MEĐU IZMEĐU

MUCAVCI SA JUGA AFRIKE

207 pregleda
Wikimedia Commons

Potiskivani su i proganjani vekovima, a danas jedva da ih ima.

Prilikom kolonizovanja južnih delova Afrike u 17. veku Holanđani su se susreli sa, po njihovom mišljenju, neobičnim domorodačkim narodom. Ono što im je više od izgleda i anatomije privlačilo pažnju jeste jezik, koji ih je podsećao na nešto između cvrkuta ptica i osobe koja muca. Stoga su dobili ime Hotentoti, što u prevodu sa holandskog jezika znači – mucavac.

Malo se zna o istoriji ovog naroda, iako se smatra da seže milenijumima unazad. Pre dolaska kolonijalista Hotentoti ili Kojkoji, kako sami sebe nazivaju, bili su rasprostranjeni u južnoj Africi. Ali dolaskom Bantu naroda sa severa su potisnuti. Činjenica koja ne iznenađuje, ako se uzme u obzir da su u poređenju sa pripadnicima Bantu naroda deca. Najviši muškarci jedva da dostižu 160 centimetara, dok su žene niže. Pored toga, tradcionalni način života kao nomadskih stočara često je bio povod da ih susedna plemena napadaju i kradu stoku. Sve dok se nisu pojavili Holanđani u 17. veku, koji su odlučili da su pripadnici ovog plemena nešto između životinje i Homo sapiens sapien-a, na osnovu njihove anatomije.

Kolonijaliste je prevashodno zapanjio oblik tela domorodaca, posebno žena s velikim kukovima i zadnjicama. Danas se ova karakteristika naziva steatopigija, a odnosi se na prekomerno taloženje masti na pomenutom delu tela. Neke su iz tog razloga završile u cirkusima širom Evope. Bili su primorani da se presele u Namibiju, u sušne regione,koji kolonijaliste nisu mnogo interesovali. Do danas ih nije mnogo ostalo, a kako su se mešali sa drugim narodima gotovo da su potpuno izgubili svoj identitet i jezik. Karakteristika zajednica u kojima danas žive jesu: mala sela po imenu – kaal, na čijem obodu se nalaze okrugle kolibe od pruća, prekrivene kožom, a u sredini se nalazi ograđeni obor za stoku.

Poligamija je praktikovana sve do početka 20. veka, a porodica devojke je po pravilu dobijala ogromnu otkupninu. Zanimljiv običaj ovog naroda ima veze s porođajem, nakon kog se žena smatrala nečistom – što je zahtevalo poseban obred pročišćenja. Da bi se to postiglo, majka i beba se premazuju užeglom masnoćom i potom se bacaju čini na njih. Čim prljavšitna počne sama da otpada, to je znak da su pročišćene.

(Nacionalna geografija)

O autoru

administrator

Ostavite komentar