Australijski naučnici sa Univerziteta RMITmodifikovali su prirodni skrob u vlakna koja se mogu dodati hrani, a da joj se ne menjaju ukus, boja ili tekstura.Našoj prehrani često nedostaje veći unos vlakana, sada bi se to moglo promeniti jer su istraživači smislili kako da se dodaju ishrani, bez ugrožavanja privlačnosti omiljenih recepata.Nazvali su ga FiberX i proizvodi se od prirodnog skroba, uključujući pšenicu, kukuruz i kasavu.Poput stvarnih vlakana, mikroorganizmi u debelom crevu ih ih fermentišu i poboljšavaju varenje. Novi proizvod se može dodati hrani s malo vlakana, poput kolača i pice da bi bili zdraviji, a i hrani s niskim udelom kalorija ili niskim glihemijskim indeksom (važno za osobe s dijabetesom). Isto tako, može se napravi da bude bezglutena.
„Sada možemo dodati vlakna u hranu poput belog hleba i drugih osnovnih namirnica bez promene njihovog ukusa ili teksture. Naš proizvod se ne primeti kada se doda. To je kao da roditelj ubaci povrće u detetov obrok da bi bio hranljiviji”, objašnjava prehrambeni tehnolog Asgar Farahnaki, vanredni profesor sa RMIT-a. Naučnici kažu da su dodali ekvivalent do 20 posto dodatnih vlakana u hranu s FiberX-om pre nego što se primeti makakva razlika u ukusu i teksturi.
Naime, modifikovana je izvorna struktura škroba na molekularnoj osnoi pre testiranja s probavnim enzimima da bi se videlo hoće li se održati u organima za varenje.Jednom kada rezistentni skrob prođe kroz ovaj proces, on mora imati visoku otpornost da bi se računao kao uspešna konverzija u dijetalna vlakna. Pomenutom postupkom trenutano se može u dijetalna vlakna pretvoriti oko 80 posto izvornog skroba.
Vlakna su ugljenhidrati koje ljudska creva ne mogu svariti, što utiče na poboljšanje varenja i čini ga zdravijim. Poznato je da pomažu u prevenciji gojaznosti i dijabetesa tipa 2 i da smanjuju rizik od kardiovaskularnih bolesti.Prirodna vlakna igraju veliku ulogu u modulaciji našeg crevnog mikrobioma, zato je važno proceniti uticaj tog modifikovanog skroba na mikrobe u ljudskom telu.
(Zimo)
