LESTVICE ŽIVOTA

NAJVAŽNIJI POLNI ORGAN

955 pregleda
Ilustracija

Tri uzastopne seksualne revoucije: frigidnost, erektilna disfunkcija i seksualni duh vremena.

Prof. dr Momčilo B. Đorđević

Za razliku od drugih primata, koji se po načinu izvođenja seksualne radnje ne razlikuju mnogo od svojih najbližih rođaka, ljudi ne ulaze u seksualne poduhvate samo zbog nagona, već i zbog inspiracije i interesa. A ako postoji prepreka, onda je ona skoro uvek u glavi jer hormone za pokretanje alatke kojom se izvodi seks pod kontrolom drži mozak i ništa drugo.Seks se u najvećem broju slučajeva odigrava u krevetu, što nije nešto o čemu ima neslaganja. Ali, gde i kako se donosi odluka za upuštanje u seksualnu predigru i u sam čin? Da li se njemu ili njoj seksualna potreba budi zbog spoljašnjeg izgleda, zbog novca koji očekuje, osmeha ili partnerove melodije glasa?Odluka se donosi usaglašavanjem mnogih pojedinačnih činilaca čija se konvergencija završava ili u posebnim moždanim poljima koja pripadaju najstarijim delovima mozga, sličnim ili istim kod svih sisara, ili u neokorteksu, tj. evoluciono najmlađem delu moždane kore svojstvenom uglavnom homo sapijensu.

(Pol Mazurski: Bob, Kerol, Ted, Alis”, 1969)

Čula i njihovi organi registruju svetlost, zvuk, miris, ukus i dodire, ali na tome bi se sve završilo da se potom ne stvaraju elektrohemijski impulsi koji se svi završavaju u mozgu, gde se analiziraju, prepoznaju i tumače. Potom se pokreće mehanizam, sličan za sva živa bića koja se seksualno pare.

Za razliku od primata, koji se po načinu izvođenja seksualne radnje ne razlikuju mnogo od svojih najbližih rođaka, ljudi ne ulaze u seksualne poduhvate samo zbog nagona, već i zbog inspiracije i interesa. Nekad se zarad očekivanog seksa pravi scenografija koja može da podrazumeva pokoju čašu lepog vina, ali ostatak mora doći sam od sebe. Ako postoji prepreka, onda je ona skoro uvek u glavi jer hormone za pokretanje alatke kojom se izvodi seks pod kontrolom drži mozak i ništa drugo. Tako je to, svi smo mi taoci organa koji sa svoja 2% telesne mase troši 25% energije namenjene telu i upravlja onim ostatkom od 98%. 

(Freska iz PompejE)

Prva seksualna revolucija

Međutim seksualni život ženskog sveta bio je oduvek prilično komplikovan jer nije postojala pouzdana prevencija nenamernog začeća. Sve se iznenada promenilo 1949. godine pojavom dvotomnog eseja Drugi pol Simone de Bovoar, koji je izazvao skandal zbog eksplicitnog govora o seksu, a pored toga u njemu je bila razrađena teza o „drugoj, ženskoj polovini čovečanstva, koja je potisnuta, ugnjetena i potcenjena.Bila je to najava velikih promena u razumevanju seksa i priprema terena za eru seksualnih revolucija. Kao detonator „prve seksualne revolucije” poslužio je, sasvim slučajno, lek enovid, sintetizovan za lečenje menstrualnih poremećaja. U prvim mesecima njegove upotrebe pokazao je sasvim neočekivanu sposobnost sprečavanja ovulacije.

