MEĐU IZMEĐU

MOZAK ZA IGRU I PESMU

Ilustracija (Piksabej)

Studije pokazuju kako tokom treninga, mozgovi dvoje ljudi postaju sinhronizovani na istoj frekvenciji. To omogućava glatku saradnju, koja je neophodna za stvaranje i harmoniju muzike i pokreta.

Kažu da je potrebno deset hiljada sati treninga da bi se postalo vrhunski baletski igrač. Neurolozi su istraživali šta se dešava u mozgu igrača dok uče koreografiju. Neurologija igre je još veoma mlado polje nauke. Balerine i baletani, neurolozi, lekari i psiholozi ujedinili su se u jedinstvenom projektu koji istražuje kako izvođači uče i koje tehnike mogu da koriste da bi unapredili svoje veštine. „Kada učim korake, volim da budem gotovo direktno iza koreografa kako bih mogla da imitiram njegove pokrete”, kaže balerina Džema Pičli-Gejl.

„Postoji određena vrsta moždanih ćelija, koja se aktivira kada ste u pokretu, ali i kada posmatrate taj pokret. Dakle, ako posmatrate nekoga kako igra, u vašem mozgu aktivira se isti centar kao da i sami igrate”, napominje dr Ričard Tomas, psiholog. „Veoma je teško mozgu kada uči nove stvari i zahteva vreme da ga telo usvoji, da bude udobno, ali jednom kada je tu, onda možete bez problema sve da izvedete na sceni”, dodaje Džema.

Pojedini delovi mozga igrača posebno su specijalizovani da registruju plesne pokrete. Struktura mozga igrača i muzičara se razlikuje od ostatka populacije u oblastima koje su odgovorne za procesuiranje pokreta i zvuka. Studije pokazuju kako tokom treninga, mozgovi dvoje ljudi postaju sinhronizovani na istoj frekvenciji. To omogućava glatku saradnju, koja je neophodna za stvaranje i harmoniju muzike i pokreta.

(Izvor RTS)

 

O autoru

Stanko Stojiljković

Ostavite komentar