PROMETEJSKA ISKRA

„NEPRIKLADNO IME” I VREMENSKI DODATAK

1.268 pregleda
Izgradnja Vinče (Foto Institut Vinča)

Za one koji me neznaju, izjavljujem da sam čovek koji je uspeo. Ako budete strpljivi saznaćete u čemu. Za početak, malo o mojim poslovima – istraživanjima, patentnim radovima. Kada, šta … istraživač koji još stvara i u 69. godini, i to ozbiljne pojave. Nemam dovoljno vremena, ali trebalo bi da podvlačim linije i sabiram po mojem mišljenju vredne (ili prevedeno: značajne) rezultate, u svoj (neke vrste) spisak doprinosa nauci.


Dr Aleksandar Tomić

Domaćin ovog sajta Stanko Stojiljković privlačio je pažnju čitalaca „Politike”, kako zbog tema kojima se bavio, tako i načinom kako je to činio. Nisam propuštao njegove tekstove. Takođe nisam bio od onih čitalaca koji se tek tako obraćaju autorima tekstova, ali ipak sam prvi „kontakt” sa Stankom Stojiljkovićem obavio baš na način koji inače nisam praktikovao. Dakle poslao sam pod gornjim naslovom pismo uredniku „Politike”, koje prilažem u celini, jer nisam ni siguran da li je pismo stiglo onome kome je naslovljeno.

NEPRIKLADNO IME – DRUGI PUT

„U POLITICI od nedelje 22. IX 1991. na 13. strani objavljen ke zanimljiv članak S. Stojiljkovića o zaista neprikladnom imenu Instituta za nuklearne nauke („Boris Kidrič” sada dodato, jer sadašnji čitaoci retko pamte to ime instituta) u Vinči. To dakle nije sporno, ali autor članka čini takođe grešku predlažući nova, uglavnom takođe neprikladna imena. Svaka čast svima predloženima, ali reč je o Institutu za NUKLEARNE NAUKE, pa nema smisla da on nosi ime jednog geografa, biologa, astronoma … već samo fizičara takođe velikog formata.

A potom dolazi u obzir i
Ruđer Bošković, Dubrovčanin
od oca Srbina i majke Italijanke,
kojeg O. Kuznjecova iz AN SSSR
navodi kao osnivača
dinamičkog atomizma.

Bez pretenzija na kompletnost spiska zaslužnih, istakao bih neke od osnivača: Pavla Savića (akademika) možda najpoznatije ime sa ovog spiska, koji je učestvovao i u otkriću fisije, da ne spominjemo druge zasluge, ili Milorada Mlađenovića, poznatog konstruktora beta-spektrometra, ili Stevana Koičkog, Ivana Gala, Aleksandra Milojevića … sve saradnici Instituta od prvih dana. Ako želimo starije, tu je Đorđe Stanojević asistent čuvenog Žensena, astrofizičara, ali ne nuklearni fizičar. Ostanimo kod onih najbližih oblasti rada Instituta.

A potom dolazi u obzir i Ruđer Bošković, Dubrovčanin od oca Srbina i majke Italijanke, kojeg O. Kuznjecova iz AN SSSR navodi kao osnivača dinamičkog atomizma. Neka ipak ljudi čiji delokrug rada je fizika, pre svega nuklearna, kažu svoje mišljenje o imenu Instituta.”
A. Tomić, Beograd

VREMENSKI DODATAK

U to vreme radio sam punom parom na istraživanju sopstveno osmišljenog i realizovanog u celini tek 1999. godine projekta „Diskretizacija gravitacionih sistema – fraktalnost i kvantovanje”. Ministarstvo nauke o tome ništa nije znalo. Ne izvinjavam se zbog toga propusta, jer je neko od nadležnih (mislim da znam ko) zaturio predlog mojeg projekta.