Naravno, žene su odmah počele njegovo korišćenje za kontracepciju. Maja meseca 1960. godine, enovid je ozvaničen kao sredstvo za kontrolu rađanja, a od 1961. godine njegova upotreba je internacionalizovana. Pilula je dovela do oslobađanja moralnih stega, a čežnju za slobodnim seksualnim životom pretvorila je u stvarnost. Seksualnu revoluciju izveli su mladi i od nje je najveće koristi imao ženski deo mladeži. Školovanje i broj devojaka u višim školama i na univerzitetima definitivno je promenio sliku sveta, makar u njegovom razvijenom i osrednje razvijenom delu. U Evropi je broj studentkinja medicine, koja se ne može završiti bez ozbiljnog rada, premašio broj studenata, a naročito upadljiv bio je bolji uspeh devojaka na završnim ispitima. Odjedanput, sve žene su videle da ih biologija ne može naterati na rađanje. Mogle su birati način oblikovanja sopstvenog života i planirati koliko će imati dece i kada. Žene su se mogle posvetiti i pravljenju karijere. Prvi put u istoriji ljudskog roda, sprečavanje začeća bilo je u njihovim rukama.

Pilulu su mogle uzimati u diskreciji, i da o tome ne obaveštavaju bilo koga. To je bila nezamisliva sloboda, a neizbežna poniženja prilikom prekida trudnoće postala su prošlost.

Doduše, pilula nije nešto što je prvi put pokazalo da seks ne mora biti praćen začećem. Mnogo vekova pre 1960. godine, žene su znale šta je potrebno preduzeti da bi izbegle trudnoću. Znali su i muškarci. Doduše, te veštine nisu bile perfektne, ali su primenjivane kroz milenijume.

Često se pominje i izvesni doktor Kondom, dvorski lekar engleskog kralja Čarlsa II koji je, navodno, izumeo navlaku od ovčjeg creva za kraljev penis, kako bi se prekinulo uvećanje ionako velikog broja kraljeve nezakonite dece. Identitet doktora Kondoma nikada nije potvrđen, a što se tiče prezervativnih navlaka od ovčjih creva, one su već postojale nekoliko stotina godina.

(Kondomi iz Kazanovinih Memoara”, Brisel 1872)

Uprkos prevenciji, koliko-toliko primenjivanoj početkom XVII veka, tipične Evropljanke i Amerikanke porađale su u proseku oko 7 puta, a početkom XIX veka svega 3,5 puta. Očigledno, jednostavne tehnike prevencije trudnoće funkcionisale su od slučaja do slučaja. U modernom vremenu, u XX veku, kontracepcija je bila jedina ideja koja je protiv sebe ujedinila sve religije: protestante i katolike, katolike i pravoslavce, pravoslavce i muslimane. Strah od trudnoće bio je najbolji bedem protiv promiskuiteta. 

Kontrola rađanja

Istoričari se slažu da je skandal nad kovčegom En Higins koja je 1899. umrla posle 18. uzastopnog porođaja bio presudan za stvaranje svesti o potrebi sprečavanja neželjene trudnoće. Kada je njena ćerka Margaret Higins Sanger (1879-1966) nad majčinim kovčegom proglasila oca krivcem za njenu smrt, sve se počelo menjati. Margaret je kasnije, kao medicinska sestra, već 1912. godine sanjala o magičnoj piluli, a 1914. godine skovala je frazu „kontrola rađanja“. To su bili dani u kojima se počelo ozbiljno razmišljati o magičnoj piluli. Pilula je najzad proizvedena i odobrena 1960. godine u vreme feminizma čija je mama bila Simon de Bovoar.

Odmah posle puštanja pilule u promet, papa Pije XII objavio je ljutitu encikliku iz koje se videlo da jedini prihvatljiv metod kontracepcije za Katoličku crkvu i dalje ostaje poštovanje seksualnog ritma, tj, odustajanje od vođenja ljubavi u „opasnim danima” ovulacije. Protestanti i njihove razne frakcije govorili su o rušenju postojećeg etičkog konsenzusa i o pomolu sunovrata morala, a pravoslavni i islamski velikodostojnici bili su rezervisani, jer je pilula prešla Atlantik tek naredne godine. Beskrajna i nikad nezavršena debata o dominaciji muškog nad ženskim polom nije više bila podrugljiva kao u XIX i prvoj polovini XX veka. Doduše, još uvek se tvrdilo da su žene suštinski slabiji pol, što se vidi iz anatomske građe, i da su za kompenzaciju svoje inferiornosti izmislile ljubav, s kojom od muškaraca rade šta hoće.

