Biološki gledano, od žena su slabiji u mnogo čemu. Ukupno uzev, češće pate od razvojnih poremećaja, pre svega autizma, poremećaja govora i ponašanja, što je posledica upliva testosterona na neurone i mozak fetusa već od drugog trimestra trudnoće.
Prof. dr Momčolo B. Đorđević
Mnogi naučnici su već prihvatili shvatanje razvoja homo sapijensa kao kombinaciju dejstva nature and nurture, to jest prirode i odgoja. Ideal je svet budućnosti u kome bi muškarac i žena ravnopravno zauzimali pozicije u politici, privredi, umetnosti i nauci. U kome bi se svaka sumnja da pol može biti prepreka smatrala jeretičkom.
Učuvenom izveštaju Masačusetskog instituta za tehnologiju (MIT) za 2020. godinu, ono što je bilo naročito upadljivo odnosilo se na priznanje uprave da je diskriminacija ženskog dela naučnoistraživačkih timova godinama smatrana zabludom, to jest poremećajem percepcije, a ne stvarnošću. Svi koji su makar deo svog života proveli u nauci znaju da je zapostavljenost žena u istraživačkim timovima realnost i da nema nikakve veze sa sposobnošću i talentom, budući da su, kao što je poznato, devojke obično bolji studenti od muškaraca i da je broj doktorata i naučnih publikacija znatno veći na ženskoj strani. O ovome se može više videti u izveštaju Američkog nacionalnog saveta za naučna istraživanja.
Po završenim univerzitetskim studijama, startne pozicije muškaraca i žena, bar što se tiče plate, podjednake su, ali u kasnijem toku koji se naziva pravljenjem karijere, žene otpadaju češće nego muškarci. Ovo je karakteristično ne samo za nauku nego i za druge profesije, na primer pravničku ili ekonomsku. U anglosaksonskom području ovaj fenomen je poznat pod nazivom Leaky pipeline, odnosno, porozni put uspeha.
Problem žena i njihove karijere u direktnoj je vezi s kritičnim periodom u kome se u karijeri uspeva, a koji se poklapa sa formiranjem porodice i rađanjem dece. Da bi se obezbedila finansijska sredstva za realizaciju nekog naučnog projekta obično se radi dugo i prilično teško, a onda se ispostavi da na red dođe dete, što je nekoliko godina koje uslede nespojivo sa zahtevima koji se postavljaju u ozbiljnim laboratorijama i istraživačkim centrima.
Iz izveštaja MTI-ja videlo se da su žene praktično isključene sa direktorskih pozicija na najvažnijim naučnim odsecima i u laboratorijama, i da su plaćene, uglavnom, 20-30 odsto manje od muškaraca, uprkos mukotrpnom iščitavanju pravila igre muškaraca koja su morale da uče kao strani jezik.Izgleda da se od analiza sprovedenih u MIT-u do sada mnogo toga promenilo. Danas se velike korporacije i velike naučne institucije sve više prilagođavaju ženskim fiziološkim stanjima, zbog kojih se stvara tzv. family-friendly atmosfera. U američkim naučnim institucijama u kojima poslednjih godina vlada takva atmosfera, broj žena s plaćenim punim radnim vremenom porastao je za skoro 20 odsto. Poslednjih godina često se planiraju poslovi koji se mogu raditi onlajn, bez napuštanja kuće, tako da se time delom rešava problem čuvanja dece.
