МЕЂУ ИЗМЕЂУ

НЕУНИШТИВИ МЕДВЕДИЋИ

Илустрација

Научници коначно знају тајну неуништивости водених медведа – протеински оклоп око ДНК.

Радијација врло лако оштећује ДНК у ћелијама већине живих бића на планети. Већине, али не водених медведа. Научници су сада један корак ближе разумевању екстремне издржљивости ових сићушних организама. Отпорност свог ДНК у највећој мери дугују протеину Dsup, који служи као молекуларни оклоп ДНК ланаца код водених медведа. Постојање тог протеина, јединственог за водене медведе, познато је већ неко време. Научна истраживања су показала да чак и када се протеин дода људским ћелијама, смањује оштећења од икс-зрака за 40 одсто.

Осим тога, још боље обавља функцију заштите ДНК од корозивних ефеката хидроксил радикала, који могу бити веома штетни по живе организме. Проучавајући даље, тим стручњака са Политехничког универзитета у Мадриду искористио је генетске секвенце врсте водених медведа ramazzottius varieornatus, да предвиди како тачно Dsup штити компоненте амино-киселина. Резултати су показали да одређене секције протеина могу да се прилагоде структури ДНК, прилагођавајући свој облик тако да прекрију секвенцу ДНК, попут молекуларног оклопа.

Јединствени степен флексибилности имплицира да постоји нешто у електростатичком односу између два молекула, наводе истраживачи. За било какве специфичности о томе како радијација утиче на протеин на физичком нивоу, биће потребни даљи експерименти, али је понашање протеина значајан део слагалице. Водени медведи већ дуго времена фасцинирају научнике, јер ови сићушни организми, величине од неколико микрона до једног милиментра, имају невероватну моћ преживљавања. Не само да могу да преживе боравак у вакуму, већ у изузетно неповољним условима за живот улазе у екстремно стање анабиозе, током чега драстично успоравају метаболизам, а по ступању повољнијих услова брзо могу да се врате у првобитно стање.

(Извор РТС)

О аутору

Stanko

Оставите коментар