Trijumf probuđenog feminizma

S ljubavlju ili bez nje, devojke su se sve više školovale, a istovremeno su se pojavili novi intelektualni i seksualni pejzaži, makar u razvijenim i osrednje razvijenim delovima sveta. Kontrola rađanja kontracepcijom otvorila je vrata dotad neviđenoj emancipacije žena i cvetanju feminizma. Ženska polovina čovečanstva nije više trpela potcenjivanje.

Čežnja za slobodnim seksualnim životom pretvorila se u stvarnost. Kad je svojevremeno prva pilula, enovid, ušla u praktičnu primenu, bila je odobrena samo za venčane žene. Čak i 1967, u vreme pokreta slobodne ljubavi, do pilule nije bilo lako doći. Hipija je bilo na svakom koraku, pesme Rolingstounsa bile su pretovarene seksom, marihuana je mirisala svuda naokolo, a pilula je i dalje ostala legalno nedostupna neudatim devojkama. Predsednik SAD Lindon B. Džonson potpisao je 1964. godine Zakon o federalnoj podršci kontroli rađanja uz pomoć pilule, a pontifeks Pavle VI počeo je s monumentalnom reformom crkve i prećutno je odobrio upotrebu farmakološke kontracepcije.

(Plakat za film Endija Vorhola Chelsea Girls, 1966)

U decenijama koje su sledile, pilula je usavršena. U početku je sadržavala je 150 mikrograma estrogena, dok ga u modernim pilulama ima 20-25 mikrograma. Nivo progesterona u piluli pao je sa skoro 10 miligrama na samo jedan. Danas postoje injekcije za kontracepciju sa dejstvom od tri meseca, ali i kontraceptivni implanti koji deluju nekoliko godina. Savremene pilule sprečavaju pojavu karcinoma jajnika, kao i kancer materice i njene unutrašnje obloge; smanjuju ozbiljna krvarenja, prepreka su pojavi akni i artritisa, a efikasne su u 99 odsto slučajeva.

Trijumf probuđenog feminizma trajao je u istorijskim razmerama samo jednu nanosekundu, ali njegove posledice se osećaju i danas, posle 60 godina. Na delu je umereni feminizam. Pilula je uvek pri ruci i omogućava slobodan život i istovremeno „pravljenje karijere”, što ranije što ranije nije bilo moguće. To je ono čuveno „ili-ili”. Pilula je dala slobodu odluke i biranja jednog od dva „ili”.

Kad se pogledaju medicinski udžbenici i kartoteke seksologa iz prakse, upadljiv je nestanak dijagnoze „frigidnost”, koja je tokom „prve seksualne revolucije“ nestala. Ali, u međuvremenu pojavila se nova dijagnoza – „erektilna disfunkcija”, tragična nesigurnost izvršilaca seksualne radnje na muškoj strani. Problem je rešen takođe pilulom koja je oslobodila muškarce strahova od otkazivanja poslušnosti „one stvari”.  Ovog puta, najviše su profitirali stariji muškarci. 

Mali plavi dijamant 

Negde sredinom devedesetih u „Fajzerovoj” laboratoriji u Sendviču, gradiću u južnoj Engleskoj, dugo i bezuspešno se tragalo za sredstvom protiv angine pektoris. Istraživači su u jednom trenutku već bili spremni da od svega dignu ruke, kad se iznenada, igrom slučaja, pokazalo da lek koji nikako nije hteo da deluje na srce, odlično deluje sprat niže: kad je šef laboratorije lično progutao eksperimentalnu tabletu za lečenje anagine pektoris, kasnije nazvanu „vijagra“ satima nije mogao da izađe na kraj sa naglo nastalom erekcijom koja nije pokazivala znake popuštanja.

