ЕКОСОФИЈА

НЕСТАЋЕ МНОГЕ ЗЕМЉЕ

EPA

EPA

До поменуте 2070. године у тој би се ситуацији могло наћи 19 одсто планете и три милијарде људи.

Kако ће свет изгледати 2070?

Kлиматске промене могле би створити услове који су готово немогући за живот за скоро три милијарде људи, пише Financial Timese. Наиме, од девет милијарди људи, колико би према тренутним пројекцијама требало живети на Земљи у 2070. години, чак три милијарде могле би бити изложене температурама какве су данас у рангу оних које владају у најтоплијим деловима Сахаре, наводи се у истраживању кинеских, америчких и еуропских научника.

У прошлој години само 0,8 посто површине планете имало је средњу годишњу температуру од 29 Целзијусових степени или више, а на тој територији живело је само 29 милиона људи. До поменуте 2070. године у тој би се ситуацији могло наћи 19 одсто планете и три милијарде људи. Међутим, брзо деловање те смањење емисија гасова „стаклене баште могло би преполовити број популације изложене таквим временским условима.

Добра вест јесте да се ти утицаји могу увелико смањити ако човечанство успе да обузда глобално отопљење”, рекао је коаутор студије Тим Лентон, стручњак за климу са Универзитета Ексетер. Извештај наглашава да већина људи живи у врло уском распону средње годишње температуре од 11 до 15 Целзијусових ступњева.

Сваки степен битан

Научници су приметили да су, упткос свим иновацијама и миграцијама, људи углавном живели у тим климатским условима неколико хиљада година.Ова изразито постојана климатска ниша вероватно представља темељна ограничења за оно што је људима потребно да преживе и напредују”, рекао је професор Мартен Шефер са Универзитета Вагенинген, који је координисао истраживање са својим кинеским колегом Ћи Xуом са Универзитета Нанђинг.

Према наводима научника, глобално отопљење резултирало је порастом температуре за 1,1 Целзијусов степен од прединдустријског доба. Очекује се да ће досећи 1,5 степен у року од 20 година, чак и у најбољем случају знатног смањења емисија „стаклене баште”.Сваки степен загревања изнад садашњих износа одговара отприлике једној милијарди људи који су ван нормалних климатских параметара”, рекао је Лентон.

Kоји су сценарији?

Међудржавни панел за климатске промене (IPCC) поставио је три различита сценарија и три пројекције. да би визуелизивао колико ће Земља бити погодна за живот 2070. према овим сценаријима, Financial Times је спојио пројекције становништва са сваким климатским моделом и применио их на шест континената.

Северна Америка

Према најекстремнијем сценарију, јужне државе САД постале би много топлије до 2070, особито оне које се граниче са Мексичким заливом. Средња Америка би сносила највећи терет повишених температура, са до 20 милиона људи који живе на средњим годишњим температурама од 29 Целзијусових степени. Велики делови Kанаде и Аљаске испод арктичког круга доживели би топлије услове до 2070. Ова подручја су сада углавном ненасељена и предвиђа се да ће таква и остати без урачунавања миграција.

Јужна Америка

Велика подручја Амазонске прашуме у Бразилу, заједно са околним земљама Перуом, Kолумбијом и Венецуелом, до 2070. била би практички немогућа за живот због екстремне врућине. Око 59 милиона људи било би погођено овим условима – или око 12 посто предвиђене популације на континенту по најекстремнијем сценарију.

Европа

Предвиђа се да ће Европа бити једини континент који ће избећи средње годишње температуре изнад 29 Целзијусових степени. Међутим, велика подручја Скандинавије, источне Русије и земаља које се граниче са Средоземљем и даље би могла очекивати пораст температура за чак пет степени до 2070. према најгорем сценарију.

Африка

Предвиђа се да ће популација Африке доживети експлозију становништва у свим заједничким сценаријима социоекономског пута, удвостручујући се са 1,2 милијарде на готово 2,4 милијарде људи. Подсахарска држава Нигерија ће вероватно постати трећа најмногољуднија земља на свету до средине овог столећа, надмашивши САД. Њајвећи град, Лагос, требало би бити највећи град на свету по броју становника 2075. са 61,5 милиона становника на темељу средњег сценарија.

Око 81 посто предвиђене популације Нигерије од око 477 милиона патило би од ових екстремних температура. То би могло натерати мноштво људи да мигрирају, али је врло тешко предвидети развој ситуације. Предвиђање стварне величине климатских миграција и даље је изазов. Људи радије не мигрирају. Такође, у делу света постоји простор за локално прилагођавање у границама, али на глобалном југу то ће захтевати брзо подстицање људског развоја”, рекао је Шефер.

Азија

Предвиђа се да ће азијска популација нарасти на више од пет милијарди до 2070, а велики број земаља искусиће средње годишње температуре веће од 29 Целзијусових степени. Најгоре би била погођена Индија, с популацијом која би могла досећи 1,6 милијарди, од којих би више од половине доживело ову екстремну врућину. Готово цели Уједињени Арапски Емирати и Kамбоџа постали би готово немогући за живот, укључујући густо насељена подручја јужног Вијетнама и источног Пакистана.

Океанија

Екстремна врућина Океаније била би ограничена на углавном ненасељена подручја Папуе Нове Гвинеје и северне Аустралије, при чему би већина становништва Аустралије остала претежно смештена уз јужну и источну обалу. Док је Шефер повукао паралеле у потреби решавања климатских промена са одговором на пандемију без преседана, истакао је да неће бити олакшања након што се велика подручја планете загреју до тепература које се једва могу преживети.

Не само да би то имало разорне непосредне учинке него оставља људе мање способнима да се носе с будућим кризама попут нових пандемија. Једина ствар која може спречити ово јесте брзо смањење емисије угљеника”, рекао је.

Престати крчење шуме

Подсетимо, свјетски лидери окупили су се у Глазгу на једној од можда и најважнијих конференција у повијести. Једно од обећања јесте да ће се до краја деценије зауставити и преокренути трендове у крчењу шума и деградацији тла, што би требало утицати на штетне емисије гасова. То ће бити подржано с 19 милијарди долара јавног и приватног новца.

Декларација о коришћењу шума и земљишта покриваће укупне површине веће од 13 милиона кцадратних миља, а заједничку изјаву на конференцији о климатским променама Уједињених народа (COP26), поред осталих, подржали су Бразил, Индонезија и Демократска Република Kонго, на чијим територијима се налазе велика пространства тропских кишних шума.

Шта је још договорено?

Улагачи, који управљају имовином вредном око 8.700 милијарди долара, такође су се обавезали да ће до 2025. престати да улажу у активности повезане с крчењем шума, што се односи и на производњу говедине, палминог уља, соје и пулпе. Пет земаља, укључујући Британију и Сједињене Државе, и група глобалних добротворних организација, обавезали су се да ће обезбедити 1,7 милијарди долара за потпору аутохтоном становништву у очувању шума и јачању њихових права на земљиште.

Најважнији циљ конференције у Глазгову јесте донити одлуке којима би се пораст температуре задржао на максимално 1,5 степени у односу на прединдустријско раздобље, при чему научници кажу да ће шуме и такозвана решења утемељена на природи” бити од виталног значаја за постизање тог циља. Према подацима пројекта Biomass Carbon Monitor, шуме су од 2011. сваке године уклониле око 760 милиона тона угљеника, компензирајући око осам посто емисија угљен-диоксида из фосилних горива и цемента.

(Извор Индекс)

О аутору

Stanko

Оставите коментар