SUNČEVA AVLIJA

NA MARSU ŽIVOTA NEMA

Letelica s roverom

„Mislim da je verovatnije da se na Marsu pronađe naučna kolonija vanzemaljaca iz drugog planetarnog sistema nego da aktivan domicilni kompleksan život. Pri tom ne mislim da postoji ikakva mogućnost da ćemo na Marsu naći male zelene sa Proksime Kentauri, kaže astrofizičar dr Bojan Pečnik, jedan od rukovodilaca projekta Hipersfera.

Ovaj mesec je prepun dogodovština povezanih s potragom za drevnim životom na Marsu. Debetog februara je do planete uspešno stigla sonda „amal Ujedinjenih Arapskih Emirata koja će iz orbite istraživati klimatske promene i gubitak atmosfere. Dan kasnije pristigla kineska letelica Tianwen-1 koja će u maju na površinu spustiti rover da traga za biomolekulima i drugim naznakama života. U četvrtak će NASA pokušati da spusti rover Perseverance koji će pretraživati krater Jezero u potrazi za drevnim fosilima.

Mada ove tri letelice stižu iz različitih zemalja, zajedničko im je da će tragati za malim zelenim” (u ovom slučaju malim crvenim”), odnosno za geološkim ili biohemijskim tragovima života. Pitali smo astrofizičara Bojana Pečnika, jednog od rukovodilaca projekta Hipersfera, koji je doktorirao u Institutu za ekstraterestrijalnu fiziku Maks Plank u Nemačkoj, kakve bi to organizme mogli naći na ovoj prašnjavoj i hladnom planeti.

Postoji li mogućnost da će na Marsu naći žive mikroorganizme?

Atmosfera na Marsu je vrlo retka – pritisak na površini je svega 5% zemaljskog, kakav je kod nas u stratosferi na 20-ak kilometara iznad Zemlje. Stoga je Marsova atmosfera zantno slabiji zaštitni omotač nego što je naša atmosfera. Vrlo je hladno, a do tla dopire velika količina ultraljubičastog i drugog, po život štetnog, zračenja sa Sunca i iz svemira.

Zbog toga ne očekujemo žive mikroorganizme na površini, ali nije sasvim isključeno da bismo ih jednog dana mogli pronaći dublje pod površinom. Naime, dosadašnja istraživanja su pokazala da veliki delovi Marsa malo ispod površine sadrže značajne količine vodenog leda. U letnom periodu deo tog leda se otapa i tad nastaju uslovi u kojima bi možda neki ekstremofili sa Zemlje mogli preživeti.

Ekstremofili su organizmi sposobni preživeti u sredini koja je vrlo hladna ili vruća, slana ili kisela, u uslovima koji su dosta drugačiji od onih u kojima obično nalazimo život. Takvi uslovi nisu naročito pogodni za nastanak života, ali ako su jednom davno Marsom vladali povoljniji, moguće je da je nastao život i da su njegovi ekstremniji predstavnici preživeli do današnjih dana. Moguće je, ali je vrlo malo verovatno. Potraga za životom na Marsu prvenstveno je orijentisana na geološke i biohemijske tragove ostataka prošlog života.


Bojan Pečnik

U slučaju da nađu žive organizme, kako bi oni mogli izgledati?

Potencijalni živi organizmi na Marsu boravili bi dovoljno duboko ispod površine da bi bili zaštićeni od solarnog i kosmičkog zračenja. Verovatno bi bili slični mikroorganizmima iz Zemljinog permafrosta. U ranim stadijumima razvoja Sunčevog sistema relativno često se dešavalo da su veći asteroidi padali na površinu svih planeta, tako i Zemlje i Marsa. Ponekad su ti udari bili toliko intenzivni da su krhotine s površine planeta mogle odleteti u svemir, lutati hiljadama godina u međuplanetarnom prostoru i pasti na susednu planetu. Na primer, Allan Hills 84001 je fragment meteorita sa Marsa koji je u 80-im godinama pronađen na Antarktiku.

Postoji mogućnost da je život nastao na jednoj planeti i da je tim mehanizmom bio prenesen na susednu. Takvu teoriju zovemo panspermija, i ona bi dobila bitnu potvrdu kad bi na Marsu pronašli ostatke života sličnog našem. Dosadašnja istraživanja ukazuju da je Mars u dalekoj prošlosti imao uslove dosta slične onima na ranoj Zemlji, pa je za očekivati da bi se život mogao razviti na sličan način, odnosno da bi mu fizionomija mogla biti dovoljno slična da ostatke koje pronađemo znali prepoznati kao tragove prošlog života.

