Na pitanje kako posle 20 godina stoje stvari oko ispitivanja posledica NATO bombardovanja, odgovor glasi: stoje.
Prof. dr Jagoš Raičević
Ovih dana obeležava se 20 godina od NATO bombardovanja. Bilo je šta je bilo, oni koji su ubijali voleli bi da se to više ne pominje. Ovi drugi, koji su bombardovani, da se to više ne ponovi. Đura nam je oprostio što nas je tukao. Sad tvrdi da nam je prijatelj i kaže da zajedno imamo svetlu budućnost, i to sa sve amputiranom teritorijom koju je dao drugome.
Veliki kakvi jesu, oprostili su nam
i onih deset godina sankcija, koje su|
ubijale sve što je raslo na tlu zemlje
Srbije, od dece i žita do fabrika.
Posle smo čuli da su generali i Olbrajtova uzeli rudnike i kompanije koje je Srbija gradila poslednjih 100 godina. Medijski specijalci su nam do pre nekoliko meseci slali spotove o istorijskom bratstvu SAD i Srba. Pametni i školovani kakvi jesu, znali su da tako nešto ovih dana ne bi bilo pametno. Tukli nas jesu, i to svuda: po školama, po bolnicama, po mostovima, putevima, fabrikama, rafinerijama, televizijama i čemu sve ne. Ali – ipak su nam oprostili. Vidi se, velika nacija u svakom pogledu.
Veliki kakvi jesu, oprostili su nam i onih deset godina sankcija, koje su ubijale sve što je raslo na tlu zemlje Srbije, od dece i žita do fabrika. Pametni i školovani kakvi jesu, znali su da će sankcije uspeti samo ako na njima i komšije nešto zarade. I to što tvrđe sankcije, veća zarada: tako smo našim teško zarađenim markama desetak godina pomagali koliko smo mogli sve susede koji su nam do tada zavideli, da se osete malo važniji i veći nego što su do tada bili. Susedi nam još nisu oprostili što su se bogatili na američkim sankcijama Srbiji. Vidi se odmah koje su nacije male a koje velike.
I mi smo se pripremali. Prošle godine je formirana Komisija Skupštine, koja je privukla veliku pažnju: obećali su nam recept kako su Italijani naplatili zdravstvenu odštetu od osiromašenog uranijuma (OU). Odmah se javilo nekoliko udruženja, svi su ko zapeta puška čekali da se to prevede. Ali, ništa od toga – pokazalo se da se tamo ne dokazuje da udisanje OU izaziva kancer, već da italijanski vojnici nisu imali na KiM istu zaštitu kao Amerikanci.
Da bi se izbegla bruka, taj prevod se negde izgubio i – do dana današnjeg, evo na godišnjicu – niko ne zna gde je. Komisija je ipak rešila da i dalje prebrojava žrtve; šta će sa tim brojkama, još se ne zna, odlučiće naknadno. Ovo pišem i kao kritiku i kao apel da im se pomogne.
Našoj deci ne smemo ostaviti
hemijsko, biološko i radiološko
zagađenje koje nam je NATO ostavio.
Jeste nam NATO oprostio, ali naša deca?
Pre oko dve godine grupa naučnih radnika započela je inicijativu da se formira nacionalni multidisciplinarni projekat, sa idejom da se ispitaju posledice NATO bombardovanja. Ciljevi su – da se ustanove veze između evidentne povećane učestalosti oboljenja (kancera) uzrokovanih NATO bombardovanjem, da se provere i/ili identifikuju neke od još postojećih ekoloških „crnih tačaka”, i da se tamo gde je potrebno izvrši neophodna remedijacija terena. Našoj deci ne smemo ostaviti hemijsko, biološko i radiološko zagađenje koje nam je NATO ostavio. Jeste nam NATO oprostio, ali naša deca? Na kraju krajeva, zar to nije i zakonska obaveza države da brine o zdravoj životnoj sredini?
Polazeći od te logike, članovi Inicijative počeli su od resornog Ministarstva za zaštitu životne sredine (MZŽS). Predložen je okvirno projekat i od ministra se očekivala podrška oko organizacije. I – kao što to kod nas često biva, kao kada ajkule osete krv, nagrnula je armija dušebrižnika, spremnih da se ugrade u poslić i daju sve od sebe i što se tiče znanja i što se tiče političkih veza. To je najzad počelo da kompromituje celu ideju, da bi na kraju brojka od oko četrdesetak ljudi počela realizaciju projekta kao okov da vuče na dno.
A ministar u MZŽS? Od silnih obaveza oko globalnog zagrevanja, plastičnih kesa i policijskih akcija oko ilegalno deponovanog opasnog otpada, izgleda ne stiže da brine ni o zagađenju koje imamo danas, a kamoli onom od pre 20 godina. Ipak, na insistiranje i predlog predstavnika Inicijative potpisan je sporazum o saradnji na ovim problemima između MZŽS sa ministarstvima zdravlja, nauke i vojske. Inicijativa je promovisala i metodologiju rada u SANU, poslato je nekoliko detaljnih objašnjenja našim najvišim zvaničnicima. Ništa od toga nije pomoglo: globalno zagrevanje je ostalo prioritet.
Dobra vest bi bila da Komisija prati šta radi Inicijativa. Štaviše, poslednja istupanja predsednika Komisije ukazuju na to da su preuzeti mnogi predlozi Inicijative. To bi generalno trebalo da bude dobro. Međutim, Komisija ne može da radi ono što predlaže Inicijativa. A Inicijativa je mrtvo slovo na papiru.
Dakle, na pitanje kako posle 20 godina stoje stvari oko ispitivanja posledica NATO bombardovanja, odgovor glasi: stoje.
(Izvor Politika)
