SKLAPANJE PAMĆENJA

NAJSTARIJI MOREPLOVCI

188 pregleda
Ilustracija

Praistorijski ljudi su plovili Sredozemnim morem pre 450,000 godina?

Prema novoj naučnoj studiji, objavljenoj u časopisu Quaternary International, drevni ljudi su morali da prevale velike vodene površine d bi došli do Egejskih ostrva. Arheolozi su pronašli artefakte stare oko pola miliona godina koji potiču pre pojave Homo sapiensa. Pitanje je da li su tamo stigli pešice ili ploveći?

Ašelska kultura se pripisuje Homo erectus-u, homininu koji je prvi napustio Afriku i proširio se po Evroaziji pre oko 1,9 miliona godina. Nekoliko takvih oruđa pronađeno je u Turskoj, Grčkoj i na Kritu od pre 1,2 miliona godina, tako da njihova pojava u obližnjem arhipelagu ima nekog smisla.

„Sadašnji konzensus jeste da su arhaični hominini prelazili Egejsko more pešice tokom glacijalnih niskih nivoa mora. Tada je Egejsko more bilo povezano sa Grčkim poluostrvom i Anadolijom. Međutim, drugi naučnici, na osnovu prisustva endemske faune iz kasnog srednjeg i kasnog pleistocena na ostrvima, što ukazuje na njihovu izolovanost, tvrde da su arhaični hominini prešli ranije”, piše u naučnoj studiji.

Čamci se retko sačuvaju

Teško je odgovoriti na pitanje kada su hominini počeli da prelaze mora u drvenim plovilima, budući da se načinjena od organskog materijala retko kada sačuvaju. To umanjuje verovatnoću da će se pronaći najstariji opipljiv dokaz u vidu čamca iz tog perioda.Zato postoje drugi materijalni dokazi poput kamenih alatki i kostiju životinja ili fosila ljudi.

Kameni artefakti, njih 10.000, pronađeni na Egejskim ostrvima izrađeni su u ašelskom stilu. Neki se datuju pre više od 130.000 godina, a drugi čak i 700.000 godina. Ašelska kultura se pripisuje Homo erectus-u, homininu koji je prvi napustio Afriku i proširio se po Evroaziji pre oko 1,9 miliona godina.Nekoliko takvih oruđa pronađeno je u Turskoj, Grčkoj i na Kritu od pre 1,2 miliona godina, tako da njihova pojava u obližnjem arhipelagu ima nekog smisla.

Kameno oruđe ašelske kulture sa lokaliteta u Francuskoj (Wikipedia)

U ranijim studijama istraživači su navodili da su drevni ljudi prešli na ostrva peške tokom ledenih doba. Kada sve zamrzne, nivo mora opadne, voda se zaledi, onda je moguće preći preko zaleđenih površina.

Hominini plovili morem

Geolog Džordž Ferentinos i kolege su rekonstruisali paleogeografiju regiona, uključujući rekonstrukciju obale oko Egejskih ostrva od pre 450.000 godina. I otkrili su da su prethodne rekonstrukcije geografije te oblasti u prošlosti bile netačne. Na najnižoj tački u poslednjih 450.000 godina nivo mora je bio oko 225 metara niži nego što je danas.

Zašto su prelazili vodene površine? Većina istraživača veruje da su praistorijski ljudi pratili i lovili životinje. Voleli su da istražuju nove oblasti zbog hrane, vode i kamena za oruđe.Nažalost, ljudskih skeletnih ostataka iz paleolita ima malo.

To znači da, dok su neka egejska ostrva bila međusobno povezana kada je nivo mora bio niži, tokom poslednjih 450.000 godina onasu ostala dosledno izolovana od okolnih kopnenih masa. Na najnižoj tački nivoa mora još je bilo nekoliko kilometara otvorene vode da se pređe do najbližeg od egejskih ostrva.Postoje i drugi dokazi gde drugi istraživači veruju da ovo, ipak, nije najraniji prelazak preko mora plovilima. Moguće da su između 700.000 i milion godina arhaični ljudi putovali morem oko Indonezije i Filipina.

Tako da ovu veštinu nisu usavršili Homo sapiens-i, već naši izmrli ljudski preci koji su naselili te oblasti pre nas.„Dalje, s obzirom na to da su arhaični hominini mogli da pređu Egejsko more, oni bi takođe mogli da pređu Gibraltarski moreuz”, navode daljepomenuti istraživači.

Zašto su prelazili vodene površine? Većina istraživača veruje da su praistorijski ljudi pratili i lovili životinje. Voleli su da istražuju nove oblasti zbog hrane, vode i kamena za oruđe. Nažalost, ljudskih skeletnih ostataka iz paleolita ima jako malo, ali zato ima kamenih alatki i životinjskih kostiju koji pomažu u spajanju slagalice.

(Ilustracija Look and Learn/Barbara Loe Collection)

(Sve o arheologiji)

O autoru

administrator

Ostavite komentar