Sve što se posle toga desilo, izmenilo je nabolje život mnogim ljudima, a „Fajzeru” je u početku donosilo godišnji obrt od dve milijarde dolara, a 2021. dvostruko više.

(Originalne i lažne „vijagre”)

„Vijagra” kao erekciono sredstvo ne deluje na mozak već funkcioniše hidraulično. Ona potiskuje enzim po imenu fosfodiesteraza-5 ili skraćeno PDE-5 koji u telu reguliše krvotok kroz organe, blokiranjem signala kojim se traži novi priliv krvi prema aktivnom regionu – potrošaču energije. Ukoliko je enzim blokiran, mišići u penisu se relaksiraju, a krv se nakuplja u njegovom sunđerastom tkivu stvarajući dobre uslove za erekciju. Za erekciju je nekad potrebna stimulacija muškarca.

Danas je i osnovcima poznato da je vijagra lek i da služi za lečenje impotencije ljudi koji ne mogu da postignu ili da održe erekciju. Na tržište je izašla marta 1998. godine i smatra se do sada najisplativijim lekom u istoriji farmakološke industrije. Pored ostalog, vijagra je dobila blagoslov Vatikana budući da učvršćuje porodicu i povećava broj dece u njoj.

Željena i neželjena dejstva 

Vijagra je efikasna kod 70-80 odsto muškaraca čija je impotencija prouzrokovana fizičkim uzrocima kao što su oštećenja nerava (često se viđaju u slučajevima dijabetesa), zatim suženi krvni sudovi kao i posledice arterioskleroze, ali i zbog psiholoških razloga. Za sada postoje više studija koje ukazuju da vijagra pomaže i na duge staze, naročito kad se radi o pacijentima sa karcinomom prostate, koji su operisani a da im tom prilikom nisu potpuno oštećeni okolni nervi. Iz prve studije koja je poticala iz Čikaga, videlo se da je od 54 muškaraca kojima je radikalno odstranjena prostata bez oštećenja okolnih nerava, što je retkost, 90 odsto ostalo impotentno. Međutim, posle uzimanje po jedne vijagre pre odlaska na spavanje, u jednoj trećini slučajeva nakon devet meseci lečenja došlo je do povratka erektilne funkcije.

U drugoj studiji koja potiče iz Univerzitetskog medicinskog centra u Kelnu u Nemačkoj, 76 impotentnih pacijenta šest meseci dobijalo je vijagru ili svake večeri pred spavanje ili samo onda kad su želeli seks. Posle godinu dana, 60% onih koji su lek uzimali svake večeri potpuno je povratilo svoje seksualne funkcije, dok su se oni drugi oporavili u te 9,7% slučajeva. Prošle godine u Švedskoj je dokazano da sindenofil, tj. vijagra, značajno smanjuje verovatnoću drugog infarkta srca i produžuje život onih kod kojih je dijagnostikovana koronarna bolest. Eksperti tvrde da je to zato što vijagra snižava krvni pritisak – važan faktor za pojavu bolesti srca. Vijagra, svi se slažu, nije za zdrave i mlade ljude koji nemaju problema sa erekcijom, pošto može biti od veće štete nego koristi. Ona ne pojačava erekciju koja već postoji, niti takvim okolnostima poboljšava seksualni performans.

(Prijap, freska iz Pompeje)

Oni koji imaju problema sa erekcijom trebalo bi da lek uzimaju na jedan sat pre planiranog seksualnog doživljaja, jer je njen najjači učinak posle 60 minuta. Naravno, ceo proces ne počinje automatski već se, ipak, mora preduzeti nešto što bi doprinelo stvaranju potrebne atmosfere. Kad se sve završi, vijagra se eliminiše iz organizma, što traje 6-8 sati. Ali, vijagra je daleko od savršenog leka, što potvrđuju njeni sporedni i neželjeni efekti, a naročito interakcije sa drugim lekovima koji se iz nekog razloga uzimaju istovremeno kad i ona. Kako se po nekoj logici obolenja srca javljaju mnogo češće kod starijih nego kod mladih, baš kao i impotencija, to se dešava da se vijagra hemijski sudari sa nitroglicerinom namenjenom angini pektoris, što može izazvati fatalni pad krvnog pritiska. Do sada je registrovano blizu 200 takvih slučajeva neposredno posle uzimanje vijagre. Srčani udari su se najčešće događali zbog hemijske reakcije nitrata i vijagrine hemikalije, ali i usled prevelikog uzbuđenja i sreće, što posle tako dugog vremena stvari najzad dobro stroje. 