Postoji li mogućnost da se nađu kompleksniji organizie od bakterija, poput životinja ili biljaka?

Mislim da je za to šansa izuzetno mala. Ipak, bilo bi vrlo uzbudljivo ako bi se pronašli fosilizovani oblici kompleksnijeg života. Šansa da se pronađu živi kompleksni oblici praktično je jednaka nuli. Mislim da je verovatnije da se na Marsu pronađe naučna kolonija vanzemaljaca iz drugog planetarnog sistema nego da aktivan domicilni kompleksan život. Pri tom ne mislim da postoji ikakva mogućnost da ćemo na Marsu naći male zelene sa Proksime Kentauri.

Jedni naučnici smatraju da je u davnoj prošlosti površinom Marsa tekla voda dovoljno dugo za razvoj života, dok drugi misle da su razdoblja s tekućom vodom bila kratka i da Crvena planeta nije nikada bila dovoljno dugo gostoljubiva za razvoj mikroorganizama. Koja teorija je dominanta, odnosno s više dokaza?

Gusta atmosfera je nužna da bi voda mogla biti u tekućem stanju na površini planete. Ako nema guste atmosfere koja služi kao zaštitni omotač, vodeni će led pri niskom pritisku sublimirati u gas. Geološke formacije detaljno snimljene sa orbiterima koji kruže oko Marsa, a i geološka i hemijska ispitivanja koja su dosad odradili landeri i roveri, ukazuju da je Marsom u prošlosti duže vreme bilo tekuće vode. Da li je to duže vreme bilo dovoljno dugo za razvoj života, to je nešto što ćemo tek istražiti.

Rover Perseverance kao jedan od zadataka ima da prikupi zanimljive uzorke tla i ostavi ih na jednoj ili na nekoliko lokacija odakle će buduća misija može da pokupi i donese na Zemlju, gde ih možemo detaljno ispitati u laboratorijama. Uzbudljiva mogućnost za detaljnije istraživanje prošlosti Marsa svakako je ljudska ekspedicija na kojoj radi američka kompanija SpaceX. Moguće je da će već krajem ove ili početkom sledeće decenije ljudi hodati Crvenim planetom i imati priliku da detaljnije istraže život.

Ove godine tri svemirske letelice stižu do Marsa. Da nije bilo tehničkih problema, stigla bi i četvrta (ESA/Rusija). Misija svih letelica je na neki način povezana s potragom za drevnim životom. Kako to da su ove godine do Marsa trebalo da stignu čak 4 letelice?

Mislim da se radi o spletu okolnosti. Naime, Mars i Zemlja kruže oko Sunca u različitim orbitama i često su dosta međusobno udaljeni. Tako da se prozor za slati robotske sonde na Mars otvara tek svake dve do dve i pol godine, i nije dugo otvoren. Stoga je to glavni razlog zašto više zemaljskih letelica ovih dana stiže na Crvenu planetu. Dodatno, razvojem svemirskih tehnologija, izgradnja i lansiranje satelita više nije prerogativ samo najmoćnijih svetskih sila, već tu ulaze i drugi igrači željni dokazivanja. Letelice koje u februaru stižu na Mars imaju sasvim različite instrumente i ne bave se istim vrstama istraživanja, već samo imaju zajednički, medijski seksi nazivnik potrage za životom”.

Istraživanje Marsa traje već desetlećima i s njegovim napretkom se polako približavamo odgovoru na pitanje je li život na Zemlji jedinstvena pojava, ali nema govora o tome da su tri novopridošlice u međusobnoj trci za nekim specifičnim ciljem.

Na kojoj planeti ili mesecu je najveća verovatnoća da se nađu živi organizmi?

Mars je jednom davno mogao imati jednostavan život kakav poznajemo. Jupiterovi meseci Evropa i Ganimed, sa svojim dubokim slanim okeanima pod ledenom korom i plimskim i moguće geotermalnim izvorima energije i danas imaju okolinu sličnu ranoj Zemlji, pa su izgledne mete za istraživanja u nadolazećim decenijama i pronalazak života sličnog našem.

Saturnov Enkelad je, iako bitno manji, sličan Evropi i Ganimedu pa je u tom kontekstu takođe vrlo zanimljiv. Letelica Cassini pronašla je dokaze za kompleksna organska jdinjenja u ispustima vode koja je prodirala kroz pukotine Enkeladove ledene kore. Meni je najzanimljiviji Saturnov mesec Titan, koji je toliko velik da ima vlastitu gustu atmosferu. Da kruži oko Sunca, Titan bi bio planeta.

