MEĐU IZMEĐU

NAJSPORIJI RASPAD IKAD

Ilustracija (Phys.org)

Detektor tamne materije XENON1T, strateški smešten ispod planine Gran Saso u Italiji, zarobio je jedan od najređih događaja u kosmosu: radioaktivni raspad ksenona-124. Uređaj je neverovatno precizan, podešen je da otkriva (detektuje) interakcije hipotetskih čestica tamne materije sa atomima izotopa ksenona u rezervoaru od 1.300 kilograma.

Poznato je da je raspad ovog izotopa izuzetno spor. Ksenon-124 ima poluživot 1,8 h 1022 godina – otprilike trilion (hiljadu milijardi) puta duže od starosti kosmosa, što samo pokazuje da je ovo izuzetan podvig. Poluživot se odnosi na protok vremena za koji se spontano raspadne polovina datog hemijskog elementa.

Tim istraživača je, inače, posmatrao poseban događaj koji se naziva hvatanje duplih elektrona, gde dva protona u atomu ksenona istovremeno apsorbuju dva elektrona, a rezultat toga su dva neutrona. Drugim rečima, detektor je otkrio najsporiju pojavu ikada neposredno zabeleženu.

Iako je u teoriji zna ovaj poluživot zna od 1955. godine, naučnici nikada nisu bili u stanju da direktno posmatraju radioaktivni raspad pomenutog ksenonskog izotopa. Trenutni događaj predstavlja direktan dokaz nečega što su proučavali decenijama.

XENON1T je napravljen da traga za tamnom materijom, a rečeno nagovešćuje da takav instrument može dovesti do drugih važnih nalaza. Ponajpre neutrina, teško uhvatljivih, za kojima već decenijama traje potraga. Ali i da se otkriju neke od najdubljih tajni fizike čestica.

O autoru

Stanko Stojiljković

Ostavite komentar