МЕЂУ ИЗМЕЂУ

НА ЕВРОПИ ВОДЕНА ПАРА

NASA

NASA

У атмосфери Јупитеровог месеца нађена само је на једној његовој страни.

Научници су недавно посматрањем свемирским телескопом Хабл у атмосфери Ганимеда, једног од Јупитерових месеца, открили водену пару. А затим су, користећи се истом техником, приликом анализе архивских снимака и података установили да она постоји и у атмосфери леденог месеца Европа, али само на једној његовој страни, односно половини.

Европа, један од 79 Јупитерових месеца, шести је најближи сателит овој џиновској плаенти шести по величини у Сунчевом систему. Ради се о леденом свемирском телу које је веће од патуљасте планете Плутоа. Површина му пуна ожиљака и пукотина, а просечна температура на површини износи 170° Целзијусвих степени испод нуле. Но научници сматрају да Европа испод своје ледене површине скрива огроман океан у којем би можда могло бити и ванземаљског живота. Сада су астрономи први пут открили доказе о постојању стабилне водене паре у атмосфери Европе, пише ESA.

Астрономи су пронашли водену пару на страни која је супротна Европином Evropinom кретања. Наиме, Јупитеров пратилац је плимски закључан, што значи да му је, као и нашем Месецу, једна страна увек окренута ка матичној планети.Откриће водене паре на Ганимеду и на једној страни Европе побољшаће наше разумевање атмосфере ледених месеца. Изненађује да у атмосфери постоји стабилна количина Х2О с обзиром на тако ниске температуре на површини”, рекао је астроном Лоренц Рот из Kраљевског технолошког института KTH у Стокхолму.

Он је анализирао архивске податке посматрања од 1999, 2012, 2014. и 2015. године док је месец био на различитим положајима у својој орбити. На тај начин је могао одредити количину кисеоника (молекул воде се састоји од атома водоника и кисеоника) у атмосфери и затим на темељу јачине емисија на различитим таласним дужинама установити присуство водене паре. Научници су и раније забележили водену пару на Европи, али је она била повезана с млазевима воде који избијају кроз лед; слично гејзерима на Земљи – с тим што су на овом удаљеном месецу виши од 100 километара.

Нови резултати, међутим, показују да се у опажањима од 1999. до 2015. налазе сличне количине водене паре распоређене на већем подручју. То указује на дугорочно постојање атмосфере с воденом паром на једној страни. На страни Европе која је увек окренута према Јупитеру нису пронађени докази о воденој пари.

(Извор Индекс)

О аутору

Stanko

Оставите коментар