EKSPLOZIJA INTELIGENCIJE

NANOTEHNOLOŠKI PROMETEJ

Buduće nestajanje pregrade između žive i nežive prirode dovešće do nastanka „animata” (živi materijali) – nanobioloških naprava koje mogu opstati i delati unutar živih bića, crpsti energiju iz biološkog metabolizma i umnožiti se pomoću molekularnog samosklapanja. Kada do toga dođe, veoma je moguće da će biti izvan naše kontrole.

stanko stojiljkovic

Stanko Stojiljković

I jedni i drugi zvaćemo se ljudi: spolja slični, iznutra različni. Kako ćemo se razlikovati? Gotovo smo ubeđeni da nećemo upasti u Bukefalovu zamku: gledajući portret svoga gospodara-jahača Aleksandra Makedonskog, koji je naslikao slikar Apeles, verni konj počeo je radosno da rže!

Čovečanstvo je zagledano u sopstveni lik u ogledalu. Da li se, možda, zbog toga otisnulo na put bez povratka, iako još nije pregazilo Rubikon vlastite sudbine? U razmatranjima budućnosti najavljuje se znatno ubrzavanje koraka tehnološkog (društvenog, kulturnog itd.) napretka, na šta su mnogi ukazivali.

Nobelovac Žan Mono nas je
opomenuo: „Naš broj
izvučen je kockom”.

Sedamdesetih godina 20. veka nobelovac Žan Mono („Slučaj i nužnost”) opomenuo nas je na svojevrstan način: „Svemir nije bremenit životom, niti biosfera čovekom. Naš broj izvučen je kockom. Zar je čudo što, kao i onaj ko je u Monte Karlu dobio milijardu, osećamo neobičnost svoje sudbine.”

Sve češći skokovi

Prvi uspravljeni dvononožac na Zemlji, na najvišem stepeniku nezaustavljive evolucije, i dalje sanjari da će ga nadolazeći naučnotehnološki supercunami mimoići, da je neprikosnoveno nedostižan. Zašto bi, uostalom, bio obdaren toliko zagonetnim i tako moćnim mozgom?

Ubrzanje tehnološkog napredovanja ključna je odlika 20. veka, sada smo na prekretnici kakva je bila kada su se na našoj planeti pojavili ljudi.

Još 1958. poljski matematičar Stanislav Ulam, u razgovoru s proslavljenim naučničkim sabratom, Džonom fon Nojmanom, predskazao je da su ubrzavajući korak i neumitne mene vesnici približivanja svojevrsnog jedinstvenog preokreta u istoriji ljudske rase posle kojeg se čovekovo postojanje, kakvo poznajemo, neće nastaviti.

U eseju iz 2001. „Zakon ubrzavajućeg priraštaja”, dr Rejmond Rej Kerzvejl (čuveni američki izumitelj i futurolog) nastavio je misaono putovanje stopama čuvenog Murovog zakona (Gordon Mur, jedan od dvojice osnivača „Intela”) najavljujući eksponencijalni tehnološki rast iz godine u godinu.

Drugim rečima, udvostručenje postignutog u prethodnoj godini. Svaki put kad je tehnologija dosegla nekakvo ograničenje, smišljena je nova koja ga je prevazišla. Takvi skokovi biće sve češći (i u kraćim vremenskim razmacima), dovodeći do bržih i dubljih preokreta koji oličavaju raskid s ljudskom istorijom.

Istinski tehnološki prevrat, nazvan singularnost (u slobodnom prevodu na srpski: jedinstvenost), trebalo bi da se dogodi 2045. (Te godine, objavio je nedeljnik „Tajm”, ljudi će postati besmrtni)! Pojam je preuzet iz teorijske fizike, a objašnjava nastanak kosmosa pre otprilike 13,8 milijadri godina u strahotnom rasprsnuću (eksplozija) nepojamno zgusnute i beskonačno majušne tačke, za koju je svaka koju vidite na ovoj stranici – guliverovske veličine.

Nadljudska inteligencija

Ljudski rod će u ovom veku iskusiti sveobuhvatne i temeljne promene da će izgledati kao da je za stotinu godina uznapredovalo 20.000 godina! Pozivajući se na evoluciju života, Rejmond Kerzvejl je utvrdio da su se novi oblici i vrste sve brže razvijali u sve kraćim razdobljima, što je na kraju urodilo pojavom čoveka. Tehnološka jedinstvenost predstavlja neizmerno krupan skok u veoma kratkom vremenu.

Nadljudska inteligencija
unapređivaće vlastite
umove brže nego što je to
ikad učinila ljudska.