Početkom oktobra počeo sam rad na dodatku Savić –Kašanin teoriji o ponašanju materijala pod visokim pritiskom, koja se neočekivano pojavila kao mogućnost iz analogije sa planetnim sistemom. Već krajem oktobra sve je urađeno, usput i dokazano da je polazna formula u teoriji Savića i Kašanina zaista ekvivalent kvantne formule. Obratio sam se Pavlu Saviću sa željom da mu objasnim šta i kako sam uradio i da mu dam primerak studije.Naravno, podrazumeva se i da mu izrazim veliko poštovanje, za sve što je učinio.

Savić-Kašaninova teorija
tvrdila je da je radijus Marsa
oko 50 kilometara manji od onog
što piše u udžbenicima, a kada
je satelit stigao tamo, tačno
toliko koliko S-K teorija tvrdi
bilo je manje izmereno.

Tako sam se 4. novembra 1991. našao na vratima Savićevog stana s namerom da mu za pola sata prikažem rad koji ide u prilog njihovoj teoriji. Taj prvi i jedini susret (kasnije je bilo više telefonskih razgovora) trajao je četiri ipo sata. Ja sam znao šta da pitam, a on je sa radošću pričao o najvažnijim stvarima njegovog života i posebno naučnog rada. Bila je to najlepša nagrada meni za rad koji sam uspešno uradio sam, bez mentora ili saradnika.

Teorija Savić-Kašanin, to mali broj naših fizičara zna, jedna je od tri kompletne teorije formiranja planeta, uz teorije dvojice rusa Žarkova i Trubicina, i Amerikanca Smolukovskog. Kada je agencija NASA pripremala letove na Mesec sve tri teorije su uzeli u obzir za proračun potrebnih parametara. Ispostavilo se da S-K teorija zahteva ulazak u zonu zahvata za ateriranje na najbližem (od tri ove teorije) rastojanju Mesecu, S –teorija najveću, da bi ušli u zonu zahvata. Preventivno, jer astronauti su u satelitu, to je i usvojeno.

Ispostavilo se da je stvarno bilo neophodno ući (za tu brzinu) sa rastojanja po S-K teoriji. Ova teorija pomerena je sa 3. stepena pouzdanosti na 2. stepen. Nekoliko godina kasnije, satelit NASE leti na Mars. S-K teorija je tvrdila da je radijus Marsa oko 50 kilometara manji od onog što piše u udžbenicima, a kada je satelit stigao tamo, tačno toliko koliko S-K teorija tvrdi bilo je manje izmereno. Od tada je teorija S-K na 1. mestu, a sve tri se koriste. Osećam se veoma ponosnim što sam imao čast da upoznam Pavla Savića i da bar malo dopunim njihovu teoriju. Prvu knjigu od četiri sveske Pavle Savić mi je potpisao i dopisao „Sa željom da nastavi i dalje razvija ovu teoriju, kolegi Tomiću Pavle Savić”.

„Niški kulturni centar” objavio je u časopisu UNUS MUNDUS, sveska 43 / 2012, knjigu: Aleksandar S. Tomić, SUNČEV SISTEM –KOSMOGONIJA, 464 strane A4 formata. Dok ne izađe kompletno izdanje, na 540 strana, pod nazivom FRAKTALNOST, HIJERARHIJA, KVANTOVANJE, zainteresovani se mogu obratiti izdavaču ili navratiti u Narodnu biblioteku Srbije.

Pavle Savić je, nažalost, umro tri godine kasnije. Tada sam napisao kao odu Pavlu Saviću dramsku jednočinku pod nazivom ZEVS ODMARA. To je priča o istorijskom toku rasta naših saznanja o atomizmu, ispričana rečima tri Zevsove muze. U Beogradskom planetarijumu na Kalemegdanu 4, juna 1994. program su izvele moje tri maturantkinje iz Šeste gimnazije, odlični đaci i glumice u školskoj amaterskoj grupi, te godine najbolje dramske grupe srednješkolaca u Srbiji. Odglumile su muze – Uraniju, Klio i Kaliopu, na veliko zadovoljstvo punog Planetarijuma. Njihova imena su: Milena Đukić, Zvezdana Petrović i Dragana Trifunović. (Časopis VASIONA; XLII, 1994, 4, str. 82-83). U prilogu je tekst ZEVS ODMARA, namenjen zainteresovanima.

