Naučnici su otkrili još jedan ponavljajući izvor brzih proboja radio–talasa (FRB) koji je dodatno produbio misteriju u vezi sa tim šta bi tačno moglo proizvesti ove pojave.
Prvi izboj radio-talasa (FRB 190520B) otkriven 2019, a sada je ustanovljeno da često ispušta rafale snažnih radio–valova koji traju jednu milisekundu.Brze provale radio–talasa jedna su od najfascinantnijih misterija u kozmosu. Izuzetno su snažni, neki oslobađaju više energije od 500 miliona naših Sunaca, a traju kraće od treptaja oka.Jedna od najvažnijih karakteristika ovih signala jeste ta da su oni kratkotrajni i nepredvidivi. Obično se pojave iznenada na nekom delu neba i traju tek nekoliko milisekundi. Većina dolazi iz drugih galaksija, samo je jedan izvor otkriven u Mlečnom putu.
Naučnici smatraju da mogu postojati najmanje dva različita mehanizma nastanka FRB-a: provale emituju različiti objekti ili ih emituje ista vrsta objekta u različitim fazama svoje evolucije.
Ponavljajući FRB-ovi, a to je kada se ne radi samo o jednom intervalu već o više njih uzastopce, vrlo su retki i posebno privlače pažnju astronoma. Pojedini se, naime, javljaju periodično, u pravilnim razmacima, svakih nekoliko dana ili meseci. Do sada su uočena tri ponavljajuća izvora brze provale radio–valova.Signal s FRB-a 190520B stigao je na Zemlju u maju 2019, zabeležio ga je radioteleskop FAST u Kini, a naknadna posmatranja su pokazala da se on ponavlja i da dolazi s ruba jako stare patuljaste galaksije, udaljene od nas gotovo četiri milijarde svetlosnih godina.
Izgleda da se između radio-izboja emituje slabije radio–emisije, što ukazuje na to da brzi radijski rafali dolaze iz kompaktnog i postojanog radio–izvora, čija je priroda nepoznata.Slična situacija je i s ponavljajućim FRB-om 121102. Radi se o prvom FRB-u za koji je potkrepljeno otkuda dolazi – iz vrlo stare patuljaste galaksije udaljene tri milijarde svetlosnih godina, piše Science Alert.
„Sada imamo dva takva FRB-a, što otvara mnoga pitanja”, rekao je astronom Kejsi Lou iz Kalteka (Kalifornijski intitut za tehnologiju).Primerice, možda su sve brze provale radio–valova ponavljajuće, ali im emisije imaju veoma niske energije i ne možemo ih zabeležiti. Naučnici smatraju da mogu postojati najmanje dva različita mehanizma nastanka FRB-a: provale emituju različiti objekti ili ih emituje ista vrsta objekta u različitim fazama svoje evolucije.
„To znači da u blizini FRB-a ima mnogo materijala i da se oko ponavljajućeg izvora nalazi okruženje plazme; što je u skladu s karakteristikama nedavno nastale supernove. Štogod da je izvor, nastao je tek nedavno.”
Magnetari su vrsta neutronske zvezde koja je nastala nakon što se urušila masivna zvezda i postala supernova, a oslikuje je izuzetno snažno magnetsko polje. Moguće je da normalne neutronske zvezde i magnetari emituju FRB-ove na različite načine.
Dalja analiza podataka pokazala je da možda jedna karakteristika FRB-a nije toliko korisna pri merenju udaljenosti kao što se do sada smatralo. Radi se o meri disperzije, odnosno na koji se način svetlost raspršuje kroz gas koji se nalazi između nas i izvora. Talasi viših frekvencija putuju delotvornije od valova nižih i to se može koristiti za merenje udaljenosti.
Za FRB 190520B mera disperzije ukazuje da je izvor udaljen 8 do 9,5 milijardi svetlosnih godina. No, druga merenja udaljenosti pokazala su da nam se galaksija nalazi mnogo bliže. „To znači da u blizini FRB-a ima mnogo materijala i da se oko ponavljajućeg izvora nalazi okruženje plazme; što je u skladu s karakteristikama nedavno nastale supernove. Štogod da je izvor, nastao je tek nedavno”, rekao je astrofizičar Kšitij Agarval sa Univerziteta Zapadna Virdžinija.
Astronom Di Li iz Nacionalnog astronomskog opservatorija Kineske akademije znanosti smatra da FRB 121102 i FRB 190520B, verovatno, predstavljaju početnu fazu evolucije populacije FRB-a. Istraživanje naziva A repeating fast radio burst associated with a persistent radio source objavljeno je u časopisu Nature.
(Izvor Indeks)
