„Rekao bih da nam to što cenimo napredak daje hrabrost i ubeđenje da težimo ka daljem napretku. Istorija nam govori da pokušaji da se svet učini boljim uglavnom budu uspešni. Nikada nećemo dostići utopiju o kojoj su sanjale generacije, ali to ne znači da ne možemo da malo po malo poboljšamo stvari”, kaže Stiven Pinker, kognitivni psiholog sa Univerziteta Harvard (SAD).
On je tvrdio da se žene suštinski razlikuju od muškaraca i da društvo s vremenom postaje manje nasilno – i pored silnih masovnih ubistava i drugih užasa. U svojoj najnovijoj knjizi Enlightenment Now Pinker tvrdi da život postaje bolji. Od lične bezbednosti do dugovečnosti i sreće i blagostanja, ljudima je danas bolje nego u vreme prosvećenosti 17. veka. Deo razgovora „Njujork tajmsa” s poznatim naučnikom prenosi „Nedeljnik”.
Odakle vam ideja da je svetu bolje?
Stiven Pinker: Naišao sam na podatke koji pokazuju da je nasilje u padu tokom istorije. Stopa ubistava u Engleskoj je u 14. veku bila 50 puta veća nego danas.
Da li vas je to iznenadilo?
Pinker: Kao i svi koji čitaju vesti, i ja sam mislio da haos vlada. Tek kada ga stavite u vremenske okvire i uzmete u obzir ljude koji nisu ubijeni ili silovani, onda možete da vidite trendove.
A da li se ti trendovi šire i na druge aspekte života?
Pinker: Sve više svetske populacije stiče obrazovanje, postoji rodna ravnopravnost u obrazovanju – devojčice u celom svetu idu u školu. U Avganistanu i Pakistanu, najretrogradnijim državama na svetu, stopa obrazovanja žena je u porastu. Progres je činjenica koja se može pokazati. To nema veze sa time da li sam ja optimista.
Šta stoji iza ovih dobrih vesti?
Pinker: Najdalekosežnije objašnjenje jeste da je prosvetiteljstvo urodilo plodom. Ideja je da ako postavimo sebi cilj da poboljšamo svoj život, ako pokušamo da shvatimo kako svet funkcioniše uz pomoć razuma i nauke, s vremena na vreme ćemo u tome i uspeti.
Tvrdili ste da postoji ljudska priroda. Da li možemo da je prevaziđemo?
Pinker: Deo ljudske prirode nam omogućava da kontrolišemo drugi deo naše ljudske prirode. Iako ljudi umeju da budu nerazumni, to ne znači da nismo sposobni da budemo razumni – u suprotnom, nikada ne biste mogli da argumentovano tvrdite da smo nerazumni. Čak i ako imamo tendenciju da skrenemo u iracionalno, to ne znači da tome treba da udovoljimo kada odlučujemo kako ćemo voditi društvo.
Da li je nauka igrala ulogu u pozitivnom razvoju situacije?
Pinker: Da. Napredak u dugovečnosti i zdravlju – prosečan životni vek na Zemlji je sa 30 godina porastao na preko 70, u bogatim zemljama i na preko 80. Zdravlje i prosperitet i hrana – glad je mnogo ređa sada nego ranije. Generalno, nauku smatram delom prosvećenja.
Ali znamo i da je nauka izazvala dosta muke i bede tokom naše istorije.
Pinker: Mnogo stvari treba kriviti i ne treba ih tako pojednostavljivati. Vrednost nauke nije sabrana vrednost grupe ljudi koja nešto radi, a sebe zove naučnicima. To je zapravo ceo koncept. Vrednost nauke je u tome što nam ukazuje kada smo napravili grešku u zaključivanju i rezonovanju, što markira gde su nastale te greške i distorzije i što pokazuje pravi put kako da ispravimo te greške u budućnosti.
Da li mislite da nauka može i dalje da rešava probleme čovečanstva?
Pinker: Ako ćemo rešiti problem i izbeći katastrofalne klimatske promene, to će se desiti zahvaljujući tehnologiji. Ako možete da iskoristite napredak u nauci, a ljudi urade ono što je najjeftinije i najzgodnije i što će spasti planetu – to je najsigurniji put izbegavanja katastrofe. Mislim da nauka i tehnologija suštinski mogu da odgovore na te izazove.
Da li znači nešto što se neke stvari poboljšavaju a druge pogoršavaju?
Pinker: Rekao bih da nam to što cenimo napredak daje hrabrost i ubeđenje da težimo ka daljem napretku. Istorija nam govori da pokušaji da se svet učini boljim uglavnom budu uspešni. Nikada nećemo dostići utopiju o kojoj su sanjale generacije, ali to ne znači da ne možemo da malo po malo poboljšamo stvari.
(Izvor B92)
