Tim američkih naučnika je otkrio koja to hemijska jedinjenja privlače komarce.
Ovo otkriće potencijalno može biti prvi korak ka pronalaženju leka koji može da zamaskira naš (za komarce neodoljiv) miris.Istraživači sa Univerziteta „Rokfeler” u Njujorku proučavali su genetski modifikovane ženke komaraca da bi otkrili koji im se neuroni aktiviraju kada osete ukus krvi. Poznato je da se samo ženke komaraca hrane krvlju, i to u periodu parenja.Inače i one se, kao i većina insekata, pre svega hrane nektarom biljaka. Ipak, njihova ljubav prema krvi ih čini za ljude najsmrtonosnijim životinjama na planeti. Od bolesti koje komarci šire, pre svega malarije, groznice denga i žute groznice, godišnje strada oko pola miliona ljudi.Istraživači su preusmerili komarce sa hranjenja nektarom na hranjenje krvlju pomoću mešavine četiri hemijska jedinjenja koja treba da imitira ukus krvi. Ova mešavina sastoji se iz glukoze, natrijum-hlorida, natrijum-bikarbonata i adenozin-trifosfata (ATP) – jedinjenja koje ćelijama daje energiju.
Naučnici znaju da li je komarac u režimu hranjenja nektarom ili krvlju na osnovu toga koji deo svojih usta nalik na iglu koriste za ishranu. Proučavani komarci bili su genetski modifikovani tako da aktivnost različitih neurona aktivira različite markere, što je naučnicima omogućilo da prate kako se menja aktivnost neurona kod insekata u zavisnosti od toga šta jedu.Ispostavilo se da se određena grupa neurona aktivira samo kad se insekti hrane krvlju, bez obzira na to da li je u pitanju prava krv ili sintetička mešavina.Vođa istraživanja, Veronika Žov naglašava da: „Teoretski, ako komarci ne bi mogli da osete ukus krvi, ne bi mogli ni da prenose bolesti”.
Lesli Voshol, šef laboratorije na Medicinskom institutu „Hauard Hjuz” na Univerzitetu „Rokfeler”, napominje da ovo istraživanje može da odvede naučnike do pronalaženja lekova koji će odbijati komarce tako što će uticati na ukus krvi.Ipak, dodala je, naučnicima je još uvek nejasno kakvog je ukusa krv za komarce. Ovaj fenomen uporedila je sa našom nemogućnošću da zamislimo kako slepi miševi koriste zvučne talase da bi videli. „Tako nešto prosto ne postoji u ljudskom iskustvu”.Rezultati ovog istraživanja objavljeni su u naučnom časopisu Neuron.
(Izvor RTS)
