MEĐU IZMEĐU

NAJVEĆI LUK GALAKSIJA

A. Lopez/UCLan

Kosmička slučajnost ili nešto više?

Naučnici su nedavno otkrili gotovo simetričan luk galaksija na udaljenosti od 9,2 milijarde svetlosnih godina, širokih preko 3,3 milijarde svetlosnih godina, što je najveća do sada poznata struktura u kosmosu. Astronomi ga zovu Džinovski luk” i, ukoliko ga zvanično potvrde, pridružiće se sve većem broju ovih džinovskih struktura.Rastući broj velikih struktura izvan granica onoga što se smatra teorijski održivim postaje sve teže zanemariti”, rekla je astronomkinja Alekija Lopez sa Univerziteta u Centralnom Lankaširu u Velikoj Britaniji.


(Profimedia)

Prema kosmolozima, trenutna granica procenjena je na 1,2 milijarde svetlosnih godina, što čini Džinovski luk” skoro tri puta većim. Da li Standardni model ove ogromne strukture u Univerzumu može okarakterisati kao retke pojave, ili su nešto više od toga? Postojeći, zasnovan je na nečemu što se naziva Kosmološki princip”, ukazuje na to da je na dovoljno velikim razmerama Univerzum homogen ili gladak u svim smerovima. Svaki odeljak, naime, treba da izgleda manje-više isto, bez većih nedoslednosti ili neravnina. Strukture velikih razmera, veće od oko 1,2 milijarde svetlosnih godina, smatrale bi se upravo takvom nepravilnošću. Jedna ili dve takve neravnine mogu se smatrati slučajnim, ali sve više njih se pojavljuju u podacima.

Postoji Sloanov Veliki zid”, širok oko 1,5 milijardi svetlosnih godina. Otkriće slične strukture Zid Južnog pola”, čiji prečnik iznosi oko 1,37 milijardi svetlosnih godina, dogodilo se prošle godine. Grupa galaksija The Cloves-Campusano LQG široka je 2 milijarde svetlosnih godina, a duplo širi je Huge Large Quasar Group. Najveći je Hercules-Corona Borealis Great Wall, otprilike se prostire na čak 10 milijardi svetlosnih godina.

„Džinovski luk” otkriven je u podacima Sloan Digital Survey-a. Lopez i njene kolege proučavali su svetlost kvazarskih galaksija – najsjajnijih u Univerzumu, osvetljenih aktivnim supermasivnim crnim rupama u njihovim centrima. Kada svetlost iz ovih galaksija prolazi kroz gas u međugalaktičkom prostoru, apsorbuju se određene talasne dužine. Spektralne apsorpcione linije koje nastaju u ovom procesu mogu da se koriste za mapiranje distribucije materije u Univerzumu. Koristeći ovaj metou, istraživači su primetili da se čini da su galaksije Džinovskog luka” okupljene zajedno. Čini se da detaljnija analiza to potvrđuje. Rezultati tima pouzdani su preko 99,9 procenata, ali još postoji mogućnost da su to slučajne pojave.Noćno nebo, kada se gleda u dovoljno velikom obimu, trebalo bi da izgleda isto, bez obzira na lokacije posmatrača ili pravce u kojima gledaju”, rekla je Lopez i dodala da Divovski luk” sigurno otvara više pitanja nego što daje odgovora.

(Izvor B92)

O autoru

Stanko

Ostavite komentar