Naučnici konačno znaju tajnu neuništivosti vodenih medveda – proteinski oklop oko DNK.
Radijacija vrlo lako oštećuje DNK u ćelijama većine živih bića na planeti. Većine, ali ne vodenih medveda. Naučnici su sada jedan korak bliže razumevanju ekstremne izdržljivosti ovih sićušnih organizama.Otpornost svog DNK u najvećoj meri duguju proteinu Dsup, koji služi kao molekularni oklop DNK lanaca kod vodenih medveda.Postojanje tog proteina, jedinstvenog za vodene medvede, poznato je već neko vreme. Naučna istraživanja su pokazala da čak i kada se protein doda ljudskim ćelijama, smanjuje oštećenja od iks-zraka za 40 odsto.
Osim toga, još bolje obavlja funkciju zaštite DNK od korozivnih efekata hidroksil radikala, koji mogu biti veoma štetni po žive organizme.Proučavajući dalje, tim stručnjaka sa Politehničkog univerziteta u Madridu iskoristio je genetske sekvence vrste vodenih medveda ramazzottius varieornatus, da predvidi kako tačno Dsup štiti komponente amino-kiselina.Rezultati su pokazali da određene sekcije proteina mogu da se prilagode strukturi DNK, prilagođavajući svoj oblik tako da prekriju sekvencu DNK, poput molekularnog oklopa.
Jedinstveni stepen fleksibilnosti implicira da postoji nešto u elektrostatičkom odnosu između dva molekula, navode istraživači.Za bilo kakve specifičnosti o tome kako radijacija utiče na protein na fizičkom nivou, biće potrebni dalji eksperimenti, ali je ponašanje proteina značajan deo slagalice.Vodeni medvedi već dugo vremena fasciniraju naučnike, jer ovi sićušni organizmi, veličine od nekoliko mikrona do jednog milimentra, imaju neverovatnu moć preživljavanja.Ne samo da mogu da prežive boravak u vakumu, već u izuzetno nepovoljnim uslovima za život ulaze u ekstremno stanje anabioze, tokom čega drastično usporavaju metabolizam, a po stupanju povoljnijih uslova brzo mogu da se vrate u prvobitno stanje.
(Izvor RTS)
