LESTVICE ŽIVOTA

NESREĆNI SU STARIJI

396 pregleda
Pixabay

Samo zato što je dvoje ljudi rođeno iste godine, ne mora da znači da će biti podjednako zdravi.

Naučnici širom sveta pokušavaju da iskoriste veštačku inteligenciju da bi stvorili novi tip „sata” koji može da meri pravo biološko doba i zdravlje ljudi.Nedavni pokušaj dorade algoritma je dodao psihološke faktore u skup raznih faktora i napravio neka intrigantna predviđanja. Inicijalni testovi sugerišu da bi uticaj mentalnog zdravlja ponekad mogao biti veći od uticaja fizičkih bolesti i navika, uključujući pušenje.

Samo zato što je dvoje ljudi rođeno iste godine, ne mora da znači da će biti podjednako zdravi.Merenjem određenih aspekata fizičkog zdravlja osobe, poput mikrobioma creva ili markera upale u krvi, istraživači se nadaju da će jednog dana predvideti koliko je neko „mlad” ili „star” u biološkim godinama, koje se razlikuju od onih realnih, kalendarskih. Ako je prognoza tačna, to bi moglo pomoći stručnjacima da shvate zašto neko stari brže od drugih, i koji faktori načina života doprinose tom procesu starenja. 

Autori su otkrili da psihološki činioci, kao što je osećanje nezadovoljstva ili usamljenosti, dodaju do 1,65 godina biološkoj starosti osobe.Efekat je prevazišao druge individualne demografske karakteristike, uključujući pol, životni prostor, bračni status i pušački status.

Ali postoji ključna komponenta ljudskog zdravlja koja je nedostajala u prethodnim pokušajima pravljenja ovog sata: naše mentalno i emocionalno stanje. Godine 2021, decenijama duga studija sprovedena među 2,3 miliona Novozelanđana, pronašla je snažnu vezu između mentalnih poremećaja i pojave fizičke bolesti i smrti. Druga studija obavljena iste godine otkrila je da je istorija problema mentalnog zdravlja povezana sa ubrzanim starenjem u srednjim godinama. Štaviše, ovaj efekat starenja se desio mnogo godina pre nego što se pojave druge bolesti povezane sa starenjem. 

Imajući na umu ove nalaze, istraživači u Sjedinjenim Državama i Hongkongu napravili su kompjuterski algoritam za kreiranje novog sata za realno starenje koji uključuje nekoliko faktora psihološkog zdravlja i biomarkere iz krvi. Oni su isprobali taj algoritam na podacima kod skoro 5.000 zdravih odraslih osoba u skupu podataka kineske studije o zdravlju i penzionisanju, koji uključuje učesnike od 45 ili više godina, a zatim su ga testirali na podacima od još 7.000 ljudi.

Ovo je prvi put da su istraživači testirali sat za starenje isključivo na tako velikom uzorku ljudi iz Kine (većina studija se radi na zapadnim populacijama), a takođe je među prvima koji su uključili faktore mentalnog zdravlja.Na kraju, autori su otkrili da psihološki faktori, kao što je osećanje nezadovoljstva ili usamljenosti, dodaju do 1,65 godina biološkoj starosti osobe.

„Zaključujemo da psihološku komponentu ne treba zanemariti u studijama starenja zbog njenog značajnog uticaja na biološku starost”, pišu autori. „Dip londževiti” – javna kompanija koja ulaže u razvoj satova koji prave pravu razliku među vršnjacima i daju ispravno stanje zdravlja organizma nevezano za godine starosti – finansirala je studiju.Najnoviji algoritam osim navedenih, uključuje i fizičke informacije o 16 krvnih faktora – uključujući nivo holesterola – kao indekst telesne mase, obim struka, krvni pritisak…

Podaci o psihološkom stanju učesnika bili su zasnovani na osam osećanja: uznemirenost, usamljenost, nezadovoljstvo, nefokusiranost, nemir, depresija, beznadeđe i strah.

Kada je sat testiran na bolesnim osobama, uključujući one koji žive s rakom, srčanim oboljenjima, bolestima jetre, plućnim bolestima ili moždanim udarom, tačno je dao podatke sa su ti ljudi stariji od onih iz kontrolne grupe.

Ali efekat ovih uslova na predviđenu starost nije prelazio jednu i po godinu. To je nešto manje od ukupnog uticaja svih psiholoških varijabli zajedno, koje su ubrzale starenje za 1,65 godina, prema algoritmu.U međuvremenu, pušenje je samo po sebi dodalo oko 1,25 godina starenja.

Ali na osnovu predviđanja ovog novog sata, može biti da, ako se neudata osoba (što dodaje 0,59 godina starenja) retko oseća srećno (dodaje 0,35 godina), često se oseća beznadežno (dodaje 0,28 godina) i ima problema sa spavanjem (dodaje 0,44 godine). Sve to skupa može imati veći uticaj na njihovo zdravlje nego pušenje samo po sebi.

To ne znači da je algoritam utvrdio da pušenje predstavlja manji rizik po zdravlje od depresije ili usamljenosti; pušenje ipak ostaje jedan od vodećih faktora rizika za mnoge karcinome i srčana oboljenja.Ali na osnovu predviđanja ovog novog sata, može biti da, ako se neudata osoba (što dodaje 0,59 godina starenja) retko oseća srećno (dodaje 0,35 godina), često se oseća beznadežno (dodaje 0,28 godina) i ima problema sa spavanjem (dodaje 0,44 godine). Sve to skupa može imati veći uticaj na njihovo zdravlje nego pušenje samo po sebi.

Autori kažu da njihovi rezultati pokazuju da je „štetni uticaj lošeg psihičkog blagostanja od iste važnosti kao ozbiljne bolesti i pušenje”.„Promovisanje mentalnog zdravlja može se smatrati potencijalnom intervencijom protiv starenja sa mogućim prednostima uporedo sa opipljivijim, fizikalnim terapijskim pristupima”, zaključili su stručnjaci.Studija je objavljena u časopisu Aging.

(RTS)

O autoru

administrator

Ostavite komentar