Otkrivena čudna sličnost između hobotnica i ljudi: „Možda su zato tako pametne”.
Odranije se zna da su hobotnice pametnije od prosečnog beskičmenjaka, a novo istraživanje je možda odgovorilo na pitanje zašto. Naime, izgleda da ova bića imaju specifičnu molekularnu analogiju s ljudskim mozgom.I ljudski genom i genom hobotnice sadrže veliki broj „pokretnih gena” ili transpozona, koji se mogu sami udvostručiti i premeštati po genomu. Iako nisu svi transpozoni aktivni, oni se smatraju materijalom koji pokreće evolucioe procese.
Naučnici su u novoj studiji otkrili da se transpozoni iz porodice LINE (Long Interspersed Nuclear Elements) nalaze u delu mozga hobotnice koji upravlja kognitivnim sposobnostima, s tim da je zanimljivo da ih na istome mestu možemo naći i u ljudskome mozgu. „Doslovno sam skočila na stolicu kada sam pod mikroskopom videla jak signal aktivnosti ovog elementa u delu režnja u kojem se kod hobotnice nalazi centar za učenje i kognitivne sposobnosti, baš kao i u hipokampusu kod ljudi”, rekla je biološkinja Đovana Ponte iz Instituta Stacione Zoolođika Anton Dorn u Italiji.
Nedavna istraživanja otkrila su kako su LINE transpozoni pažljivo regulisani u ljudskom mozgu i da se smatra da su povezani sa učenjem i pamćenjem, dilom zato što su najaktivniji u hipokampusu, odakle se kontrolišu procesi učenja, piše Science Alert. Nakon što su pronašli ove gene na istom mestu u mozgu dve vrsta hobotnica, obične hobotnice (octopus vulgaris) i kalifornijske hobotnice (octopus bimaculoides), istraživači smatraju da su pronašli ključni razlog za visoku inteligenciju ovih morskih stvorenja.
Iako je poznato da transpozoni koriste molekularne mehanizme kopiranja, studija pokazuje da bi se ovde moglo raditi o nečemu značajnijem, odnosno da postoji neposredan odnos sa složenošću nervnog sistema. „Otkriće elementa iz porodice LINE, aktivnog u mozgu dve vrsta hobotnica, vrlo je značajno jer daje potporu ideji da ovi elementi imaju specifičnu funkciju koja nadilazi funkciju kopiranja”, smatra genetičar Remo Sanges iz Instituta Skuola Internacionale Superiore di studi avancati u Italiji.
Štaviše, naučnici smatraju da možda gledamo primer konvergentne evolucije – kada se slične osobine razvijaju nezavisno kod nepovezanih vrsta, a uzrokuju isto prilagođavanje, što je u ovom slučaju superiorna kognitivna sposobnost. „Mozak hobotnice funkcionalno je analogan mnogim karakteristikama mozga sisara. Zbog toga je identifikovan element LINE vrlo zanimljiv za proučavanje evolucije inteligencije”, rekao je biolog Gracijano Fiorito iz Instituta Stacione Zoolođica Anton Dorn.Istraživanje naslovljenoIdentification of LINE retrotransposons and long non-coding RNAs expressed in the octopus brain objavljeno je u časopisu BMC Biology.
(Izvor Indeks)
