КОСМИЧКО ТКАЊЕ

НАЛИКУЈЕ „ПЛАНЕТИ ИКС”

123rf/NASA

Ради се о невероватно великој планети, чија маса износи 11 маса Јупитера. Подсетимо, гасовити Јупитер највећа је планета у Сунчевом систему, а његова маса је већа од укупног збрира маса осталих планета.

Свемирски телескоп Хабл” уочио је да дивовска егзопланета HD 106906 b има необичну орбиту око своје матичне двоструке звезде, што може понудити одговоре на нека питања о могућем постојању мистериозне планете икс” (planet X), односно девете планета у нашем Сунчевом систему. Ради се о невероватно великој планети, чија маса износи 11 маса Јупитера. Подсетимо, гасовити Јупитер највећа је планета у Сунчевом систему, а његова маса је већа од укупног збрира маса осталих планета. Дакле, HD 106906 b је стварно огромно небеско тело.

Ово је први пут да су астрономи успели измерити кретање масивне планете налик Јупитеру, која кружи изузетно далеко од своје звезде и видљивог диска прашине и гаса. Њена двострука звезда удаљена је од нас 336 светлосних година. Ова егзопланета е први пут откривена 2013, међутим, астрономи тада нису могли установити како изгледа њена орбита. За таква прецизна мерења био је потребан телескоп Хабл”, пише Европска свемирска агенција (ESA).

Необична орбита

Оно што је посебно занимљиво код ове екстрасоларне планете јесте да је њена орбита изузетно нагнута и да кружи око својих матичних звезда на јако великој удаљености – 730 пута већој од удаљености између Земље и Сунца. Њена година, односно колико јој треба да направи круг око двоструке звезде, траје невероватних 15.000 (земаљских) година.

„Поставља се питање како је HD106906 b завршила тако далеко и с тако нагнутом орбитом”, рекао је руводилац студије, астроном Меиџи Нгуен са Универзитета Беркли.Ово је стварно чудно. Ако погледамо наш Сунчев систем, видимо да све планете леже отприлике у истој равнини. Било би чудно да је, рецимо, Јупитер нагнут за 30 степени у односу на равнину на којој орбитирају остале планете”, додао је он.

„Kао да имамо временску машину којом се можемо вратити 4,6 милијарди година унатраг у нашем Сунчевом систему и гледати што се збива на самом почетку његовог формирања, када је било много динамике и када се све стално мењало и размештало”.

Научници сматрају да је HD 106906 b највероватније завршила с тако далеком и необично нагнутом орбитом због хаоса који је владао у раним данима формирања овог соларног система. Наиме, претпостављају да је ова дивовска планета почетно настала много ближе својим звездама, отприлике на три пута већој удаљености Земље од Сунца. Затим је повлачење гаса унутар диска деловало на њену орбиту и усмерило је према матичној двострукој звезди.

Гравитационе силе из вртложних звезда отерале су ову планету на ексцентричну орбиту, због које је умало избачена из свог система у празнину међузвезданог простора. На сву срећу, њена орбита се ипак на крају стабилизовала, па је остала на крајњим маргинама свог соларног система.

Овај сценарио могао би објаснити необичну орбиту хипотетске планете 9, за који неки тврде да орбитира у спољашњим подручјима нашег Сунчевог система, изван Kајперовог појаса. Kајперов појас, понекад називан и Еџворт-Kајперов појас, крајње је подручје Сунчевог система које се простире иза планета (слика доле). Иако је сличан астероидном појасу, знатно је већи од њега – 20 пута шири и 20 до 200 пута масивнији.

Планета 9 могла се првобитно формирати у унутрашњем делу Сунчевог система, да би је затим интеракција с Јупитером избацила изван Kajперовог појаса.Kао да имамо временску машину којом се можемо вратити 4,6 милијарди година унатраг у нашем Сунчевом систему и гледати што се збива на самом почетку његовог формирања, када је било много динамике и када се све стално мењало и размештало”, рекао је астроном Пол Kалас са Универзитета Беркли.

Шта знамо о „планети икс”?

Астрономи за сада имају само индикације, односно посредне доказе о постојању планете 9. Пронашли су скуп малих небеских тела ван Нептуна која се крећу необичним путањама у у поређењу са остатком Сунчевог система. Ова конфигурација, сматрају неки астрономи, сугерише да је на њихове орбите утицала огромна, за сада непозната планета.

Друго објашњење јест да не постоји планета 9, већ да је ова неравнотежа у орбитама последица комбинованог гравитационог утицаја много мањих тела.Оно што знамо о орбитама изузетно далеких планета темељи се на њиховим учинцима на различите објекте у спољашњем Сунчевом систему”, објаснио је астрофизичар Роберт де Роза из Европске јужне опсерваторије (ESO). Дакле, ако доиста постоји планета која је одговоана за оно што опажамо у орбитама транснептунских објеката, она би требало имати ексцентричну орбиту која је нагнута у односу на равнину Сунчевог система. Планета 9 би онда по том питању била слична егзопланети HD 106906 b”, додао је он.

Нибиру и крај света

Хипотетски планета 9, коју неки популарно називају „планета икс (planet X), често се у алтернативним круговима повезује с митским планетом Нибиру. Неки су чак прогнозирали да ће Нибиру крајем 2012. проћи близу Земље и узроковати смак света, што се, наравно, није догодило.

У псеудонаучној заједнице верује се да је Нибиру планета велике масе и да се креће елиптичном путањом око Сунца. Идеја о планети Нибиру потекла је од америчког антрополога Зекарија Сичина који је 1976. превео древне сумерске текстове у којима се спомиње ова тајанствена планета, на којој, према сумерској митологији, обитавају древни богови.

Према Сичиновом тумачењу древних месопотамијских верских текстова, Нибиру пролази поред Земље сваких 3.600 година, што омогућује житељима те планете да комуницирају са Земљанима. Треба напоменути да се с таквом интерпретацијом ових древних текстова не слаже већина познатих стручњака за то историјско раздобље.

(Извор Индекс)

О аутору

Stanko

Оставите коментар