Novo istraživanje pokazuje da bi sićušni drevni morski organizmi mogli imati veliki uticaj na buduće seizmičke događaje.
Zona subdukcije Hikurangi najveći je rased u blizini Novog Zelanda i može uzrokovati snažne potrese magnitude 8 i više. Novo istraživanje pokazuje da bi sićušni drevni morski organizmi mogli imati veliki uticaj na buduće seizmičke događaje.Naime, stručnjaci koji proučavaju ovu oblast otkrili su da naslage kalcita, koje su iza sebe ostavili jednoćelijski morski organizmi pre nekoliko desetaka miliona godina, mogu kontrolisati jačinu kretanja i trenja između pacifičke i australijske ploče.
Ključno pitanje je hoće li se ovaj kalcit otopiti, objašnjavaju naučnici. Ako se otopi, ploče će lakše kliziti jedna pored druge. Ukoliko ne, to će blokirati kretanje ploča, pri čemu će doći do nakupljanja energije koja će se kasnije osloboditi u iznenadnom naletu. „Kalcit se otapa brže kada je pod velikim pritiskom i nižim temperaturama. Lakše se otapa pri niskim temperaturama, recimo na sobnoj temperaturi, a teže kako temperatura raste; primerice dublje u Zemlji”, rekla je geološkinja Karolin Bolton sa Ubiverziteta Te Herenga Waka – Victoriana Novom Zelandu.
U zonama subdukcije temperatura postupno raste s dubinom, zagrevajući se svakog kilometra za oko 10 Celzijusovih stepeni. Naslage kalcita koje se ne otope mogle bi imati značajan učinak na kretanje raseda, piše Science Alert. S obzirom na to da je jako teško doći do samog raseda i da je za to potrebna skupa oprema za bušenje, istraživači su analizirali izložene slojeve vapnenca i tamnih sedimentnih stena na obali Severnog ostrva jer tamošnje stene sadrže kalcit iz morskih organizama (foraminifere). Sada ostaje pitanje koliko tog kalcita leži u zoni subdukcije i u kakvom je stanju.
„Količina i stanje kalcita mogu dati odgovor na pitanje koliko bi sledeći potres mogao biti jak”, objasnila je Bolton.Geolozi znaju manje o zoni subdukcije Hikurangi nego o drugim rasedima na Novom Zelandu jer ga ne mogu ispitati izbliza. Podaci o pređašnjim potresima nisu tako sveobuhvatni, što otežava predviđanje sledećeg velikog. Naučnici navode da postoji 26 posto šanse za veliki potres u sledećih 50 godina duž ovog raseda, a on bi mogao izazvati ogroman cunami. U igri su razni faktori, ali istraživanje pokazuje kako pomicanje ploča može biti sporo i lagano ili brzo i jako, pa ćemo što više znamo o podmorskom gomilanju kalcita bolje shvatiti šta nas čeka.
„Zamislite, ovi sićušni davno mrtvi organizmi mogu uticati na međusobno delovanje dve ogromne tektonske ploče”, zaključila je Bolton.Istraživanje pod naslovom Observational and theoretical evidence for frictional-viscous flow at shallow crustal levelobjavljeno je u časopisu Lithos.
(Indeks)
