PANDORINA KUTIJA

MUŠKARCI GUBE ANTITELA

Shutterstock

Nova studija ukazala je na to da bi nivo antitela koronavirusa mogao brže da pada kod muškaraca nego kod žena.

Istorijski gledano, medicinska istraživanja često su imala jedinstven pristup u kom su obuhvatala i muškarce i žene, uprkos sve većim dokazima da se polovi razlikuju u načinu na koji se bore protiv određene bolesti. Utvrđeno je i to da postoji veća mogućnost da će se žene u većoj meri zaraziti koronavirusom, ali da su otpornije od muškaraca.

Studija koja još nije prošla recenziju, obuhvatala je skoro šest meseci istraživanja u koje je bilo uključeno 308 članova osoblja u bolnicama Univerziteta u Strazburu u Francuskoj, a kod kojih je potvrđena zaraza koronavirusom. Većina tih pacijenata imala je blage simptome bolesti kovid-19. Različita antitela su merena pomoću tri vrste testa u dve vrste istraživanja tokom perioda od 172 dana.

„Istraživanja su pokazala da muškarci imaju viši nivo antitela od žena u akutnoj fazi, ali da uprkos tom boljem imunološkom odgovoru na početku zaraze, njihov nivo antitela vremenom opada i to mnogo brže, dok su, s druge strane, žene stabilnije zadržale taj nivo”.

Na prvom uzorkovanju krvi, muškarci stariji od 50 godina i oni sa indeksom zdrave telesne težine imali su najveći nivo antitela. Na drugom uzorkovanju, nivoi antitela, uključujući neutralne proteine čija je funkcija da spreči virus da se zakači na ljudske ćelije, opali su više kod muškaraca nego kod žena, bez obzira na starost i težinu.

„Istraživanja su pokazala da muškarci imaju viši nivo antitela od žena u akutnoj fazi, ali da uprkos tom boljem imunološkom odgovoru na početku zaraze, njihov nivo antitela vremenom opada i to mnogo brže, dok su, s druge strane, žene stabilnije zadržale taj nivo”, rekla je Samira Fafi-Kremer, šefica virusologije u bolnicama Univerziteta u Strazburu i jedna od autorki studije.

Pad nivoa na početku

Još jedan od autora studije, Oliver Švarc, rekao je da ovaj pad antitela zavisi od toga koliki je njihov nivo postignut na početku zaraze.Dakle, ako imate više antitela na početku, imaćete i brži pad, ali to još moramo da otkrijemo zbog čega” dodao je Švarc.


(Pixabay)

Doktorka Sabra Klejn sa Univerziteta Džons Hopkins navela je da bi kreatori vakcina trebalo da analiziraju ove podatke da bi vremenom mogli da uporede muške i ženske reakcije na njih. Postoji mogućnost da bi pad antitela kod muškaraca mogao da bude jednako brz i nakon vakcinacije.Ako se antitela kod muškaraca u većoj meri smanje u odnosu na one kod žena i posle vakcinacije, postoji mogućnost da će muškarcima trebati još jednu vakcinu za obnavljanje antitela kako bi mogli da zadrže imunitet”, rekla je dr Klejn.

Različiti imuni odgovori

Razumevanje imuniteta na koronavirus još nije potpuno. Naučnici su upozorili da su antitela koja generišu B-ćelije ključna za odbrambeni odgovor čoveka, ali nisu jedino oružje kojim imunološki sistem raspolaže. T-ćelije koje imaju zadatak da stimulišu proizvodnju B-ćelija, kao i da unište respiratorne ćelije koje je virus zahvatio, podjednako su ključne.

Studija koja je obuhvatila 185 pacijenata i koja tek treba da bude pregledana, pokazala je da osam meseci nakon infekcije, većina ljudi koja se oporavila još ima dovoljno imunoloških ćelija da spreči nastanak bolesti.

„Nisam iznenađena da bi moglo doći do razlike u intenzitetu imunološkog odgovora jer je to u skladu s drugim infekcijama, ali potrebno je sprovesti i dodatna istraživanja. Verovatno je da će memorijske T-ćelije biti sačuvane i nakon infekcije, ali i vakcinacije, pa će moći da podrže imunološki odgovor u slučaju druge zaraze kao što je to slučaj kod mnogih drugih virusnih infekcija, međutim, za to još nemamo dokaza”, rekla je dr Sabina Ertelt-Priđone s Univerziteta Radboud u Holandiji, piše The Guardian.

Studija sprovedena ovog meseca na 100 pacijenata, koju je vodio britanski konzorcijum za imunologiju koronavirusa, pokazala je da je imunitet T-ćelija verovatno prisutan kod većine odraslih šest meseci nakon primarne infekcije. Odvojena studija koja je obuhvatila 185 pacijenata i koja tek treba da bude pregledana, pokazala je da osam meseci nakon infekcije, većina ljudi koja se oporavila još ima dovoljno imunoloških ćelija da spreči nastanak bolesti.

(Izvor N1)

 

O autoru

Stanko

Ostavite komentar