ŠAPUTANJE NERAVA

NEPOGREŠIVOG PERA NEMA

Ilustracija (Vikipedija)

Oči i mozak se utrkuju; mozak uporno tvrdi da mu je jasna suština, i time sabotira pokušaje oka da detektuju anomalije koje ne ugrožavaju suštinu.

od najvećih frustracija koju uzrokuje pisanje, bilo da je u pitanju pisanje pravnog akta, poslovnog izveštaja, ili naučno-fantastičnog romana, jesu podmukle slovne greške. Ono što ih čini podmuklim jeste što najčešće odbijaju da se pokažu onom ko ih je napravio.

Lapsus calami je latinski izraz koji doslovno znači greška perom, odnosno predstavlja slučajnu grešku nastalu u pisanju. Za razliku od svog poznatijeg rođaka lapsus linguae, lapsus calami je karakterističan po tome što ima običaj da se uporno i vešto krije od svog tvorca. O tome mogu posvedočiti i najveštiji ljudi od pera, koji žive od pisanja, ali uprkos tome, ne mogu da prežive bez pomoći lektora.

Stoga možemo reći da mozak radi uštede
nastoji da zanemari vizuelno prilikom
čitanja teksta koji mu je već poznat.

Sve one koji kore sebe zbog aljkavosti i površnosti prilikom iščitavanja sopstvenih tekstova, sigurno će obradovati mišljenje stručnjaka. Tom Staford, psiholog sa Univerziteta Šefild, objašnjava da razlog iz kojeg ne uočavamo sopstvene slovne greške nije manjak aktivnosti moždanih vijuga, već obrnuto. „Pisanje je usmereno na izražavanje značenja”, što je takoreći visokoumna aktivnost. U tom procesu mozak nastoji da prenese osnovnu misao, usled čega se usredsređuje na logičku radnju generalizacije.

Greška perom (Vikipedija)

Prilikom tog postupka dolazi do raščlanjivanja bitnog od nebitnog. Kada je jezik u funkciji prenošenja značenja, što najčešće jeste, on predstavlja puko sredstvo, te biva shvaćen kao manje bitan od misli koju treba da otelotvori. Dok čitamo tekst koji smo napisali, naš mozak anticipira njegovo značenje. Taj tekst predstvalja put koji smo već prešli.

Oči i mozak se utrkuju; mozak uporno tvrdi da mu je jasna suština, i time sabotira pokušaje oka da detektuju anomalije koje ne ugrožavaju suštinu. Kada se nađemo na nepoznatom putu, percepcija nam je pojačana, jer tek treba da razumemo njegovo značenje, stoga s većom pozornošću upijamo svaki trag koji nam je na njemu ostavljen. To je prirodni mehanizam mozga, koji pri svakom zadatku nastoji da radi što efikasnije.

Ali ne brinite, teško da će malo povećanje
u potrošnji enegrije vašeg mozga
doprineti globalnom zagrevanju.

Kada smo suočeni sa čitanjem teksta, mozak angažuje tri centra za tumačenje – vizuelni, sintaksički i značenjski. Centar za vizuelnu obradu se nalazi u frontalnom delu mozga koji zahteva veću količinu energije za rad. Stoga, možemo reći da mozak radi uštede nastoji da zanemari vizuelno prilikom čitanja teksta koji mu je već poznat.

Međutim, to nije razlog da se prepustimo svom visokoumljui prepustimo sitnu boraniju drugima. Postoje tehnike pomoću kojih možete zavarati svoj mozak i omogućiti čulima da efikasnije obavljaju detekciju grešaka. Ključ je u oneobičavanju vizuelnog aspekta teksta – promenite font, pismo, boju pozadine u dokumentu, ili odštampajte dokument.

Ovakvi mali trikovi mogu prevariti mozak i stvoriti iluziju da ga suočavate sa nepoznatim. Štedljivost danas jeste cenjena osobina i odlika odgovornosti prema okurženju, ali ne brinite, teško da će malo povećanje u potrošnji enegrije vašeg mozga doprineti globalnom zagrevanju.

(Izvor RTS)

O autoru

Stanko Stojiljković

Ostavite komentar