 

Aleksandar TOMIĆ:

Radio igra

”Povodom smrti velikana fizike, akademika Pavla SAVIĆA, izveden je u Planetarijumu deo radio-igre Aleksandra Tomića pod nazivom ZEVS ODMARA. Istorijsku crticu iz atomistike, razgovor muza Uranije, Klije i Kaliope, izvele su maturantkinje Šeste beogradske gimnazije Milena Đukić, Zvezdana Petrović i Dragana Trifunović.

Darko Đokić: XII Beogradski astronomski vikend,

Vasiona, 42,  4, 82 (1994).

/ Uranija i Kaliopa veselo ćaskaju. Prilazi Klio./

KLIO:

Sestrice moje, o čemu zborite tako opušteno?

Kaliopo draga, da nisi smislila još neku nauku?

Ili je moja mila Uranija opet najavila novu kometu?

KALIOPA:

Klio, pakosnice, dok tebe čekamo naše male tajne bile su tema.

URANIJA:

Da nam otac nije smislio zadatak, započeto nastavile bi u troje.

Ovako, moramo načeti novu temu. Zevs traži od nas neke podatke.

KLIO:

Dozvolite da pogađam. Od tebe Uranijo, očekuje činjenice iz

astronomije, Kaliopa će dopuniti iz neke druge nauke, a ja bih

trebalo da dam pouku o točku  istorije, zar ne? Pođimo u odaje

za  primanje.

KALIOPA:

Nije potrebno. Otac će naš razgovor pratiti na monitoru.

Danas je malo umoran.

KLIO:

Uključi terminal  Kaliopo.

KALIOPA (kratkotrajno rukuje tehnikom):

Počnimo.

URANIJA:

Zevsa  trenutno zanima  samo jedan aspekt čovekovog saznavanja strukture prirode. Onaj, što ga započe Demokrit.

KALIOPA:

Dakle, reč je o atomskoj strukturi  materije. Korpuskularni aspekt.

Ako se dobro sećam, Demokrit je počeo razmatranje stavom da ne postoji ništa osim atoma i čistog prostora.

KLIO:

Atomi su beskonačni po brojnosti i po različitosti forme.

URANIJA:

Sudarima čestica nastaje bezbroj svetova, ili iščezava.

Jedni istovremeno, drugi naknadno.

KALIOPA:

Razlike između supstanci potiču od razlika u broju, veličini,

obliku i poretku atoma.  Tako je smatrao Demokrit.

KLIO:

Nešto malo pre Demokrita govorio je vrli Empedokle o četiri

elementa materije: o vatri, o vazduhu, vodi i zemlji. Po sadašnjim

znanjima ljudi, to je sasvim adekvatno agregatnim stanjima: plazmi,

gasu, tečnosti i krutoj fazi.

KALIOPA:

Da. Ipak, vratimo se temi. Ideja da je tačka atom linije, linija atom površine, površina atom zapremine, pomogla je Demokritu da

razvije matematiku.

URANIJA:

Evklid ja takvo shvatanje izdigao do savršenstva, opisujući prostor

kao čisto prostranstvo bez supstancijalnog sadržaja. Kao arenu u

kojoj se kreću atomi, u kojoj postoje sva tela u prirodi.

KLIO:

Učenje atomista time je postalo monističko.  Materija, supstancija,

odnosno atomi, i njeno kretanje u praznom prostoru, jesu osnovni bitak.

KALIOPA:

Potom je izbio peloponeski rat. Ideja atomizma  je zamrla.

KLIO:

Pre je nazadovala. Setite se da je, inače mudri Aristotel, smatrao pust prostor bez težine  nemogućim i neprirodnim.

URANIJA:

Ne sudi prebrzo Klio. Čini mi se da je mnogo kasnije, na neki način, baš to potvrdio Ajnštajn, povezavši prostor i gravitaciju u jedno. Izrecimo tvoju misao nešto drugačije: nit razmišljanja započetu Demokritom, Aristotel je prekinuo.