Druga sredstva 

Ne treba misliti da pre vijagre nije bilo moguće lečiti impotenciju. Ako se izuzmu španske bube, sušeni penisi raznih divljih životinja i još mnogo toga iz nadrilekarskog arsenala, najčešći lek protiv impotencije bio je alprostadil (sintetički oblik prirodne hemikalije znane kao prostaglandin E1), koji ubrizgan u penis dovodi do relaksacije muskulature organa i do širenja njegovih krvnih sudova. Pojava gela na bazi alprostadila eliminisala je potrebu za njegovim ubrizgavanjem u penis. Jedan drugi često primenjivani lek, regitin (njegovo generičko ime je fentolamin), prilično je moćna tvorevina koja se, takođe, ubrizgava u mišiće penisa. Poznata pilula pod nazivom vazomaks (koja nije ništa drugo do fentolamin) odlikuje se sposobnošću povećanja količine krvi koja protiče kroz penis, ali za razliku od vijagre ne ispoljava sklonost hemijskoj reakciji sa nitratima sadržanim u lekovima za lečenje angine pektoris, tako da je za srčane bolesnike pouzdaniji od vijagre. Vazomaks je antagonista alfa1 i alfa2 adrenergičkih receptora kao i tamsol koji se koristi u prevenciji dobroćudne hiperplazije prostate. I cialis (tadalafil) i levitra (vardenafil) uglavnom rešavaju problem erektilne disfunkcije kao i vijagra.

Nepravedno bi bilo ne pomenuti johimbin koji je odvajkada poznat kao afrodizijak, ali bez konzistentnih kliničkih dokaza koji bi opravdali reputaciju koju uživa više stoleća. No, johimbin vrlo lako i vrlo opasno povećava krvni pritisak i brzinu pulsa, što zbog neprijatnog osećaja i nastalog straha često osujećuje planirani seks. „Prokter i Gembl” radi na testosteronskom flasteru pod radnim nazivom „intrinsa”, ali američka Uprava za hranu i lekove još uvek odbija izdavanje dozvole za upotrebu. „Biosante farmacjutikal” iz Ilinoja u Americi radi na testosteronskom gelu. Uopšte uzeto, 1.400 bioteh firmi u SAD i 4.000 sličnih firmi u ostalom delu sveta, savršeno dobro zna da su seks i formula seksualne pohote najpoželjnije i najisplativije za istraživanje. 

(Flasteri intrinsa”)

Uspeh vijagre, koja je sintetizovana na bazi sidenofila, pokazao je farmaceutskoj branši šta je sve moguće postići na još nepotpuno istraženom polju seksa. Nema laboratorije koja od tada nije krenula u potragu za novim čudotvornim sredstvom koje bi bilo namenjeno poboljšanju seksualnog života, pre svega ženama. 

Treća seksualna revolucija

Seks-molekuli u spreju PT-141 (PT je skraćenica za „peptidska terapija”) nastali su sasvim slučajno u Zdravstvenom i naučnom centru na Univerzitetu u Arizoni, gde je istraživan način kojim bi osobe svetle kože uz primenu posebnog krema mogle lako i brzo pocrneti. Istraživači su ispitivali jednu materiju koja je slična ljudskom hormonu melanotropinu, a koji su oni nazvali melanotan II. Melanotropin, u suštini, pokreće proces dobijanja tamne boje kože. Ispitivanici su brzo postajali bronzano tamni – ali, ne samo to. Dodatno je registrovano da se posle primene krema sa melanotinom smanjuje apetit, snižava se sposobnost zapaljenja u telu kao reakcije na spoljašnju infekciju i, što je bilo potpuno neočekivano, javlja se želja za seksom koja vodi ka „fantastičnoj erekciji”.

