KOSMIČKO TKANJE

NAJSJAJNIJA CRNA RUPA!

Ilustracija

Ilustracija

Sija više od četiri milijarde puta jače od Sunca, a od nas je udaljena više od 2,4 milijarde svetlosnih godina. Nedavno su oko lje astronomi su uočili tajanstvene strukture.

Supermasivna crna rupa 3C273 je zapravo, kvazar, skraćeno od kvazizvezdani radioizvor, jer je svetlost koju emituje dovoljno jaka da se može zameniti sa svetlošću zvezda. Dok same crne rupe ne emituju svetlost, one najveće su obično okružene ogromnim vrtlozima gasa nazvanim akrecioni disk. S obzirom na to da taj gas velikim brzinama (blizu brzine svetlosti) propada u crnu rupu, dolazi do trenja koje zagreva disk i on isijava velike količine radio-talasa.

Najsjajniji u svemiru

Kvazar 3C273 je prvi kvazar ikada pronađen. Takođe je najsjajniji, svetli više od četiri milijarde puta jače od Sunca, a od nas je udaljen više od 2,4 milijarde svetlosnih godina, piše Live Science. Naučnici su decenijama proučavali ovo goruće jezgro crne rupe, međutim, zbog njenog jakog sjaja nisu mogli analizirati okolne galaksije ili shvatiti kako ovaj kvazar utiče na galaksiju u kojoj se nalazi.

Naučnici nisu baš sigurni kako i zašto nastaju astrofizički mlazevi. Oni se obično nalaze oko kvazara i drugih supermasivnih crnih rupa, a verovatno nastaju zbog interakcije između crne rupe i njenog diska akrecije.

(ALMA)

No nedavno su naučnici kalibrirali radioteleskop Atacama Large Millimeter/submilimeter Array (ALMA) u Čileu da bi razdvojili blistavi sjaj kvazara 3C273 od svetlosti koju emituje njegova galaksija. Pronašli su radio-talase koje emituje galaksija i otkrili da se tamo nalaze dve masivne i tajanstvene radiostrukture kakve nikada pre nisu videli.

Oblak radio-talasa

Jedna od njih je ogroman oblak radiotalasa koji obavija celu galaksiju i dodatno proteže na desetine hiljada svetlosnih godina prema jugozapadu. Ovaj oblak se preklapa s drugom strukturom – ogromnim mlazem energije, poznatim kao astrofizički mlaz, koji se takođe proteže na desetine hiljada svetlosnih godina. Naučnici nisu baš sigurni kako i zašto nastaju astrofizički mlazevi. Oni se obično nalaze oko kvazara i drugih supermasivnih crnih rupa, a verovatno nastaju zbog interakcije između crne rupe i njenog diska akrecije. Mlazevi se obično sastoje od jonizovane (električno nabijene) materije i putuju gotovo brzinom svetlosti.

Zračenje koje oslobađaju može biti jače ili slabije, zavisno od radiofrekvencije na kojoj se posmatraju. Međutim, velika radiostruktura koja okružuje galaksiju 3C 273 ima jednaku svetlost bez obzira na frekvenciju. Ovo ukazuje na to da su ove dve radiostrukture nastale u odvojenim, nepovezanim fenomenima.

Posle testiranja nekoliko pretpostavki, tim je zaključio da je veliki radiooblak oko galaksije nastao od vodonika koji stvara zvezde, a jonizuje ga neposredno sam kvazar. Ovo je prvi put da je jonizovani gas opažen kako se proteže desetine hiljada svetlosnih godina oko supermasivne crne rupe, navode naučnici. I sada dolazimo do dugogodišnje misterije u astronomiji – može li kvazar jonizovati toliko gasa u svojoj galaksiji da spreči stvaranje novih zvezda? Da bi odgovorili na ovo pitanje, naučnici su uporedili procenjenu masu gasa galaksije sa drugim galaksijama iste vrste i veličine.

Otkrili su da se, iako je kvazar jonizovao uistinu zapanjujuću količinu gasa, i dalje odigravalo formiranje zvezda. To pokazuje da mogu postojati rastuće galaksije koje u svom središtu imaju kvazar. Istraživanje naslovljeno Detection of Extended Millimeter Emission in the Host Galaxy of 3C 273 and Its Implications for QSO Feedback via High Dynamic Range ALMA Imaging objavljeno je u časopisu The Astrophysical Journal.

(Ilustracija NASA/ESA/Hubble/ALMA)

(Izvor Indeks)

O autoru

Stanko

Ostavite komentar