Hormoni
Vremena kada se mislilo da je za ženu najbolje i najsigurnije mesto pored ognjišta, s varjačom u desnoj ruci, detetom u levoj i na sisi, najbolje po čitav dan, odavno su prošla, ali su dobra podloga ideolozima materinstva, tradicionalne porodice i svim vrednostima koje uz to idu. Danas se krećemo, živimo i radimo s pretpostavkom da su muškarci i žene jednaki, što zaista i jesu, naročito fizički, ali ne uvek.Od sredine prošlog veka mladi naraštaj ženskog sveta odrasta na ideji da nijedna od njih nije došla na svet kao žena, nego da se to postaje. Ovo verovanje je deo legata feminističkog pokreta, koji je dosta dugo vladajuća filozofija: kad žene ne bi bile diskriminisane, što još uvek negde jesu, radile bi na isti način i sa istim uspehom kao muškarci. Ali, kad dobiju decu, stvari se menjaju. Šta dalje? To je stvar izbora i dokaz je da žena pripada drugačijoj biologiji i drugom svetu, različitom od muškog. Ipak, biologija nije kraj priče. Ona je početak, jer razlike između muškaraca i žena su koliko suptilne toliko i fundamentalne.
Muški i ženski hromozomi
Njihova DNK se podudara u 98,5 odsto slučajeva. Razlika se prvi put manifestuje u trenutku začeća, kad se u 23. paru hromozoma pojavljuje XY, to jest „muški par”, pri čemu hromozom Y određuje muški pol. Ženski par čine XX hromozomi. Ova razlika postaje očigledna kad se novorođenče pojavi na svetlosti dana, a znatno je jasnija tokom daljeg rasta i razvoja. Razlike u fiziologiji, to jest funkcionisanju ženskog i muškog tela, postoje s razlogom jer imaju posebnu funkciju, a sve zajedno omogućavaju preživljavanje, produženje vrste i relativno dug život oba pola.
Koncentracija testosterona kod odrasle žene je mala, otprilike 15-70 nanograma po decilitru (ng/dL), dok je za prosečnog muškarca 270-1070 nanograma (ng/dL). Svake godine posle tridesete koncentracija testosterona kod muškarca snižava se za 1 odsto, a nakon menopauze žene gube znatne količine estrogena, koji sa 30–400 pikograma po mililitru (pg/mL) pada na 10 do 50 pg/mL. Nanogram je milijarditi deo grama, a pikogram je 0,001 nanograma (i jedan i drugi su merne jedinice za hormone i lekove). Zbog testosterona, muškarci imaju izraženu Adamovu jabučicu i veći larinks od žena, a posledica toga je dublji muški glas.
Produkcija hormona kod muškaraca i žena
Već je postignut konsenzus o delimičnim razlikama centralnog nervnog sistema ženâ i muškaraca, iz čega proizlaze razlike u ponašanju, sklonostima i talentima kojima su obdareni. Ženska moždana aktivnost daje prednost empatiji (sposobnost prepoznavanja i razumevanja tuđih emocija i razmišljanja) disciplini i obuzdavanju želje za dominacijom, dok je muškarac skloniji borbi, kao u ringu, ali i rizicima i agresiji. Testosteron utiče na ponašanje muškaraca i na obrazac napredovanja na poslu – koji su napravili muškarci za muškarce.
Priroda i odgoj
Biologija ne mora biti sudbina, ali u najmanju ruku može biti polazna osnova za razumevanje i diskusiju o mnogim razlikama između polova koje se samo podrazumevaju. O razlikama ženskog i muškog centralnog nervnog sistema, to jest mozga, nije umesno raspravljati jer je odavno uklonjena vekovna predrasuda da je žena nedovoljno duhovno razvijena. Tek od 1990. godine, iz Međunarodnog projekta „Human Genome“ proisteklo bolje razumevanje genoma žene, a kasnije tumačenje dejstva hormona i neurona bili su biološki argumenti za razlike polova na molekularnom nivou.
U međuvremenu, mnogi naučnici su prihvatili shvatanje razvoja homo sapijensa kao kombinaciju dejstva nature and nurture, to jest prirode i odgoja. Ideal je svet budućnosti u kome bi muškarac i žena ravnopravno zauzimali pozicije u politici, privredi, umetnosti i nauci. U kome bi se svaka sumnja da pol može biti prepreka smatrala jeretičkom.