Na njegovoj površini vlada velika hladnoća, oko minus dvesta Celzijusovih stepeni pa nema tekuće vode, ali zato ima jezera od metana i etana, a metan takođe u pahuljicama sniježi iz Titanovih oblaka. Površinska temperatura azota, glavnog gasa Titanove atmosfere, bliska je njegovoj trojnoj tački. Sve to zajedno otvara zanimljive biohemijske mogućnosti za život baziran na organskim jedinjenjima, ali bitno različit od ovog kojeg poznajemo. Zbog toga NASA razmatra različite koncepte da jednog dana pošalje mobilnu robotsku sondu na Titan, u vidu vazdušnog broda ili polupodmornice.


Perseverance

Zašto je NASA izabrala baš krater Jezero?

Rover Perseverance je peti koji je NASA poslala na površinu Crvene planete. Trebalo bi da sleti na još neistraženo područje – krater Jezero. Letelica će pokušati da ga spusti u drevno korito jezera i deltu reke široku 45 kilometara koji se nalaze u tom krateru, što će biti jako opasan pothvat jer to područje obiluje peščanim dinama, strmim liticama, gromadama kamenja i malim kraterima. Krater Jezero jedno je od najboljih mesta u potrazi za drevnim životom jer je pre nekih 3,9 milijardi godina verovatno bio ispunjen vodom i imao formu jezera. Dosadašnje analize su pokazale da su naslage u krateru bogate mineralima koji nastaju u prisutnosti vode, što znači da je tamo nekada mogao postojati život. U takvim sličnim sedimentima na Zemlji obično nalazimo fosile, stoga je moguće da će ih rover otkriti i na ovom području.

Pre više milijardi godina Mars je verovatno bio mnogo toplije mesto, na kojem je bilo tekuće vode na površini, što znači da se tamo u dalekoj prošlosti mogao razviti život. No Crvena planeta je vremenom izgubila atmosferu i velik deo vode i postala suvo, hladno i negostoljubivo područje kakvim ga vidimo danas. Pre 3,9 milijardi godina, kada je na Marsu verovatno bilo tekuće vode, u njegovu se površinu zabilo veliko telo iz svemira i stvorilo krater koji se zatim napunio vodom. Danas je taj krater prazan, ali ožiljci koje vidimo na površini pričaju priču o davnoj prošlosti punoj reka i jezera. Naime, letjelice koje orbitiraju oko Marsa su na tom mestu snimile formaciju koja nalikuje na veliku rečnu deltu u obliku lepeze. Ta delta nalikuje području na kojem se reka Nil susreće sa Sredozemnim morem.

Bele peščane plaže na Marsu?

Planetarna naučnica Braoni Horgan, članica tima iza rovera Perseverance, smatra da je ovo mesto idealno za potragu za fosilizovanim organizmima jer su se drevne reke ulivale u ovo jezero i odlagale organske i druge potencijalne znake života. Delte i dna jezera mogu sačuvati blatnjave sedimente koji su sačuvali dokaze o biološkom životu ili drugom organskom materijalu. Iako na Marsu postoje i druge formacije koje nalikuju na korita reka, jezera i delta, u krateru Jezero su otkriveni posebni minerali. Naslage tih minerala, karbonata, nalazimo po celom krateru.Moguće je da je ovo drevno jezero nekada imalo prekrasne bele peščane plaže”, kazala je Horgan.

U jezerima na Zemlji mikrobi vole da rastu u velikim kolonijama tik ispod površine vode. Stoga, kada je na Marsu isparilo jezero, možda su karbonati uspeli zarobiti deo tih mikroba i sačuvati ih, kao što se znalo dogoditi na našoj planeti.

Rover ima helikopter

Rover Perseverance ima 19 kamera kojima će slikati divan krajolik Marsa, dok će četiri ostale snimati proces ulaska u atmosferu i sletanja na tlo. Teži oko 1.050 kilograma, a opremljen je minijaturnim helikopterom Ingenuity koji teži samo 1,8 kilograma. Ova naprava biće prva takva koja će leteti nekom drugom planetom. Autonomni helikopter ima ugrađenu kameru, a napajaće se putem solarne ploče i neće imati drugih instrumenata.

(Izvor Indeks)

O autoru

Stanko

Ostavite komentar