U to vreme pojavila se start-ap firma „Palatin” koja nije imala više od 20 saradnika. Mnogima je bilo smešan ulazak u borbu za proizvodnju nove seks-pilule, pored giganta kakav je bio „Fajzer”, za koga je samo na izradi vijagre radilo više od 3.000 ljudi. Osnivač i predsednik „Palatina”, molekularni biolog Karl Spana i njegova šefica laboratorije Aneta Čedijak, svoju šansu vide u ženama i njihovoj ugašenoj potrebom za seksom. Jedna velika evropska studija na 2.467 ispitivanih žena pokazala je da jedna od deset žena pati od drastičnih problema sa svojim libidom, a kad su u pitanju žene starije od 50 godina, posle menopauze, ovaj problem se javlja u 47 odsto slučajeva. Vijagra za dame?! To bi bio pun pogodak i potpuno slobodno tržište.

Ljudi iz „Palatina”dali su se na posao modifikacije peptidske strukture melanotina II. Peptidi predstavljaju niz aminokiselina stvoren putem spajanja jedne karboksilne grupe, tj. ugljenika koji nosi kiseonik u jednoj aminokisleini, sa azotom iz druge aminokiseline. Skoro deset godina su „Palatinovi”stručnjaci isprobavali sve moguće modifikacije peptidske strukture melatonina II i procedure za molekularne izmene, sve dok nisu stvorili majušni oblik peptida koji odgovara samo jednom jedinom receptoru (odnosno proteinskom prijemniku koji prihvata hemijsku supstancu iz leka i sa njom izaziva željenu reakciju) – kao što ključ sa nizom svojih useka odgovara jednoj jedinoj bravi.

Svi drugi signali melatonina II, kao što su oni za promenu boje kože, smanjenje osećaja gladi i onemogućavanje zapaljenskih reakcija – eliminisani su. Jedino što je preostalo bila je stimulacija limbičkog sistema u mozgu, onog regiona koji je svojstven svim sisarima koji ispoljavaju emocije i seksualni nagon. Nova hemijska tvorevina vođena pod šifrom PT-141 (10 mg), nazvana je od milošte „passion“ tj. strast, dok njen službeni naziv glasi bremenalotid. Namenjen je i muškarcima i ženama. Daje se ubrizgavanjem ispod kože ili u mišić. Maksimalna koncentracija u krvi je 3 sata posle ubrizgavanja. Aktikvan je čitavih deset sati. Na damskom uzorku, 72% testiranih je doživelo opšte seksualno uzbuđenje, dok je 67% imalo povećanje seksualnih apetita.

Pokušaj konkurentskog „Proktor i Gembla” za dobijanje dozvole za upotrebu testosteronskog flastera zvanog „intensa”, koji bi žene posle menopauze lepile na kožu iznad prepone ne bi li im se povećala želja za seksom, nije dobijen od Uprave za hranu i lekove, a sve zbog povećanog rizika od srčanog udara i hipertenzije. Međutim, „Palatinov” lek danas se može lako dobiti i, po svemu sudeći, pokazuje odličan učinak. Neki od ispitivanika i ispitanica, još iz rane faze testiranja, zahvaljujući spreju ubačenom u nozdrve, bili su u situaciji da obave po nekoliko seksualnih performansi jednu za drugom, a s malim vremenskim pauzama. Na skali od 0, tj. ništa, do 5, tj. odlično, oni su u upitniku odgovarali upisujući broj 6.

Šta će nekome više od toga. 

(Ilustracija Sharon McCutcheon/Unsplash)

(RTS.Oko)

O autoru

administrator

Ostavite komentar