Uticaj hormona žena i muškaraca tokom celog života je ogroman, i tu ogromnost je teško osporiti. U različitim koncentracijama u krvi muškarca i žene cirkulišu steroidi proizvedeni u nadbubrežnoj žlezdi, testosteron u testisima, estrogen u jajnicima, i oni na komplikovan način utiču na mozak i na različita tkiva u organizmu.Hormoni upravljaju nagonima žene, njenim predstavama o stvarnosti, životnim i umetničkim vrednostima, o znanju i svemu ostalom. Žene se bolje od muškaraca sećaju nekih emocionalnih pojedinosti u izvesnim situacijama, jer je za to nadležan region u mozgu koji se nalazi u takozvanom limbičkom sistemu i u amigdaloidnom kompleksu, to jest bademastim jedrima slepoočnih režnjeva mozga.Takođe, centri za govor i za razumevanje govora u ženskom su mozgu bolje međusobno umreženi nego u muškom. Žene imaju deblji corpus callosum, pločastu tvorevinu beličaste boje, dugačku 200 milimetara, koja je smeštena između moždanih hemisfera i služi kao transportni put za govor i emocije.
Corpus callosum kod žena i muškaraca
Osim toga, ženama pomaže seksualni hormon oksitocin, tako što im olakšava porođaj i omogućava bolje prepoznavanje značenja izraza lica i osećanja osoba s kojima razgovaraju. Neke studije su pokazale da se ovaj efekat može reprodukovati i kod muškaraca, ukoliko im se oksitocin, kao sprej, ubaci u nosnu šupljinu. Sprej oksitocina resorbovan preko sluznice nosa, pomaže u ispoljavanju empatije više nego obično.
Oksitocin sadrži devet aminokiselina, prvi je polipeptidni hormon, a sintetizovao ga je 1953. godine američki biohemičar Vinsent di Vinjo. Za podvig sinteze oksitocina dobio je Nobelovu nagradu 1955. godine.
Ženski i muški mozak
Moderna kompjuterizovana tomografija mozga (pregled i snimanje organa i tkiva po slojevima) omogućila je posmatranje funkcionisanja mozga žive osobe i uticaje pola na emocije, mišljenje, viđenje, sluh, prepoznavanje i razumevanje izraza lica, bol, shvatanje i orijentaciju. Pri svemu tome, standardni model mozga bliži je ženskom nego muškom mozgu!
Tek od osme nedelje razvoja, testosteron zajedno sa ostalim hormonima diriguje organizacijom i umrežavanjem nezrelog mozga u razvoju. On utiče na gustinu neurona u pojedinim moždanim delovima i na ceo mozak. Bez testosterona fetus bi ostao onakav kakav je bio prilikom izlaska iz embrionske faze razvoja u kojoj nije bilo polnog opredeljenja. Broj neurona se, međutim, ne razlikuje, ali su kod žena gušći, što je u vezi sa zapreminom mozga.
Neuronska mreža muškog (gore) i ženskog (dole) mozga
Uopšte uzev, mozak čoveka je po misaonim mogućnostima i ostalim učincima jednak mozgu žene. Na prvi pogled se vidi da se priroda u svom stvaralaštvu ponaša na politički korektan način. Ipak, kad se takozvana gros anatomija ostavi po strani i kad se analizira rad moždane mašinerije, onda postaje jasno da jednakost nije apsolutna.Tim oko harvardske profesorke psihijatrije Džil Goldstajn pokazao je da su delovi moždane kore zaduženi za više misaone procese širi i deblji kod žena, dok su kod muškaraca područja u slepoočnim režnjevima mozga odgovorna za prostorno snalaženje i razmišljanje.
Neke druge studije potvrdile su poznate klišeje: žene raspolažu većim hipokampusom, koji učestvuje u ukopčavanju osećanja i pamćenja. Pri tome centar za govor kao i centar za sluh u ženskom mozgu imaju za jedanaest odsto više neurona nego odgovarajući centri kod muškaraca. Delovi hipotalamusa, smeštenog na dnu mozga, koji upravljaju seksualnim ponašanjem kod muškaraca su dvostruko veći nego kod žena, što odgovara staroj tvrdnji žena da muškarci „misle samo na onu stvar”.
