Još nije poznato zašto je u takvim galaksijama došlo do prestanka formiranja zvezda, ali astronomi smatraju da to ima veze sa supermasivnim crnim rupama u središtu svake.
Naša galaksija Mlečni put nije baš preterano aktivna. Svake godine u njoj nastanu oko tri do četiri zvezde veličine Sunca. No postoje još neaktivnije, eliptične galaksije, koje imaju formu elipsoida, nemaju spiralnih krakova i međuzvezdane tvari i već odavno se u njima ne stvaraju nove zvezde.U tim galaksijama gotovo i nema mladih zvezda, što ukazuje na to da je u nekom trenutku naglo prestalo formiranje. Takve galaksije polako umiru gubeći zvezdu po zvezdu, piše Science Alert.
Još nije poznato zašto je u takvim galaksijama došlo do prestanka formiranja zvezda, ali astronomi smatraju da to ima veze sa supermasivnim crnim rupama u središtu svake.Međunarodni tim astronoma, na čelu s Kei Itom sa Univerziteta SOKENDAI u Japanu, pogledao je u prošlost samoga svemira da bi utvrdio da li je crna rupa odgovorna za umiranje nekih galaksija.Koristeći neke od najmoćnijih svetskih teleskopa, prikupili su podatke u više talasnih dužina svetlosti da bi identifikovali galaksije čija je svetlost putovala između 9,5 milijardi i 12,5 milijardi godina kroz prostor-vreme, odnosno drevne galaksije poput eliptičnih koje su nam bliže.
Prvo su putem optičkih i infracrvenih podataka za identifikaciju prepoznali one u kojima još nastaju zvezde i one u kojima je to prestalo. Zatim su pomoću rendgenskih i radijskih podataka detektovali aktivnost supermasivne crne rupe u središtima tih galaksija. Kada je supermasivna crna rupa aktivna, ona proždire ogromne količine materije iz okolnog područja. Radi se o vrlo nasilnom procesu koji proizvodi nešto što nazivamo – povratna informacija.
Svi znamo da se ne može videti sama crna rupa, ali prostor oko nje je druga stvar. Materijal koji je okružuje se vrti oko nje kao voda koja kruži oko odvoda, pri čemu se stvara intenzivno zračenje što bukti svemirom.Druga povratna informacija su mlazevi koji izlaze iz polarnih područja crne rupe. Smatra se da se materijal izvan horizonta događaja ubrzava duž spoljašnjeg magnetskog polja crne rupe, da bi zatim izbio iz nje kao snažni mlaz plazme koji putuje jako velikim brzinama.Konačno, aktivne supermasivne crne rupe stvaraju intenzivne vetrove koji se šire po galaksiji. Naučnici smatraju da ove povratne informacije – zračenje, mlazevi i vetrovi – zagrevaju i potiskuju hladni molekularni gas koji je neophodan za stvaranje zvezda.
Na tako golemim udaljenostima mnogo je teže uočiti galaksije jer slabo sjaje ako se posmatraju s naše točke gledišta. Stoga su naučnici „poslagali”galaksije zajedno da bi uočili radijske i rendgenske talase koji ukazuju na to da je pre svih tih milijardi godina tamo postojala aktivna supermasivna crna rupa.I uspeli su. Pronašli su višak iks-zraka i radijskog signala koji je prejak da bi se mogao objasniti samo zvezdama u galaksijama s malo (ili nimalo) mladih sunaca. Najbolje objašnjenje za ovaj signal je aktivna supermasivna crna rupa. Štaviše, signal nije bio toliko izražen u galaksijama u kojima su se i dalje stvarale zvezde.
Naučnici su stoga zaključili da aktivna supermasivna crna rupa verovatno igra veliku ulogu u iznenadnoj smrti ovih tajanstvenih galaksija.Istraživanje nazvanoCOSMOS2020: Ubiquitous AGN Activity of Massive Quiescent Galaxies at 0 < z < 5 Revealed by X-Ray and Radio Stackingobjavljeno je u časopisu The Astrophysical Journal.
(Izvor Ideks)
