ПАНДОРИНА КУТИЈА

НОВА КОРОНА У ЕВРОПИ

Shutterstock

Shutterstock

Волухарице су један од најчешћих глодара на Старом континенту, а често изазивају хеморагијску грозницу с бубрежним синдромом, познату као мишја грозница, која се манифестује врућицом, крварењем и оштећењем рада бубрега.

Слепи мишеви и љускари нису једине дивље животиње које преносе нове коронавирусе. Глодари попут пацова, мишева и волухарица, такође, могу у себи имати вирусе који у неким случајевима пређу на човека. Научници су код шумских волухарица (Myodes glareolus) пронашли широко распрострањени и уобичајени коронавирус који су назвали вирус гримсо, према месту открића.

За сада није познато да ли је новопронађени вирус на било који начин опасан за људе. Ипак, ово је подсетник да је добро пратити вирусе дивљих животиња, посебно оне које преносе животиње што живе у нашој непосредној близини, пише Science Alert.Још не знамо какве би потенцијалне претње вирус гримсо могао представљати јавном здрављу. Међутим, на темељу наших опажања и претходних коронавируса идентификованих међу волухарицама, сматрамо да постоје добри разлози за даље праћење коронавируса међу глодарима у дивљини, рекао је виролог Аке Лундквист са Универзитета Уппсала у Шведској.

С обзиром на неумољив темпо климатских промена и уништавања станишта, све је већа вероватноћа да ћемо у будућности имати више интеракција с волухарицама.

Волухарице су један од најчешћих глодара у Европи. Често на њих наилазимо у дивљини, а познато је да могу имати вирус Puumala, који код људи узрокује такозвану мишју, односно хеморагијску грозницу. Хеморагијска грозница с бубрежним синдромом, позната и као мишја грозница, акутна је вирусна болест која се манифестује врућицом, крварењем и оштећењем рада бубрега. Волухарице се у току невремена умеју скривати у зградама, што повећава ризик од појаве заразе у домаћнствима.

И пре него што је почела пандемија ковида-19, Лундквист и колеге пратили су појаве болести међу волухарицама да би боље предвидели на који начин и када се вирус који носе може пренети на људе. С обзиром на неумољив темпо климатских промена и уништавања станишта, све је већа вероватноћа да ћемо у будућности имати више интеракција с волухарицама. Шведски знанственици су између 2015. и 2017. посматрали 450 дивљих волухарица које пребивају западно од Стокхолма у месту које се зове Гримсо. Тестирали су их на на разна обољења и код 3.4 посто узорка открили нови бетакоронавирус.

Бетакоронавируси се обично налазе међу слепим мишевима и глодарима, а када пређу на људе, могу изазвати прехладе и респираторне вирусе попут SARS-CoV-2. За сада вирус пронађен код волухарица није прешао на људе, но пандемија ковида нас је научила да је потребан појачан надзор болести дивљих животиња да бисмо спречили даље ширење. Током три године истраживања научници у Шведској открили су неколико различитих вирусних сојева вируса гримсо који круже међу популацијама волухарица.

Ако дође до погоршања климатских промена и све већег уништавања станишта дивљих животиња, повећаће се вероватноћа појаве нових врста коронавируса међу људима.

Штавише, други блиско сродни коронавируси широко су распрострањени међу волухарицама у другим деловима Европе, попут Француске, Немачке и Пољске, што сугерише да су та створења природни носиоци ове врсте заразе. Лош знак је врло дивергентна природа вируса гримсо, што указује да се он лако прилагођава новим домаћинима и стаништима. Различити сојеви који се налазе у оптицају могли су изворно потицати од волухарица или су могли на њих прећи с неке друге врсте.

„С обзиром на то да су волухарице једна од најчешћих врста глодара у Шведској и Европи, наши резултати показују да би вирус гримсо могао нашироко да циркулише међу волухарицама. То додатно указују на важност надзора коронавируса код сисара у дивљини, посебно глодара, наводе научници у истраживању. Но нису само глодари ти који су подложни преношењу коронавируса. Забележено је да је 40% дивљих јелена на североистоку Сједињених Држава, који су такође у блиском контакту с људском цивилизацијом, било изложено SARS-CoV-2. Вирус се проширио и међу узгајаним кунама, због чега их је у једном тренутку у Данској усмрћено 11.000.

Ако у будућности дође до погоршања климатских промена и све већег уништавања станишта дивљих животиња, повећаће се вероватноћа појаве нових врста коронавируса међу људима. Истраживање названо Discovery of a Novel Coronavirus in Swedish Bank Voles (Myodes glareolus) објављено је у часопису Viruses.

(Извор Индекс)

О аутору

Stanko

Оставите коментар