Vodozemci, koji žive na samo 20 kilometara jedan od drugog, izgledaju gotovo isto, ali su genetski različiti – što je iznenađenje za naučnike.
Providni vodozemci, koji žive na udaljenosti od 20 km jedno od drugog, izgledaju veoma slično, ali su genetski različiti, što je iznenadilo nučnike. Na oko 15 kilometara od glavnog grada Ekvadora, Kita, na padinama Anda skriva se jedno od biološki najraznovrsnijih i najugroženijih mesta u tropima.Dolinu u podnožju Anda preseca reka Guailabamba. Ta reka se našla u središtu neverovatne priče o dve novoidentifikovane vrste „staklenih”žaba.
Postoji 156 poznatih vrsta staklenih žaba koje žive u neotropima, uglavnom u severnim Andima i cetralnoj Americi.
Jedna od njih, lat. naziva Hyalinobatrachium mashpi, živi na južnoj obali reke, u rezervatima Mašpi i Tiara, dve privatne, oaze prašuma koje zajedno obuhvataju 6.200 hektara. Druga vrsta žaba, Hyalinobatrachium nouns,živi na severnom boku doline u Toisanskom lancu, strmom pojasu planina koje su izolovane od glavnog pojasa Anda.
I jedna i druga vrsta žive na približno istoj nadmorskoj visini, u sličnim uslovima. Obe su dužine između 1,9 i 2,1 santimetara. Njihova tela su gotovo identična gledano golim okom. Leđa su im zelene boje i prekrivena su crnim tačkicama raspoređenim oko žutih.Obe žabe imaju potpuno providan stomak kroz koji se vidi crveno srce, bela jetra i sistem za varenje, i kod ženki – kesica sa zelenkastim jajašcima. „Kada smo počeli da ih sakupljamo, mislili smo da su ista vrsta”, kaže Huan Manuel Guazamin, biolog sa Univerziteta San Francisko de Kito, i glavni autor naučnog rada koji opisuje novu vrstu. Ali kad su on i kolege pažljivije analizirali DNK žaba, iznenadili su se jer su shvatili da one zapravo imaju velike genetske razlike.
Trenutno postoji 156 poznatih vrsta staklenih žaba koje žive u neotropima, uglavnom u severnim Andima i cetralnoj Americi.Tokom prošle decenije, Guazamin, istraživač National Geographic-a je sa svojim kolegama sakupljao DNK uzorke staklenih žaba, probijajući se kroz prašume, ali i prikupljajući uzorke iz muzeja i privatnih kolekcija iz nekoliko zemalja sveta.Do sada su istraživači sekvencirali neke gene, za od prilike 90 odsto od 156 postojećih vrsta staklenih žaba, navodi on. Tako su i otkrili da se junaci ove priče razlikuju za skoro 5 odsto, što je velika razlika za okom ovoliko slične vodozemce.
Takođe je iznenađujuće, kaže Guazamin, da dve grupe žive geografski veoma blizu, oko 20 kilometara jedna od druge.Pošto je dolina reke Gualabambe ekološki jedinstvena u odnosu na susedne padine, „mislim da je dolina sprečila mešanje ove dve vrste”, kaže Guazamin. „Kada imate populaciju koja je odvojena geografskom barijerom, dobijete akumulaciju mutacija u svakoj grupi, koje vremenom postaju genetski različite.”
Ove vrste naučnici nazivaju kriptičnim – drugim rečima, karakteristike koje razlikuju vrste nisu vidljive golim okom, kaže autor rada Džejmi Kulebras, istraživač u Andskoj kondorskoj fondaciji, neprofitnoj organizaciji sa sedištem u Kitu koja radi na očuvanju divljih životinja u Ekvadoru. A kriptične vrste su vrlo česte kod vodozemaca.Pored genetike, istraživači su koristili bioakustiku – reprodukovanje i prenošenje zvukova životinja – da bi utvrdili razlike između vrsta žaba koje žive u divljini.Međutim, uspeli su jedino da zabeleže pozive mužjakaH. mashpii žabe i uporede sa zvukovima drugih vrsta iz Hyalinobatrachiumroda. „Zvuči kao cvrčak”, kaže Kulebras, koji je takođe i fotograf divljih životinja.
U stvari, tropski Andi – region kojiobuhvata delove Venecuele, Kolumbije, Ekvadora, Perua i Bolivije – dom je za više od hiljadu vrsta vodozemaca, čak dvostruko više nego u Amazonu.
Identifikovanje novootkrivenih staklenih žaba pokazuje koliko tek vrsta treba da bude otkriveno, posebno u tropskim Andima, kaže Andrea Teran, herpetolog iz Jambatu istraživačkog centra u Kitu, koji nije bio uključen u studiju. „Ovde je topografija prilično složena, sa mnogo neistraženih delova i teško dostupnih oblasti, tako da je endemizam vrlo visok”, ističe Teran. „Zapravo, kada govorimo o vodozemcima u Ekvadoru, najraznovrsnije mesto su baš Andi, a ne Amazon.”
Ustvari, tropski Andi – region koji obuhvata delove Venecuele, Kolumbije, Ekvadora, Perua i Bolivije – dom je za više od hiljadu vrsta vodozemaca, čak dvostruko više nego u Amazonu.Neki od ekvadorskih vodozemaca, kao što je novootkriveni H. mashpii, čak žive blizu ljudi, unutar većeg gradskog jezgra Kita, kaže Kulebras. „Ljudi ne shvataju da se grad proteže duboko u planine, gde žive zapanjujuće raznolike vrste živa bića”, dodaje on.
Međutim, ljudi i njihove aktivnosti su takođe pretnja za ova stvorenja: polovina vodozemaca u Andima ozbiljno je ugrožena zbog eksploatacije bakra i zlata.Međunarodna unija za očuvanje prirode, navodi 10 vrsta staklenih žaba kao kritično ugrožene, 28 kao ugrožene, a 21 vrstu kao potencijalno ugroženu. Prerano je reći da li su Hyalinobatrachium mashpi i Hyalinobatrachium nouns među ovim ugroženim vrstama, ali Guazamin pretpostavlja da jesu.
(Izvor Nacionalna geografija)
