Naučnici najavili imenovanje nove vrste fosilnog čoveka, a srpski stručnjak jedan je od vodećih u međunarodnom timu.
Međunarodni tim istraživača, među kojima je jedan od vodećih autora Predrag Radović, asistent u Odeljenju za arheologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, najavio je imenovanje nove vrste fosilnog čoveka – Homo bodoensis.Vrsta Homo bodoensis živela je u Africi tokom srednjeg pleistocena, pre oko pola miliona godina, i bila je direktni predak modernog čoveka, saopštio je Filozofski fakultet.
Nova vrsta uključuje od ranije poznate srednjopleistocenske fosilne ostatke sa područja Afrike i istočnog Mediterana. Ranije su ovi ostaci najčešće pripisivani vrstama Homo neanderthalensis ili Homo rhodesiensis – za koje postoje brojne, često kontradiktorne definicije.
Srednji deo pleistocenske epohe je trajao između 774.000 i 129.000 godina pre sadašnjosti i veoma je važan za evoluciju čoveka zato što se tokom ovog intervala pojavljuju predstavnici naše vrste (Homo sapiens) i naši najbliži rođaci, neandertalci (Homo neanderthalensis). Međutim, evolucija čoveka tokom srednjeg pleistocena je vrlo kompleksna, a istraživači se nadaju da će definisanje Homo bodoensis-a barem delimično razjasniti ovo zagonetno, ali važno poglavlje u ljudskoj evoluciji.
Homo bodoensis (Ettore Maza/SWNS/SWNS/Profimedia)
Nova vrsta uključuje od ranije poznate srednjopleistocenske fosilne ostatke sa područja Afrike i istočnog Mediterana. Ranije su ovi ostaci najčešće pripisivani vrstama Homo neanderthalensis ili Homo rhodesiensis – za koje postoje brojne, često kontradiktorne definicije. „Govoriti o evoluciji čoveka tokom ovog vremenskog perioda je postalo praktično nemoguće zbog toga što ne postoji adekvatna terminologija koja oslikava geografske varijante”, kaže Mirjana Roksandić, profesorka na Univerzitetu u Vinipegu (Kanada) i vodeći autor studije.
Analize drevne DNK su nedavno pokazale da su pojedini fosilni predstavnici vrste H. heidelbergensissa teritorije Evrope zapravo rani neandertalci, te je ime „H. heidelbergensis” postalo redundantno. Prema koautorki Šiu-Đie Vu, profesorki u Institutu za paleontologiju kičmenjaka i paleoantropologiju u Pekingu (Kina), naziv „H. heidelbergensis” treba napustiti i kada su u pitanju fosilni ostaci ljudi iz istočne Azije.
„Imenovanje nove vrste (posebno fosilnih ljudi) važan je događaj, a Međunarodni kodeks zoološke nomenklature dopušta promenu imena samo prema strogo definisanim pravilima. Ipak, novi termini dobijaju život jedino ako ih prihvate i koriste drugi istraživači, a mi smo uvereni da postoje dobri razlozi da ime Homo bodoensis bude usvojeno”. (Mirjana Roksandić)
Srednjopleistocenski fosili sa područja Afrike su nazivani dvojako: Homo heidelbergensis ili H. rhodesiensis, što unosi dodatnu konfuziju u ionako kompleksnu problematiku. Vrsta H. rhodesiensis je nejasno definisana, a samo ime nikada nije bio široko prihvaćeno u nauci, što je barem delimično posledica povezanosti sa Sesilom Roudsom i zlodelima počinjenim tokom britanske kolonijalne vladavine u Africi. U kontekstu moderne nauke koja teži dekolonijalizaciji, upotreba termina kojima se veličaju figure poput S. Roudsa neprihvatljiva je praksa.
Naziv bodoensis potiče od imena lokaliteta Bodo D’ar u Etiopiji, gde je pronađena 600.000 godina stara fosilna lobanja koja je tipski primerak nove vrste. Homo bodoensis se smatra direktnim pretkom modernog čoveka. Prema novoj klasifikaciji, vrsta uključuje srednjopleistocenske ostatke ljudi iz Afrike i pojedine fosile iz Evrope, dok se najveći broj fosilnih primeraka sa potonjeg kontinenta svrstava među (rane) neandertalce.
Predrag Radović smatra da „terminologija u paleoantropologiji (kao i u drugim oblastima nauke) mora biti jasna, da bi se olakšala komunikacija. Nazive vrsta, međutim, ne treba tretirati kao apsolutne i nepromenljive, pogotovo kada su u jasnoj suprotnosti sa novim paleontološkim i genetičkim podacima.”Prema rečima koautora Kristofera Bae sa Odeljenja za antropologiju Univerziteta Havaji Manoa (SAD) definisanje vrste H. bodoensis ima za cilj da „preseče Gordijev čvor i omogući jasnu komunikaciju kada je u pitanju ova veoma važna faza evolucione istorije čoveka”.
Profesorka Roksandić nastavlja: „Imenovanje nove vrste (posebno fosilnih ljudi) je važan događaj, a Međunarodni kodeks zoološke nomenklature dopušta promenu imena samo prema strogo definisanim pravilima. Ipak, novi termini dobijaju život jedino ako ih prihvate i koriste drugi istraživači, a mi smo uvereni da postoje dobri razlozi da ime Homo bodoensis bude usvojeno.”
Evolutionary Anthropology je autoritativani pregledni časopis fokusiran na aktuelna pitanja biološke antropologije, paleoantropologije, arheologije, funkcionalne morfologije, sociobiologije, osteologije, biologije čoveka, genetike i ekologije.
(Izvor Nacionalna geografija)
