Redovno uzimanje u značajnoj meri smanjuje rizik od autoimunih bolesti, kao što su psorijaza, reumatoidni artritis i lupus, pokazalo je novo, veliko istraživanje.
Autoimune bolesti važan su uzrok bolesti i smrti i veliki teret za zdravstvo. Autori nove studije objavljene u uglednom naučnom časopisu British Medical Journal (BMJ) ističu da se autoimune bolesti, koje karakteriše upalni odgovor odbrambenog sistema na vlastita tkiva, treći vodeći uzrok bolesti u industrijaliziranom svetu i vodeći uzrok smrtnosti među ženama. „Autoimune bolesti su hronična stanja sa sve većom prevalencijom saživotnom dobi i glavno su društveno i ekonomsko opterećenje zbog nedostatka delotvornih tretmana”, pišu autori koji rade u više američkih naučnih i zdravstvenih institucija.
Prva jasna potvrda
Već su neka ranija istraživanja ukazivala na mogućnost blagotvornog učinka vitamina „de” (D) potvrđenog u istraživanju. Međutim, nova studija je prvo randomizovano, kontrolisano istraživanje, što je zlatni standard kliničkih istraživanja jer može jasno potvrditi uzročnu povezanost pomenutog vitamina i njegovih efekata.Naime, studije učinka dodataka ishrani i vitamina uglavnom se sprovode u tzv. opažajnim studijama. To znači da se u posmatranoj populaciji kroz upitnike i slične instrumente nastoji utvrditi ko je uzimao neki dodatak, a ko nije, i potom analizira kakvi su ishodi u grupi koja je uzimala, a kakvi u onoj koja nije. U njima se podaci uglavnom temelje samo na iskazima uključenih ljudi.
Rezultati studije pokazali su da se kod ispitanika koji su uzimali vitamin „de”, sa ili bez omega-3 masnih kiselina, u nešto više od 5 godina rizik od razvoja autoimunih bolesti smanjio za 22% u poređenju sa učesnicima u grupi sa placebom.
U randomizovanim kontrolisanim studijama osigurava se da postoje grupe u kojima jedna uzima određeni dodatak, a druga placebo, i da su učesnici nasumično raspoređeni u grupe. To je teško urediti, osobito na velikom uzorku i kroz dugi niz godina koji mora proći da bi se pojavili određeni učinci na zdravlje. U njima se, takođe, rezultati nastoje kontrolisati na takav način da se što je moguće bolje isključe neki drugi činioci koji su mogli uticati na ishod.
Veliki broj, dugo godina
U novom istraživanju koje je trajalo 5,3 godine, naučnici su pratili šta se događa s razvojem autoimunih bolesti kada jedna grupa ispitanika redovno konzumira vitamin „de” i/ili omega 3 masne kiseline, a šta kada uzima lažne suplemente, odnosno placebo.Studija, Vitamin D i Omega-3 Trial (VITAL), uključila je oko 26.000 odraslih osoba u proseku oko 67 godina. Učesnici nisu imali manjak vitamina „de” i nisu smatrani visoko rizičnima za razvoj autoimunih bolesti.
Oni su nasumično raspoređeni u više grupa – jedna je dnevno primala 2.000 međunarodnih jedinica (IU) vitamina „de”i još 1 gram omega-3 masnih kiselina, druga je uzimala oaj vitamin s placebom, treća omega-3 masne kiseline i placebo, a četvrta samo placebo. Ispitanici su konačno odgovarali na upitnike o novim dijagnozama autoimunih bolesti, a lekari su pregledali njihovu evidenciju da bi potvrdili te dijagnoze.Nakon nešto više od pet godina praćenja učesnici koji su uzimali vitamin „de” ili vitamin „de” i omega-3 masne kiseline imali su nižu stopu autoimunih bolesti od onih koji su uzimali samo placebo ili samo omega-3 masne kiseline. Efekti su postali izraženiji posle dve godine praćenja.
Mnoge autoimune bolesti praćene su upalama, a poznato je da riblje ulje pomaže u ublažavanju upala. No, omega-3 masne kiseline same po sebi nisu značajno smanjile učestalost autoimunih bolesti.Rezultati studije pokazali su da se kod ispitanika koji su uzimali vitamin „de”, sa ili bez omega-3 masnih kiselina, u nešto više od pet godina rizik od razvoja autoimunih bolesti smanjio za 22% u poređenju sa učesnicima u grupi koja je uzimala placebo.
Zašto tako deluje?
Vitamin „de” je esencijalan mikronutrijent iz niza vitamina koji se tope u mastima. Zbog toga je u studiji u jednoj grupi davan uz omega-3 masne kiseline koje ga otapaju i olakšavaju njegovu apsorpciju u organizmu.Posebno je važan za održavanje muskulo–skeletnog sistema, a takođe i za funkcije imunog, endokrinog, kardiovaskularnog i neurološkog sistema.
Omega-3 (Unsplash)
Procenjuje se da više od jedne milijarde ljudi u svetu ima niske iznoseovog vitamina, zbog čega se posljednjih godina često govori o „pandemiji” nedostatka vitamina „de”. Studije pokazuju da u Hrvatskoj između 40% i 50% ljudi ima nedostatak vitamina „de”. Količine su najniže tokom zime kada su ljudi najmanje izloženi suncu, a problem je tim veći što se ide dalje na sever. Manjak se povezuje, između ostalog, sa tzv. sezonskim promenama raspoloženja, odnosno zimskim depresijama.
Mehanizmi koji mogu objasniti rezultate nove studije višestruki su i uglavnom su prilično dobro poznati.Naime, vitamin „de” se veže na receptore na ćelijama imunog sistema i pokreće niz gena važnih za njegovo pravilno funkcioniranje. Autoimune bolesti nastaju kada odbrambeni sistem greškom počne napadati vlastite ćelije, odnosno tkiva.
Najvažniji izvori
Vitamin „de” je zbirka sekosteroida topivih u mastima koji su ključni za povećanje crevne apsorpcije kalcijuma, magnezijuma i fosfata, no ima i mnoge druge biološke učinke. Kod ljudi su najvažniji vitamin „de3” (kolekalciferol) i vitamin „de2” (ergokalciferol).Za razliku od ostalih vitamina koji se u organizam mogu unositi isključivo ihranom ili dodacima ishrani, glavni prirodni izvor vitamina je sinteza kolekalciferola u donjim slojevima epiderms kože putem hemijske reakcije koja zavisi od izlaganja suncu (posebno UVB zračenju). Zbog toga se ponekad naziva „sunčevim vitaminom”.
Izbor namirnica koje sadrže vitamine „de2” i „de3” u većim količinama prilično je ograničen.Najbogatiji prirodni izvor vitamina „de3” u hrani su riblja ulja, primerice ulja jetre bakalara i drugih masnih riba.Takođe ga ima u raznim ribama kao što su tuna, srdela, skuša, bakalar, haringa i losos.
Slede drugi plodovi mora poput rakova, zatim žumance jajeta i neke vrste gljiva kao što su šitake, mlečni proizvodi kao što su sir, maslac i pavlaka i namirnice koje su dodatno obogaćene vitaminom „de” poput nekih margarinskih namaza.Hranom je teško dobiti dovoljne količine vitamina „de”, pa većina ljudi treba suplemente. Stručnjaci osobama od 1 do 70 godina preporučuje da uzimaju 600 IU na dan, a starijima od 70 godina oko 800 IU na dan. Neki stručnjaci preporučuju i više.
(Izvor Indeks)
