DARVINOVA NIT

NE ZNA SE NA KOGA LIČIMO

Flickr/Tonya Cook

Na koga deca više liče, mamu ili tatu, često je pitanje koje postavljaju ne samo roditelji ili bake i deke, već i rođaci, prijatelji, poznanici. Sada je i nauka pokušala da dâ odgovor, objašnjavajući čiji su geni jači u nasleđivanju, majke ili oca.

Kada je u pitanju nasleđivanje gena, ali i čiji geni imaju više uticaja na izgled deteta, roditelji smatraju da odnos nije pola-pola gena oca i majke. Na primer, većina ljudi zna da gene nose lanci DNK, koji su sastavljeni od 23 hromozoma u obliku slova iks ili ipsilon. Oni su spakovani unutar ćelijskog jedra i DNK koju sadrže dolazi jednako od oba roditelja. Ali, ćelija sadrži još jedan hromozom, koji se krije unutar mitohondrije, prenosi LiveScinece.

Mitohondrija ili „baterija ćelije, proizvodi energiju za ćeliju i igra važnu ulogu u starenju ili nekim drugim karakteristikama organizma, utvrdili su naučnici. Mitohondrija ima sopstveni skup DNK koji nasleđujemo samo od majke. „To je jasan dokaz da smo sličniji majci nego ocu, kaže Marika Haralambos, genetičar sa Kraljevog koledža u Londonu.

Pojedine studije sugerišu da mitohondrijska DNK ima važnu ulogu kod ljudske fizičke izdržljivosti. Tako su, na primer, španski i izraelski naučnici ispitali jedan mitohondrijski gen, koji je povezan sa time koliko kiseonika možemo da koristimo tokom vežbanja. Njihova studija pokazala je da je gen koji je povezan sa slabijom fizičkom kondicijom manje prisutan kod najboljih biciklista ili atletičara nego kod većine stanovništva. Međutim, umesto da se postavlja pitanje koji roditelj prilaže više gena, može se postaviti čiji geni su uticajniji.


(Pixabay)

Većina razlika u izgledu ne zavisi samo od gena, već od serije hemijskih „prekidača na vrhu naše DNK, čija je uloga da govore našem telu koji deo gena da čita i prevodi, a koji da ignoriše, kaže Haralambos. „Postoji ceo nivo genetskih varijacija između ljudi koji nisu samo sekvence gena, kaže ona. U fenomenu poznatom kao „utiskivanje, ovi prekidači u potpunosti isključuju pojedine gene, ali samo kad dolaze od određenog roditelja i ti obrasci ostaju i kod narednih generacija.

Većina istraživanja tvrdi da u našem telu postoji između 100 i 200 takvih gena, ali pojedine studije navode i da ih ima više. Takvi geni naročito su važni u mozgu i placenti. Naučnici se, međutim, ne slažu da li ovakve gene više nasleđujemo od majke ili oca.

„Istraživanja uglavnom pokazuju da ih je jednak broj. U osobinama za koje su odgovorni ovi geni, ličićete više na majku ili oca. Međutim, kako ,utiskivanje’ utiče na relativno mali broj gena i kako je njihov broj balansiran u odnosu majka-otac, taj fenomen neće odrediti na kog roditelja ćete više ličiti, kaže Endrju Vord, genetičar sa Univerziteta Bat u Engleskoj.

Međutim, pojedina laboratorijska istraživanja pokazuju da su očevi u prednosti kada je nasleđivanje izgleda dece u pitanju. Tako je istraživanje iz 2008. koje su sproveli naučnici sa američkih univerziteta Kornel i Sent Luis, pokazalo da majčini geni imaju 1,5 puta više šanse da budu ignorisani nego očevi. Slične rezultate naučnici sa Univerziteta Severna Karolina dobili su sedam godina kasnije, uz to da su očevi geni bili aktivniji u mozgu, a majčini u placenti.

Međutim, i jedno i drugo istraživanje do ovih saznanja došlo je na osnovu opita na miševima, dok oni na ljudima još nisu rađeni. Ali, naučnici tvrde da čak ,iako su očevi ili majčini geni aktivniji, to ne znači da ćete više ličiti na njih. „Može da se desi da su neki geni, koji su kod roditelja bili ignorisani, kod dece budu aktivni. Može se reći da imamo genetsku sliku zahvaljujući našim roditeljima, ali je veoma komplikovano reći da je ona slična njihovoj genetskoj slici, kaže Edvard Čuong, genetski biolog sa Univerziteta Kolorado.

(Izvor Sputnjik)

O autoru

Stanko

Ostavite komentar