PANDORINA KUTIJA

NOĆNE MORE MUŠKARACA

Shutterstock

Shutterstock

Otprilike četvrtina pacijenata s Parkinsonom prijavljuje česte uznemirujuće snove od trenutka postavljanja dijagnoze, a neki navode da su imali noćne more i desetak godina pre dijagnoze.

NOVO istraživanje pokazuje da sve učestalije noćne more u kasnijoj životnoj dobi kod muškaraca mogu biti jedan od ranih znakova razvoja Parkinsonove bolesti. Naučnici već neko vreme smatraju da uznemirujući snovi, posebno kod muškaraca, mogu na neki način biti povezani s neurološkim oboljenjima, ali ovo je prva studija koja je istražila jesu li ovi simptomi upozorenje na pojavu Parkinsonove bolesti ili njena nuspojava.

Stručnjaci su tokom 12 godina pratili zdravstveno stanje 3.818 muškaraca starije dobi i otkrili su da su oni s čestim noćnim morama imali dvostruko veću verovatnoću razvoja ovog oboljenja. Većina dijagnoza pojave Parkinsonove bolesti zabeležena je u prvih pet godina istraživanja.

Možda sa starenjem muškog mozga dolazi do promena u frontalnom korteksu, koji reguliše emocije tokom spavanja. No za konačan odgovor biće potrebna dodatna istraživanja.

Rezultati ukazuju na to da bi se starije odrasle osobe mogle testirati na Parkinsonovu bolest pomoću pitanja o sadržaju svojih snova. Naime, jedan od najvećih izazova kod Parkinsonove bolesti je rana dijagnoza. Kod većine ljudi dijagnostikuje se kada su već izgubili od 60 do 80 posto neurona koji otpuštaju dopamin. Rano otkrivanje moglo bi sprečiti moguću pojavu fizičkih simptoma, poput drhtanja, ukočenosti i usporenosti, piše Science Alert.

„Iako je delotvorno rano dijagnostifikovati Parkinsonovu bolest, vrlo je malo pokazatelja rizika, a mnogi od zahtevaju skupe ili nespecifične bolničke testove. Uprkos tome što su u ovom području potrebna dodatna istraživanja, ako osobe starije dobi počnu da imaju noćne more, nastale bez ikakvog očitog uzroka, trebalo bi da posete lekara, rekao je neurolog Abidemi Otaiku sa Univerziteta Birmingem u Ujedinjenom Kraljevstvu.

Naučnici već godinama istražuju vezu između ciklusa spavanja i Parkinsonove bolesti. Otprilike četvrtina pacijenata s Parkinsonom prijavljuje česte uznemirujuće snove od trenutka postavljanja dijagnoze, a neki navode da su imali noćne more i desetak godina pre dijagnoze. Dosadašnje studije pokazuju da osobe s Parkinsonovom bolešću imaju četiri puta veću verovatnoću da će doživeti česte noćne more u poređenju sa opštom populacijom. Takođe imaju veću verovatnoću da razviju i druge poremećaje spavanja.

Rani znak ili nuspojava? Do sada nije bilo jasno jesu li ovi simptomi nuspojave Parkinsonove bolesti ili joj prethode, a najnovije istraživanje donekle je odgovorilo na ovo pitanje. Ispitanici koji su u toku studije sami prijavili česte uznemirujuće snove imali su dva puta veću verovatnoću da će oboleti od Parkinsonove bolesti u narednih 12 godina. Štaviše, u prve četiri godine istraživanja česti uznemirujući snovi bili su povezani sa šestostrukim povećanjem rizika od nastanka neurološke bolesti.

Bez daljih istraživanja za merenje moždane aktivnosti u toku spavanja teško je reći šta se u biološkom pogledu događa kod pacijenata s Parkinsonovom bolešću koji imaju noćne more. Muškarci s tim oboljenjem imaju više uznemirujućih snova od žena sa istom bolešću, a razlog tome nije poznat. Žene, pak, češće nego muškarci imaju noćne more u ranijem razdoblju života, ali ih muškarci nakon 65. godine počinju sustizati. Možda sa starenjem muškog mozga dolazi do promena u frontalnom korteksu, koji reguliše emocije tokom spavanja. No za konačan odgovor biće potrebna dodatna istraživanja.

Studija nazvana Distressing Dreams and Risk of Parkinson’s Disease objavljena je u časopisu EClinicalMedicine.

(Izvor Indeks)

O autoru

Stanko

Ostavite komentar