KALIOPA:

Da,tako je bolje. Učeni Epikur  je pokušao objasniti sve pojave samo

atomima. U slučaju isparavanja vode pod uticajem vetra i Sunca, to je  bilo sasvim uspešno  objašnjenje.

KLIO:

On takođe ispravlja Demokrita, te umesto bržeg kretanja težih

čestica u praznom prostoru, uvodi fluktuacije – mala slučajna

odstupanja od srednje vrednosti. O, kako mnogo je doprinela ova

hipoteza kasnije !

URANIJA:

Atomska kretanja modelirao je prvi Lukrecije Kar, i uveo mala

slučajna odstupanja od ravnotežnih položaja, u određenim

trenucima. I slučanost je ušla u nauku.

KALIOPA:

Gorim od želje da nastavimo i ovim tragom – o tome ćemo zasigurno

nastaviti drugom prilikom.

KLIO:

Koje nove osobine imaju  atomi Lukrecija Kara, a nemaju oni Demokritovi ?

KALIPOPA:

Imaju  još svoju težinu, i gustinu, i tvrdoću, i unutrašnju

strukturu.

KLIO:

Sila je uzrok kretanja svekolikog. To otkiće se obično pripisuje

slavnom Njutnu. Sećate li se ko je to prvi utvrdio?

URANIJA:

Nije li to bio Leonardo, Leonardo iz Vinče?

KLIO:

Bravo Uranijo, sestrice moja. Leonardo je to. A da li znate ko je

dalje razvio ideju Demokritovu o atomima? On je poznatiji kao

astronom, to pomoć neka ti bude.

URANIJA:

Onda dileme nema, to Bošković je iz Raguze. Za njega kažu da otac je

dinamičkog atomizma, jer njegovi atomi centri sila jesu…

KALIOPA:

…koje se menjaju zavisno od rastojanja, bivajući naizmenično

privlačne, pa odbojne.

URANIJA:

Pa to je bio prvi pokušaj unifikacije sila!

KLIO:

Svakako, i to kao funkcija samo jednog parametra, ali najvažnijeg –

rastojanja.

URANIJA:

To dobar izbor beše, jer četiri osnovne sile – gravitaciona,

najdužeg dometa i najslabija istovremeno, električna – pa slaba

nuklearna i jaka nuklearna, kao najjača i najkraćeg dometa, razlikuju

se pre svega po jačini i dometu.

KALIOPA:

A tada je tamo gravitaciona sila bila dobro poznata.

KLIO:

Boškovićeva teorija beše plodotvorna veoma. Faradej slavni iz nje

izvlači pojam polja, Lorenc i Ajnštajn relativnost, Raderford i

Bor stabilne putanje elektrona u atomu.

KALIOPA:

Ipak, Boškovićeva atomistika odnosi se pre svega na strukturu

mase.  Prvi rezultat primene njegovog modela, od njega samog,

objasnio je međumolekulske sile.

KLIO:

Model kapi za atomsko jezgro, što smislio je Vajsceker, zbog

analogije  sa molekulskim silama, opet put Boškovića vodi.

URANIJA:

Ako se setimo da na svoj sopstveni način Bošković određivaše i

putanje  planeta i kometa, on vraća nas ponovo drevnoj Heladi.

Borov model  atoma je zapravo planetarni model, nalik onom što

smisli ga Aristarh sa Sama za planete…

KLIO:

…dvadeset dva veka pre Nagaoke i Bora. Za nas i za Vaseljenu to samo

tren je, ali za ljude vrle, čitava večnost to biva.

URANIJA:

Možda zbog toga Zevs inspekciju traži, inventar ideje jedne u

vremenu.  Iz razloga jasnih, ljudi s vremenom zagube ideje, da bi ih

kasnije ponovo neki drugi pronašli. Primera za to je mnogo.

