DIGITALNI DOMOROCI

NEVIDLJIVI ZAKONI

Klod Šenon (Vikipedija), Gordon Mur (Intel), Robert Metkalf (Univerzitet Teksas) i Džordž Gilder (Vikipedija)

Klod Šenon (Vikipedija), Gordon Mur (Intel), Robert Metkalf (Univerzitet Teksas) i Džordž Gilder (Vikipedija)

Četiri (Šenonov, Murov, Metkalfov i Gilderov) su suštinski predodredila buduća tehnološka stremljenja u računarstvu i telekomunikacijama. Kakve to veze ima s najnovijim, petim po redu, da svaki porez pomnožen s nulom daje nulu?

Prof. dr Petar Kočović

Prof. dr Petar Kočović

Peva Bora Čorba: „Pravila, pravila, da bi nas udavila…” I zaista kroz vekove smišljani su razni zakoni. Svi su bili u službi gospodara. I danas je tako, osim što to definiše pravna nauka, a i etika. Zakone i pravila opredeljuju i neke druge okolnosti, naročito tehnološke.

Ali da počnemo od najstarijeg isklesanog (napisanog) dokumenta. Haumurabi (1728–1686. p.n.e) je bio kralj koji je oko 1700. godine došao na presto Mesopotamskog carstva sa sedištem u Vavilonu. Na to mesto postavio ga je vrhvni bog Marduk.

Zakonodavstvo se jako
promenilo – pored „ubiti”,
postoje druge reči u tekstovima.

Da bi učvrstio vladavinu, doneo je jedan od prvih poznatih zakona: Hamurabijev kôd. U tom zakonu je 31 put pomenuta reč smrt u oblicima, ubiti, pogubiti… Ko ga se ne bi pridržavao – ode glava! Sadržao je 282 člana, isklesana na monolitnoj steni.

Zakonodavstvo se jako promenilo – pored „ubiti”, postoje druge reči u tekstovima. A postoje i nepisani zakoni koji vladaju nama, a da nije napisano nijedno slovo. Nevidiljive zakonitostima koje vladaju čovečanstvom!

Gornje brzine
U 19. veku Nikola Karno je pokazao da postoji jasno ograničenje kolika se količina energije može dobiti iz toplotne mašine, kasnije je to generalizovano drugim zakonom termodinamike. Kao rezultat Opšte teorije relativnosti Alberta Ajnštajna, objavljene 1915. (Posebna je obelodanjena 1905. i poznata je kao Ajnštajn-Marić teorija; Mileva Marić bila je Ajnštajnova prva supruga).

Ove teorije su otkrile gornje granice brzina. Vrlo važno otkriće koje nas uvodi u gornje granične oblasti jeste Maksvelova (Džejms) teorija elektromagnetizna: on je objedinio zakone elektriciteta i magnetizna oko 1865. Albert Majklson i Edvard Morli izveli su prve testove u vezi s brzinom svetlosti oko 1887. godine. Lord Kelvin (Vlijam Tomson) izvodio je eksperimente na apsolutnoj nuli,

Verner Hajzenberg i Kurt Gedel ustanovili su principe matematike i teoriju nepotpunosti. Mihajlo Pupin je postao otac telefonije na daljinu, Nikola Tesla tvorac bežičnog upravljanja. I šta ovde važi iz Hamurabijevog zakona? Gotovo ništa.

Abraham Bel je izmislio telefon, tada se pojavila potreba da se definiše komunikacioni kanal. Prvi je to uradio Klod Šenon, istraživač iz Masačusetskog institita za tehnologiju Instituta za tehnologiju (MIT). „Kroz komunikacioni kanal može da se propusti samo određena količina informacija” – kaže Klod Šenon.

To otvara novo poglavlje ocrtano postavljanjem kabla preko Atlantskog okeana. Ne možemo da uspostavimo više telefonskih linija između dve tačke od onih koliko je to fizički moguće. Trominutni razgovor 1956 godine, na relaciji London-Njujork, iznosio 360 dolara preračunato u vrednosti iz 2008.

Mur i vaše dete
Klod Šenon je definisao svoju „Matematičku teoriju komunikacije” davno pre naglog razvoja telekomunikacija, ona je bila ispred svojeg vremena.

Što je veći broj korisnika u telekomunikacionoj mreži, to
je cena usluge niža. Osim ako na
scenu ne stupi vlada kao u Srbiji.

A tek Murov zakon! Gordon Mur bio je osnivač kompanije „Ferčajld semikondaktors” (poluprovodnici), kasnije „Intela”. Još dok su tranzistore „nabijali presom” u procesor, objavio je članak u časopisu „Ilektoniks”, 1965 godine. Napisao je: „Mikroprocesorska snaga se udvostručuje svakih 18 meseci”. Nije ni pretpostavio da će ovo važiti i danas i da će zakon dobiti ime po njemu. A šta on to kaže?

Deca će svakih godinu i po dana da vam zakukaju da im je računar prespor, a vi treba da odete u radnju i kupite nov.

Robert Metkalf je tehnološki pionir, ne tako poznat kao prethodna dvojica, ali je izračunao da komunikacioni sistem raste s kvadratom broja korisnika. Na taj način je ekonomski zakon ponude i potražnje prestao da bude zakon u ekonomiji.

I praktično: što je veći broj korisnika u telekomunikacionoj mreži, to je cena usluge niža. Osim ako na scenu ne stupi vlada, kao u Srbiji, i telekomunikacije proglasi luksuzom. I uvede porez na taj isti (telekomunikacioni) luksuz.

Tehnološki analitičar Džordž Gilder reče, i to se vodi kao četvrti zakon, da će široki pojas da se proširuje tri puta brže od Murovog zakona. Dakle, za iste pare svakih šest meseci imaćete dva puta brže komunikacije (Internet, protok preko mobilnih telefona…). Zašto bi Srbi imali potrebu da pričaju s Peruancima ili Butancima? A i besplatni „Skajp”?

I evo petog zakona: Svaki porez pomnožen s nulom daje nulu! Još kada bi automobili išli na vazduh – gde bi nam bio kraj! Dotle odjeci Hamurabijevog zakona odzvanjaju u mnogim tačkama domaćih. Hamurabi ili EU – pitanje je sad?

O autoru

Stanko Stojiljković

Ostavite komentar