grupe na Biološkom fakultetu koji je podrazumevao opsežnu reformu programa, kao i reformu organizacije nastave. Bio je to veliki zajednički poduhvat kako za profesore, tako i za studente prve generacije molekularne biologije i fiziologije.

Ogromnim trudom i radom, upornošću, voljom i optimizmom, koji je bio tako karakterističan za nju i nije je napuštao do poslednjeg dana, uspevala je da organizuje i izvede nastavu na zavidnom nivou, postavljajući visoke kriterijume pre svega sebi samoj, a onda i studentima. Njeni studenti su bili veoma motivisani da rade, uče i kopaju po teško dostupnoj stranoj literaturi kako bi razjasnili nedoumice i razumeli suštinu problema, jer bilo je sramota izaći pred profesorku Anu nespreman. Vedra, vrlo neposredna, duhovita i ležerna u odnosu sa studentima Ana Savić je bila oslonac, profesor kome su studenti uvek mogli da se obrate, požale, potraže pomoć ili rešenje nekog problema. Generacijama studenata je bila uzor i pravi autoritet – neko ko se poštuje zbog znanja, rada, čestitosti, ljudskih vrlina i istinskih vrednosti.Znala je da odloži svoj ili ispit nekog drugog profesora za nedelju dana, uz reči: Nije važno da li ćete naučiti u sredu ili u petak, važno je da naučite”.

Kao veoma kreativna osoba, Ana Savić uvela je mnogo originalnih rešenja u nastavu i tako uspešno popunjavala praznine i nedostatke koje je sa sobom nosilo osnivanje potpuno novog studijskog programa. Novina koju je posebno podržavala bila je učestvovanje u nastavi istaknutih naučnika iz naučnih instituta, a i istaknutih profesora sa drugih fakulteta Univerziteta u Beogradu. Ideja vodilja bila je da znanje iz određenih oblasti prenose studentima naučnici i profesori koji se tim oblastima bave u sopstvenim istraživanjima. Studenti su tako dobijali nova saznanja iz prve ruk”, od eksperata koji su vrlo dobro poznavali sve probleme, izazove i perspektive naučnih tema o kojima su govorili.

Kada je uvela predmet molekularna biologija eukariota, koji je bio nadogradnja osnovnog kursa molekularne biologije, Ana Savić je dodatno unapredila i metodologiju nastave uvodeći seminarske radove koje su studenti pripremali na osnovu aktuelnih revijskih i naučnih radova. Na taj način studenti su bili osposobljavani da čitaju i prate originalnu naučnu literaturu na engleskom jeziku.

Da bi studentima obezbedila praktičnu nastavu Ana Savić je često organizovala posete laboratorijama beogradskih instituta. Razgovori sa istraživačima i uvid u njihove eksperimente pružali su studentima mogućnost da razumeju šta to znači baviti se naukom i da osete entuzijazam i stvaralačku atmosferu koja je vladala u tim laboratorijama. Prvim generacijama studenata organizovala je jednomesečne radne posete Institutu za biologiju mora u Kotoru, gde su studenti uz pomoć profesorke i njenih saradnika i postdiplomaca radili eksperimente, uz ozbiljnu pripremu, pažljivo izvođenje eksperimenta i detaljnu analizu rezultata. Rad se odvijao u neobaveznoj, opuštenoj i stvaralačkoj atmosferi u laboratoriji sa velikom terasom nad morem, ali ozbiljnost pristupa eksperimentalnom radu ni u jednom momentu nije se dovodila u pitanje. Studenti su izgarali u laboratoriji od jutra do mraka, a na kraju su predstavljali i diskutovali svoje rezultate sa svim profesorima i kolegama na redovnim seminarima na terasi. Kotor je bio naš Cold Spring Harbor.

Od Ane Savić smo usvojili principe i moralne okvire bavljenja naukom. Naučila nas je kako da se posvetimo nauci i da je negujemo kao svoj stil života. Pamtićemo je kao dostojanstvenu i nenametljivu osobu i autoritet isključivo izgrađen na intelektualnim i moralnim kvalitetima.

O autoru

administrator

5 komentara

  • Divna posveta izuzetnoj naučnici. Galaksija bi trebalo da nastavi sa prestravljanjem postignuća naših počivših naučnika. Čestitam!

  • Sa poštovanjem se sećam profesorke dr Ane Savić. Autori su na dobar način opisali profesorkin rad i doprinose nauci kao i odnos sa studentima, znam jer i ja sam jedan od njih. Zaista je lepo pisati o ljudima koji su dali pravi veliki doprinos društvu posebno danas kada su mnoge prave vrednosti zapostavljene.

    • Poštovana ispod nazica Galaksija imate rubriku (crvena slova) Galaksija pretplata, u kojoj je objašnjeno kako da se pretplatite. Svako dobro, Stanko Stojiljković

Ostavite komentar