Da li vam se čini da vreme sporije teče od kada ste počeli da duže, ili tokom celog dana (u zavisnosti od situacije) sedite kod kuće?
Vreme je zadržalo isti ritam, i teče na isti način, ali, moguće je da poslednjih dana, vaš mozak možda malo drugačije obrađuje njegov protok. Dejvid Iglman, naučnik koji se bavi neurologijom, navodi da ljudski mozak „teži ka tome da drugačije beleži stvari kada smo pod velikim stresom”.Iglman je razmatrao zašto se čoveku, tokom rizičnih situacija kao što je recimo – letenje bandžijem, čini da šest sekundi izgleda kao ceo jedan minut.U situacijama u kojima se čovek plaši, poput one kada padnemo, ali i kada saznamo da nam preti opasnost od bolesti, naši mozgovi beleže iskustva detaljnije nego inače, kažu stručnjaci.
Mereći njihovu brzinu unosa informacija, pošto su bili u simuliranoj zastrašujućoj situaciji, događaj je kod svih „trajao i kadase završio”, kaže Dejvid Inglman.
Kad reprodukujete ta iskustva, odnosno kada ih se budete sećali, ona će biti vrlo bogata i detaljna, a i imaćete doživljaj da je to određeno iskustvo trajalo mnogo duže nego što je to zaista bio slučaj. Iglman kaže da je neposredna opasnost ključ za pokretanje hipersenzibilnosti mozga.
Za jedan njegov raniji eksperiment, Iglman i tim stručnjaka, merili su percepciju ljudi o vremenu, odnosno, merili su koliko informacija mozak beleži u datom trenutku.Za potrebe te studije, Iglman je učesnike opremio kompjuterima sa nastavcima koji su bili nalepljeni po njihovim dlanovima. Onda je simuliran pad sa visine od oko 80 metara.
Mereći njihovu brzinu unosa informacija, pošto su bili u simuliranoj zastrašujućoj situaciji, događaj je kod svih „trajao i kada se završio”, objasnio je Iglman.Kada bi se ovo objašnjavalo nekim „crnim” primerom, to bi izgledalo ovako: Ako vam se ikada dogodi da padate, može vam se činiti da vreme dok ne padnete na tlo, traje večno, a to je zato što vaš mozak u takvim situacijama vidi puno slika i pamti više nego inače.
Pretnja koju upućuje Kovid-19 možda ne izgleda tako brza i dramatična kao pad sa litice.Ali je konstantno – tu, a intenzitet straha koji izaziva je jači sa svakim vestima koje dopru do nas, kažu stručnjaci.Takođe, tu su društvene mreže koje strah povećavaju, naročito ako čitate sadržaje neproverenih izvora.Mnogo zavisi i od toga ko su vam „prijatelji”. Sve to bi moglo da pokrene naš mozak da „snima” te trenutke mnogo većom brzinom, možda čak i do 60 sličica u sekundi (uobičajeno je 20), što čini da se svaki trenutak karantina mnogima može činiti kao prava večnost.
(Izvor RTS)
