МЕЂУ ИЗМЕЂУ

НЕНАДАНА СМРТ ГАЛАКСИЈА

NASA

NASA

Још није познато зашто је у таквим галаксијама дошло до престанка формирања звезда, али астрономи сматрају да то има везе са супермасивним црним рупама у средишту сваке.

Наша галаксија Млечни пут није баш претерано активна. Сваке године у њој настану око три до четири звезде величине Сунца. Но постоје још неактивније, елиптичне галаксије, које имају форму елипсоида, немају спиралних кракова и међузвездане твари и већ одавно се у њима не стварају нове звезде. У тим галаксијама готово и нема младих звезда, што указује на то да је у неком тренутку нагло престало формирање. Такве галаксије полако умиру губећи звезду по звезду, пише Science Alert.

Још није познато зашто је у таквим галаксијама дошло до престанка формирања звезда, али астрономи сматрају да то има везе са супермасивним црним рупама у средишту сваке. Међународни тим астронома, на челу с Kеи Итом са Универзитета СОKЕНДАИ у Јапану, погледао је у прошлост самога свемира да би утврдио да ли је црна рупа одговорна за умирање неких галаксија. Kористећи неке од најмоћнијих светских телескопа, прикупили су податке у више таласних дужина светлости да би идентификовали галаксије чија је светлост путовала између 9,5 милијарди и 12,5 милијарди година кроз простор-време, односно древне галаксије попут елиптичних које су нам ближе.

Прво су путем оптичких и инфрацрвених података за идентификацију препознали оне у којима још настају звезде и оне у којима је то престало. Затим су помоћу рендгенских и радијских података детектовали активност супермасивне црне рупе у средиштима тих галаксија. Када је супермасивна црна рупа активна, она прождире огромне количине материје из околног подручја. Ради се о врло насилном процесу који производи нешто што називамо – повратна информација.

Сви знамо да се не може видети сама црна рупа, али простор око ње је друга ствар. Материјал који је окружује се врти око ње као вода која кружи око одвода, при чему се ствара интензивно зрачење што букти свемиром. Друга повратна информација су млазеви који излазе из поларних подручја црне рупе. Сматра се да се материјал изван хоризонта догађаја убрзава дуж спољашњег магнетског поља црне рупе, да би затим избио из ње као снажни млаз плазме који путује јако великим брзинама. Kоначно, активне супермасивне црне рупе стварају интензивне ветрове који се шире по галаксији. Научници сматрају да ове повратне информације – зрачење, млазеви и ветрови – загревају и потискују хладни молекуларни гас који је неопходан за стварање звезда.

На тако големим удаљеностима много је теже уочити галаксије јер слабо сјаје ако се посматрају с наше точке гледишта. Стога су научници послагали галаксије заједно да би уочили радијске и рендгенске таласе који указују на то да је пре свих тих милијарди година тамо постојала активна супермасивна црна рупа. И успели су. Пронашли су вишак икс-зрака и радијског сигнала који је прејак да би се могао објаснити само звездама у галаксијама с мало (или нимало) младих сунаца. Најбоље објашњење за овај сигнал је активна супермасивна црна рупа. Штавише, сигнал није био толико изражен у галаксијама у којима су се и даље стварале звезде.

Научници су стога закључили да активна супермасивна црна рупа вероватно игра велику улогу у изненадној смрти ових тајанствених галаксија. Истраживање названо COSMOS2020: Ubiquitous AGN Activity of Massive Quiescent Galaxies at 0 < z < 5 Revealed by X-Ray and Radio Stacking објављено је у часопису The Astrophysical Journal.

(Извор Идекс)

О аутору

Stanko

Оставите коментар