KALIOPA:

Naša priča nalik je Arijadninoj niti, što krivuda kroz jedan drugi lavirint. I potrajaće dugo, s obzirom da…

KLIO:

… od nas se traži samo pregled urađenog. Ne spominji buduća otkrića smrtnika.

URANIJA:

U pravu si. Dakle, Aristarh prvi utvrdi da Zemlja i planete oko

Sunca obilaze…

KALIOPA:

…mada dokaze prave, na daljine mislim, tek Kopernik slavni dade…

KLIO:

… a elipse otkri Kepler, Pitagorejac najveći možda, mada dva

milenijuma posle Pitagore umnog živeše.

KALIOPA:

Sve je sadržano u broju i merenju. Da l’ to izusti Tales ili Filolaj?

URANIJA:

Mislim da onaj drugi beše, Ujedno,on večni oganj u središte

kretanja stavi i tako Boškoviću preteča  posta sjajni.

KLIO:

Zašto mi umni Latin Filio Bonači na um sada pada?

KALIOPA:

Je li to onaj vragolan što pričom o zečevima brojni niz zače,

o harmoniji opštoj, Klio draga?

KLIO:

Taj! A brojni niz njegov upravo sada na sunčev sistem primenjuje neko, u blizini našoj, u Srbiji. I gle, sklad mu – od Filolaja i Keplera traženi, njime pronalazi.

URANIJA:

Možda stoga ZEVS od nas ovaj sažeti istorijat traži?

KALIOPA:

U neposrednoj blizini srećnika tog, jedan drugi Srbin tek

nedavno pre, još jedno čudo prirode otkri: da planete i zvezde

slojevitu strukturu atoma repliciraju samo. Ili pesnički rečeno:

U BEZBROJ ATOMA UMNOŽENA STRUKTURA JEDNOG JE, ONA.

KLIO:

Ja uredno zabeležih ime njegovo. To otkri SAVIĆ umni, što maštom  svojom put pravi nađe. A opet, netom pre, Mohorovičić smioni  empirijom za Zemlju pod nama, raslojenost prvi utvrdi.

URANIJA:

Klio draga, svi oni ne tako daleko od Olimpa nikoše,  kanda

svakom od njih neko od nas  pri ruci se jedared nađe?

KLIO I KALIOPA:  (SMEJU SE.)

URANIJA:

Da otac naš nije naumio šalu neku, il prosto protažira Grke i

Srbe, pomažući i drugima uzgred?

KLIO:

Mnogi od spomenutih ni Grci ni Srbi nisu. Ipak, kanda i jednih

i drugih u priči ovoj malo više  ima?

KALIOPA:

Veze Grka i Srba su stare. Tesla je munje nalik onima sa Olimpa

krotio. Pupin rezonanciju kola električnih postizao je po receptu

pastira helenskih.

URANIJA:

Po uzorcima Keplera i Filolaja jedan Srbin sada planete i

elektrona brzih stada  centralnom ognju ponovi vraća. Iz toga

zaključke značajne izvesti može. Pomozimo i njemu, Kaliopo draga.

KALIOPA:

Kepler svemu tome tako blizu beše, no rat ga verski omete tada, da

istinu pred lice bogova uznese.

KLIO:

Možda isti uzrok ovog smrtnika sada tera da iz Keplerovih zakona

iscedi poslednju kap koncentrisane istine, kao iz tvrdog drenovog

štapa. On čvrsto ga steže i sličnosti mnoge već nađe između atoma Demokrita, Boškovića, Bora  i  planeta Filolaja, Aristarha i

Keplera.

URANIJA:

Da ne duljimo priču, ovaj izveštaj Zevsu okončati možemo sada.

I na ovoj temi bliskost Grka i Srba može da se prati.

Možda ZEVS  podstrek novi bliskosti toj želi dati.

ZEVS(sa monitora):

Ispunjavajući molbu moju, vi dokučiste i nameru časnu.

Stoga  doprinesite slavi njihovoj, koja je i naša, deco draga.

**********************************************************

O autoru

Stanko Stojiljković

Ostavite komentar