Iako ima skeptika spram značaja i tačnosti ovakvih podataka, odavno je u biologiji utvrđeno da za skoro sve sisare važi pravilo: što je nešto važnije za ponašanje i odnos prema okolini, to je veći odgovarajući deo mozga. Primati, kao i čovek, čiji život zavisi od sposobnosti viđenja, imaju enormno veliku površinu moždane kore namenjenu tumačenju viđenog. Kad su miševi u pitanju, onda je deo mozga zadužen za mirise neuporedivo razvijeniji od ostalih delova, jer život miševa najviše zavisi od mirisa.
Integrativno mišljenje
Britanski klinički psiholog i profesor razvojne psihologije na Univerzitetu Kembridž, Sajmon Baron-Koen, polazi od činjenice da su muški i ženski mozak, dok su još u materici, zbog uticaja seksualnih hormona, različito programirani. Da bi to potvrdio, merio je koncentraciju testosterona u plodovoj vodi gravidnih žena. Kasnije, posle tačno godinu dana, a potom i posle dve godine, pregledao je majke čiju je plodovu vodu analizirao, a onda i njihovu decu. Njegova pretpostavka se potvrdila. Što je bila veća koncentracija testosterona u plodovoj vodi, to je dete ređe gledalo u svoju majku, a kasnije mu je rečnik bio siromašniji.
Autizam, bar tako Baron-Koen misli, jeste ekstremno negativna odlika muškog mozga. Po njegovom shvatanju, muški i ženski mozak razlikuju se po stilu mišljenja: muškarci misle sistematski, korak po korak, dok žene svet shvataju uz pomoć empatije. Zbog toga su im i mozgovi umreženi na različite načine. Međutim, pored svih pokazatelja o jednakosti duha i energije, ženski deo populacije koji se opredelio za akademski način života suočen je s problemima o kojima svi pričaju i svi ih razumeju, a uprkos tome potrebne promene su spore.
Činjenica je da tipično ženske teme, kao što su moral, socijalna odgovornost, pravednost i razumevanje osećanja i potreba drugih, zauzimaju značajno mesto u literaturi o menadžmentu u kojoj se ističe „integrativno mišljenje” kao osobina koja mora biti dominantna među osobama koje vode najvažnije poslove u društvu. To je sposobnost dobrog procenjivanja tuđih ideja, spajanje različitih gledišta iz kojih se javljaju nove i bolje ideje.
Integrativno mišljenje je jedna od tipičnih ženskih osobina. U konkurentskoj borbi za uspeh, više neće važiti pravilo koji glasi da najjači probijaju sve barijere i odlaze dalje. Tamo gde se donose najvažnije odluke, između muškaraca i žena više neće biti razlike osim jedne, a ta je da su žene (možda) bolje. Za ženu to nije nikakva igrarija, jer se sve to događa na teritoriji koja, u suštini, nije njena, već muška. Na kraju, žene perfektno upotrebljavaju dva sistema: tuđi i svoj. Muškarci na vrhu ponašaju se kao ribe u vodi. Žene takođe, ali bolje plivaju.
Pitanje karijere
Žene koje žele karijeru i put ka vrhu ne mogu se prema muškarcima ophoditi kao prema svojim drugaricama, što bi značilo – bez insistiranja na hijerarhiji, već samo sa uzajamnim razumevanjem.
Mnoga istraživanja su pokazale da je ženama važniji socijalni aspekt sopstvenog zanimanja nego novac i status. Kad se zadovolje onim što su postigle, obično ne žele više, što se pogrešno tumači kao slabost i očigledan nedostatak ambicija, pogotovo kad su u poslu s muškarcima.
Ilustracija u frenološkom priručniku iz 1826.
