Drži nas 15 sekundi u pređašnjem događaju, inače bismo sve videli haotično!
Naše oči neprestano bombarduju ogromne količine informacija – oko nas se stalno pojavljuju milioni oblika, boja i pokreta. Takva situacija nije lak izazov za naš mozak.S jedne strane, ono što vidimo se kontinuirano menja zbog promena u svetlu, gledištu i drugim faktorima. S druge strane, zbog treptanja i činjenice da su naše oči, glava i telo često u pokretu, menja se i naš vizuelni unos. Da biste imali bolju predstavu tog haosa, možete pogledati video–snimak (dole) u kojoj beli krug s desne strane pokazuje potencijalne pokrete očiju, a mutna mrlja s leve otkriva nagle vizuelne unose u svakom trenutku. Uprkos svemu tome, ljudi svet percipiraju kao stabilno okruženje. Stoga se postavlja pitanje kako naš mozak stvara tu iluziju stabilnosti.
Psiholozi Mauro Manasi sa Univerziteta Aberdin i Dejvid Vitni sa Univerziteta Kalifornija su u novom istraživanju otkrili novi mehanizam koji, između ostalog, može objasniti pojavu ove iluzorne stabilnosti. Naime, izgleda da mozak automatski „ublažava” naš vizuelni unos. Umesto da analizira svaki pojedinačni trenutak, on ga u određenom trenutku percipira kao prosek onoga što smo videli u proteklih 15 sekundi.
Dakle, on zapravo spaja objekte kako bi izgledali što sličnije jedan drugom i time nam stvara iluziju stabilnog okruženja. Ovakav koncept života „u prošlosti” može objasniti zašto ne primećujemo suptilne promene koje se događaju tokom vremena.Drugim rečima, mozak je poput vremeplova koji nas neprestano vraća u prošlost ili poput aplikacije koja svakih 15 sekundi objedinjuje naš vizuelni unos u jedan utisak da bismo se mogli nositi sa svakodnevnim životom.
Kada bi se naš mozak ažurirao u stvarnom vremenu, svet bi izgledao kao prilično haotično mesto sa stalnim fluktuacijama svetla, sene i kretanja. Osećali bismo se kao da sve vreme haluciniramo, piše Coversation. Naučnici su kreirali iluziju da bi bolje ilustrovali način funkcioniranja ovog stabilizacionog mehanizma. Ako pogledate video–snimak (dole), lice na levoj strani polako stari unutar 30 sekundi, a opet je vrlo teško uočiti puni razmer promene dobi. Ustvari, posmatrači percipiraju da lice stari sporije nego što to zapravo jeste slučaj.
Dok gledamo video, kontinuirano smo pristrasni prema prošlosti, odnosno mozak nas neprestano vraća u prethodnih 10 do 15 sekundi kada je lice izgledalo mlađe. Umesto da u stvarnom vremenu vidimo najnoviji prikaz lica, mi vidimo one ranije verzije jer se mozak „ažurira” svakih 15 sekundi. U osnovi, recikliramo informacije iz prošlosti jer je to delotvornije, brže i zahteva manje posla.Istraživanje pod imenom Illusion of visual stability through active perceptual serial dependenceobjavljeno je u časopisu Science Advances. Pogledajte snimak: https://www.youtube.com/watch?v=cLqVwvdOzuk&feature=emb_imp_woyt
(Izvor Indeks)