Futuristi iznose raznovrsne predviđanja. Duhove je naročito ustalasao 1983. Vernor Vindž člankom u magazinu „Omni”, koji je u međuvremenu ugašen, nadopunivši svoja promišljanja deceniju kasnije u eseju „Dolazeća tehnološka jedinstvenost”, iz kojeg izdvajamo često pominjani iskaz: „Za 30 godina imaćemo tehnološku moć da stvorimo nadljudsku inteligenciju. Ubrzo posle toga okončaće se ljudsko doba”.

Nadljudska inteligencija, kad god da se pojavi, biće u stanju da unapređuje vlastite umove brže nego što je to ikad učinila ljudska koja ju je izmislila. Usavršavanje će se uveliko ubrzati, zahvaljujući svojevrsnoj povratnoj sprezi ili samopoboljšanju inteligencije, i to će označiti početak „eksplozije inteligencije”.

Većina predloženih postupaka razvrstana je u dva preovlađujuća: osnaženje ljudskog mozga i stvaranje veštačkog razuma. Koristiće se svakojaka pomagala: biološko i genetičko inženjerstvo, lekovi za proširenje saznanja (nootropički), visokotehnološka pomagala utemeljena na veštačkoj inteligenciji, raznorazni umetci u mozgu i doslovno prenošenje moždanih sadržaja.

U štivu „Zašto veštačka inteligencija”, proučavalac veštačke inteligencije Robin Henson sumnja u znatno pojačanje ljudske, ističući da je jedini ishod – veštačka inteligencija. Pojedinci iz ovog bratstva nagađaju da li je potonja u saglasju s ljudskim preživljavanjem i blagostanjem, a Hugo de Geris, pak, strahuje da će ona iskoreniti ljudski rod koji će biti nemoćan da je obuzda.

Drugi pristupi osvetlili su iskušenja koja donose molekulska nanotehnologija i genetičko inženjerstvo, što je još 2000. u članku „Zašto nismo potrebni budućnosti” obrazložio Vilijam Bil Džoj (jedan od suosnivača informatičke kompanije „San majkrosistems”). A Nik Bolstrom, filozof na Univerzitetu Oksford, u eseju iz 2002. predočava da čovek može zauvek da iščezne sklapajući prvo superinteligentno biće koje je sam naoružao umnim preimućstvima.

Nikad ne reci nikad

Mnogi zastupnici jedinstvenosti opominju da nanotehnologija skriva jednu od najvećih pretnji za opstanak čovečanstva, preporučujući da se prethodno poseje seme veštačke inteligencije. Iz uglednog Forsajt instituta (SAD), naprotiv, poručuju da je ona bezbedna i da nema bolje prethodnice za ubrzavanje dolaska jedinstvenosti.

Za nekoliko decenija pojaviće
se superkompjuteri od jednog
zetaflopsa u sekundi!

Lista izjašnjavanja „za” i „protiv” ni izbliza nije zaključena, čak se iz dana u dan produžuje, što uveliko potkrepljuje ocenu da je to, verovatno, najkrupniji filozofsko-naučno-tehnološki izazov s kojim se naša vrsta suočila. Ali najveće lavine su, upravo, pokretale male grudve snega.

Za nekoliko decenija, kako se proriče, praviće se superkompjuteri od jednog zetaflopsa, a to je hiljadu triliona operacija s pokretnim zarezom u sekundi (1021 flopsa). Eksponecijalni rast brzine izračunavanja ubrzaće se više nego ikad!

Nikad ne reci nikad! Budući superkompjuteri ili kompjutronijumi dostizaće veličinu veće planete (Jupiter) ili zamišljene lopte s poluprečnikom od jedne astronomske jedinice (oko 150 miliona kilometara). Šta sve obećava nanotehnologija?

Nanotehnološki postupci (u rasponu od jednog do sto nanometra) podrazumevaju baratanje (manipulacija) pojedinačnim molekulima i atomima (prečnik atoma, u proseku, iznosi od 10 do 100 pikometra ili milijarditih delića milimetra). Na grčkom „nano” znači – patuljak, a u metričkom mernom sistemu označava milioniti delić milimetra. U poređenju s ljudskom vlasi, to je tek pedesetohiljaditi odsečak. Uobičajeni kancelarijski papir debeo je, nećete verovati, 100.000 nanometara!

