PANDORINA KUTIJA

NOVA KORONA U EVROPI

Shutterstock

Shutterstock

Voluharice su jedan od najčešćih glodara na Starom kontinentu, a često izazivaju hemoragijsku groznicu s bubrežnim sindromom, poznatu kao mišja groznica, koja se manifestuje vrućicom, krvarenjem i oštećenjem rada bubrega.

Slepi miševi i ljuskari nisu jedine divlje životinje koje prenose nove koronaviruse. Glodari poput pacova, miševa i voluharica, takođe, mogu u sebi imati viruse koji u nekim slučajevima pređu na čoveka. Naučnici su kod šumskih voluharica (Myodes glareolus) pronašli široko rasprostranjeni i uobičajeni koronavirus koji su nazvali virus grimso, prema mestu otkrića.

Za sada nije poznato da li je novopronađeni virus na bilo koji način opasan za ljude. Ipak, ovo je podsetnik da je dobro pratiti viruse divljih životinja, posebno one koje prenose životinje što žive u našoj neposrednoj blizini, piše Science Alert.Još ne znamo kakve bi potencijalne pretnje virus grimso mogao predstavljati javnom zdravlju. Međutim, na temelju naših opažanja i prethodnih koronavirusa identifikovanih među voluharicama, smatramo da postoje dobri razlozi za dalje praćenje koronavirusa među glodarima u divljini, rekao je virolog Ake Lundkvist sa Univerziteta Uppsala u Švedskoj.

S obzirom na neumoljiv tempo klimatskih promena i uništavanja staništa, sve je veća verovatnoća da ćemo u budućnosti imati više interakcija s voluharicama.

Voluharice su jedan od najčešćih glodara u Evropi. Često na njih nailazimo u divljini, a poznato je da mogu imati virus Puumala, koji kod ljudi uzrokuje takozvanu mišju, odnosno hemoragijsku groznicu. Hemoragijska groznica s bubrežnim sindromom, poznata i kao mišja groznica, akutna je virusna bolest koja se manifestuje vrućicom, krvarenjem i oštećenjem rada bubrega. Voluharice se u toku nevremena umeju skrivati u zgradama, što povećava rizik od pojave zaraze u domaćnstvima.

I pre nego što je počela pandemija kovida-19, Lundkvist i kolege pratili su pojave bolesti među voluharicama da bi bolje predvideli na koji način i kada se virus koji nose može preneti na ljude. S obzirom na neumoljiv tempo klimatskih promena i uništavanja staništa, sve je veća verovatnoća da ćemo u budućnosti imati više interakcija s voluharicama. Švedski znanstvenici su između 2015. i 2017. posmatrali 450 divljih voluharica koje prebivaju zapadno od Stokholma u mestu koje se zove Grimso. Testirali su ih na na razna oboljenja i kod 3.4 posto uzorka otkrili novi betakoronavirus.

Betakoronavirusi se obično nalaze među slepim miševima i glodarima, a kada pređu na ljude, mogu izazvati prehlade i respiratorne viruse poput SARS-CoV-2. Za sada virus pronađen kod voluharica nije prešao na ljude, no pandemija kovida nas je naučila da je potreban pojačan nadzor bolesti divljih životinja da bismo sprečili dalje širenje. Tokom tri godine istraživanja naučnici u Švedskoj otkrili su nekoliko različitih virusnih sojeva virusa grimso koji kruže među populacijama voluharica.

Ako dođe do pogoršanja klimatskih promena i sve većeg uništavanja staništa divljih životinja, povećaće se verovatnoća pojave novih vrsta koronavirusa među ljudima.

Štaviše, drugi blisko srodni koronavirusi široko su rasprostranjeni među voluharicama u drugim delovima Evrope, poput Francuske, Nemačke i Poljske, što sugeriše da su ta stvorenja prirodni nosioci ove vrste zaraze. Loš znak je vrlo divergentna priroda virusa grimso, što ukazuje da se on lako prilagođava novim domaćinima i staništima. Različiti sojevi koji se nalaze u opticaju mogli su izvorno poticati od voluharica ili su mogli na njih preći s neke druge vrste.

„S obzirom na to da su voluharice jedna od najčešćih vrsta glodara u Švedskoj i Evropi, naši rezultati pokazuju da bi virus grimso mogao naširoko da cirkuliše među voluharicama. To dodatno ukazuju na važnost nadzora koronavirusa kod sisara u divljini, posebno glodara, navode naučnici u istraživanju. No nisu samo glodari ti koji su podložni prenošenju koronavirusa. Zabeleženo je da je 40% divljih jelena na severoistoku Sjedinjenih Država, koji su takođe u bliskom kontaktu s ljudskom civilizacijom, bilo izloženo SARS-CoV-2. Virus se proširio i među uzgajanim kunama, zbog čega ih je u jednom trenutku u Danskoj usmrćeno 11.000.

Ako u budućnosti dođe do pogoršanja klimatskih promena i sve većeg uništavanja staništa divljih životinja, povećaće se verovatnoća pojave novih vrsta koronavirusa među ljudima. Istraživanje nazvano Discovery of a Novel Coronavirus in Swedish Bank Voles (Myodes glareolus) objavljeno je u časopisu Viruses.

(Izvor Indeks)

O autoru

Stanko

Ostavite komentar