Moć i karijera nisu ružne reči niti patološke ambicije, iako je u njima skriven dobar deo biološkog determinizma. Firme koje se bave obučavanjem žena-kandidata za neku rukovodeću poziciju tvrde da je na putu ka uspehu najvažnije JA za čije su korišćenje muškarci po prirodi talentovani. Drugo pravilo odnosi se na govor tela. Ko na različitim konferencijama i skupovima sedi najopuštenije, raširenih ruku i nogu, taj je broj jedan ili ima takvu ambiciju. Dame obično sede prekrštenih nogu, držeći šake sklopljene u skutu. Međutim, ako žele da pokažu da su potencijalni broj jedan, ruke im moraju biti ležerno odmaknute od tela i oslonjene na naslone stolice, a grudi isturene napred.
Mnoge studije pokazuju da firme u kojima žene imaju vodeću poziciju na kraju godine iskazuju najveći profit. Ali svet političara, velikih bosova i drugih koji donose odluke prilično je otporan na ovo, i nevoljno to prihvata. Samo mali broj šefova velikih korporacija iskazuje želju za modernizacijom i davanjem rukovodećih pozicija ženama. Dobar primer razumevanja stvari je „Majkrosoft Dojčland”, koji je svojevremeno od dvanaest rukovodećih mesta u firmi pet dao ženama, što je bio jedinstven slučaj u nemačkom privrednom pejzažu. Menadžment nije postao lošiji niti sporiji, a ton u internim razgovorima postao je mnogo bolji, što govori o postojećem uzajamnom uvažavanju.U suštini, mnoga preduzeća već sada vode računa prilikom izbora rukovodećih osoba i računaju da soft skills daju bolje rezultate. Pokušava se sa stvaranjem timova čiji će se članovi međusobno razumevati i uvažavati osećanja drugih, što, kratko rečeno, govori o isticanju važnosti tipično ženskih osobina. Da li će se svim ovim pokušajima rešiti pitanje mesta žena u društvu?
Profesorka Helena Fišer, američka antropološkinja na Univerzitetu Ratdžers u Nju Bransviku (SAD), koja se bavi i ponašanjem ljudi, predviđa da će 21. vek biti vek žena, naročito onih sa izuzetnim kapacitetima, poput bivše nemačke kancelarke Angele Merkel, Ursule fon der Lajen, predsednice Evropske komisije, zatim ministarke zdravlja u vladi Republike Srbije profesorke Danice Grujičić, i da će ih u sve većem broju biti na ključnim položajima u politici, nauci i privredi dinamičnih država. Na taj način, ženske osobine i njihovo shvatanje života, revolucionisaće društvo.
Biološki gledano, muškarci su od žena slabiji u mnogo čemu. Ukupno uzev, muškarci češće pate od razvojnih poremećaja, pre svega autizma, poremećaja govora i ponašanja, što je posledica upliva testosterona na neurone i mozak fetusa već od drugog trimestra trudnoće. Ima mnogo uspešnih ljudi u nauci i u biznisu koji ne gledaju koliko sati rade. U početku rade po dvanaest sati, naročito oko 30. godine, kad su potpuno orijentisani na karijeru. U četrdesetim napreduju ili se bore da ostanu gde jesu. Posle 65. odlaze u penziju, i odlaze uglavnom nevoljno. Svoju energiju investirali su u karijeru da bi povećali šanse za uspeh kod žena. Time su poboljšali svoje izglede da svoje gene rašire, stvarajući potomstvo. Prirodu ne interesuje šta će sa muškarcima dalje biti. Cena investicije u karijeru je osam godina kraći životni vek u poređenju sa ženama.
Evoluciono objašnjenje glasi: muškarci su stvoreni za kratkoročne uspehe, dok žene posle menopauze nastavljaju sa brigom o deci i unucima. Žene često imaju širi spektar interesovanja od muškaraca, i zbog toga se manje koncentrišu na određeni cilj u karijeri. Sve ankete pokazuju da je za njih poslovni rezultat važan koliko i drugi životni sadržaji.Što bi rekla Suzana Pinker, profesorka razvojne psihologije na Univerzitetu Mek Gil u Kanadi i autorka knjige Seksualni paradoks: „Među muškarcima, za razliku od žena, ima više genijalaca, ali isto tako i više idiota”.
(RTS, Oko)