Alisa to nije videla

Krajem 2020. proizvodi iz ove Liliputanije, nedostupne golom oku, vredeće oko tri hiljade milijardi dolara! Ako su nanotehnološki proroci u pravu, buduće robote koji će krstariti obližnjim i dalekim planetama držaćemo na vrhu prsta. Spisku dodajte, bez imalo dvoumljenja, kosmonautsku odeću koja samoisceljuje nosioca, svemirske liftove i sijaset zadivljujućih pametnih spravica koje Alisa ni videla nije u zemlji čuda.

„Nanhetn program” najavljuje
proizvodnju u
nanometarskim razmerama.

Kada istraživači ugljenikove atome poređaju u obliku šare na pilećim nogama (okca) i još ih urolaju u sićušne cevčice, koje popreko nemaju više od deset atoma, eto materijala s neobičnim svojstvima. Za to naučno dostignuće 2010. dodeljena je Nobelova nagrada iz fizike.

Po ugledu na proslavljeni poduhvat „Menhetn” iz Drugog svetskog rata, u kojem je napravljena i isprobana atomska bomba, Amerikanci su novi tehnološki skok nazvali – „Nanhetn program”, najavljujući proizvodnju u nanometarskim razmerama. Nadahnuće nalaze i u biološkim organizmima i organima. Namesto da izmišljaju, naučnici oponašaju: DNK molekule, proteine, enzime i tako redom.

Vajani milionima godina u toku evolucije, ovi biološki molekuli su veoma prilagođeni svakovrsnim zahvatima na nanometarskoj skali: uzmimo biljku koja istovremeno objedinjuje vazduh, vodu i zemljište i stvara sok od jagode ili čovekovo telo koje uveče pojeden krompir ujutru pretvori u nova crvena krvna zrnca. Stotine specijalizovanih enzima i proteina učestvuje u nezamislivom podvigu prirode, a u DNK se čuva lozinka za svaki pojedinačni zadatak. Zašto iznova izmišljati točak?

Drugačiji ljudi

Priroda je u svakom živom organizmu pokazala (i dokazala) da su izvodljivi raznovrsni nanotehnološki postupci, valja ih samo pažljivo proučiti i oponašati. I ne samo to: potrebno je otići korak dalje. Pokušajte da u glavi dočarate paukovu mrežu od nanocevčica tankih kao ljudska vlas, ispunjenih osetljivim bioloških nanosenzorima, razapetu preko velikih prostranstava da biste odgonetnuli čega sve ima na nekoj udaljenoj planeti. Sledeći izazov je „druga koža” za kosmonaute, koja se nosi ispod skafandera i smesta zatvara i najmanju poru ukoliko se pojača zračenje ili načini neka rupa.

Mada su takvi poduhvati decenijama daleko, načinjeni su prvi koraci za nanotehnološki skok bez premca. Zar i sam život nije, na neki način, potvrda svega toga?

Živo i neživo zajedno

Buduće nestajanje pregrade između žive i nežive prirode dovešće do nastanka „animata” (živi materijali) – nanobioloških naprava koje mogu opstati i delati unutar živih bića, crpsti energiju iz biološkog metabolizma i umnožiti se pomoću molekularnog samosklapanja. Kada do toga dođe, veoma je moguće da će biti izvan naše kontrole. Hoće li ugroziti ljude?

Ljudska rasa će doživeti
istrebljenje u stanju najvišeg
veličanja, kao glumac koji se
penje da prigrli „Oskara”.

Znatno pre otopanja ledenih polarnih kapa na Zemlji, nestanka poslednjih prašuma ili naseljavanja naših potomaka na Mesecu, ljudi neće postojati. Ljudska rasa će doživeti istrebljenje u stanju najvišeg veličanja, kao glumac koji se penje uz stepenice da prigrli „Oskara”. Napustiće životnu pozornicu misleći da ide na najuzbudljiviju žurku, predviđa mlekularni biolog i nanotehnolog Alan Goldstejn, i nastavlja: „Svi koji misle (ili se plaše) da će tehnologija na kraju zameniti biologiju, promašili su kosmički smisao; čak nisu ni u krivu”.

Zidanje atoma

Ali nije slavni britanski filozof i matematičar Bertrand Rasel koji mu je, zapravo, nadenuo ime: to je moć hemije – hemijski imperijalizam. Na kraju krajeva, ljudi i sve što su sami stvorili nije ništa drugo do proizvod ugljeničkog imperijalizma – na ugljeniku je zasnovan sav poznati život. Živi i neživi materijali, sve što postoji u fižičkom svetu gori istim plamenom hemijske veze. Vratio se i antički Prometej: sada se zove nanobiotehnologija.

U čemu je razlika između veštačkog života i sintetičke biologije?

O autoru

Stanko Stojiljković

Ostavite komentar