Šta bi se desilo ukoliko bi došlo do atomskog rata između Rusije i Amerike?Možda biste preživeli udare i radijaciju, ali ono što bi potom usledilo verovatno ne biste.
Zamislite apokaliptičnu scenu u kojoj su glavni akteri dve vodeće nuklearne sile – Amerika i Rusija. Sa po nekoliko hiljada bojevih glava i dometima od 13.000 do 15.000 kilometara. Svaka od njih baca nekoliko nuklearnih bombi iz svojeg arsenala na neprijatelja i šta se posle dešava? Ukoliko ste preživeli, možda i niste imali toliko sreće koliko ste mislili.
Ovo je barem zaključak studije po imenu „Globalna nesigurnost hrane i gladi zbog smanjenja useva, morskog ribarstva i stočarske proizvodnje usled klimatskih poremećaja, izazvanih ubrizgavanja čađi u nuklearnom ratu”, objavljene nedavno u časopisu Nature Food. Autori tvrde da bi pored razaranja izazvanog eksplozijama i radijacijom, detonacija nuklearnog oružja izazvala velike požare koji bi uticali na stvaranje ogromne koncentracije čađi u atmosferi i sprečavanju sunčeve svetlosti da dopre do nas i biljaka usled čega bi nastupila glad.
Nešto slično se desilo na Zemlji pre 66 miliona godina, kada se asteroid Čiksulub sručio u Meksički zaliv i pokrenuo niz događaja koji su na kraju rezultirali izumiranjem dinosaurusa. Naime, nakon sudara u atmosferi su se našli milioni tona sulfata i čađi, koji su rashladili Zemlju. Klima se promenila, a izvori hrane su se smanjili. Stručnjak za klimu i modeliranje useva Lili Ksia i kolege sa Univerziteta Ratgers su izračunali kolika koncentracija čađi u atmosferi nakon sukoba bi uticala na našu budućnost. A i njegov uticaj na useve, ribolov i stočarstvo.
Koristili su podatke o globalnim zalihama kalorija nakon što bi uskladištene zalihe hrane bile iscrpljene. Otkrili su da, čak i uz preusmeravanje useva danas namenjenih ishrani životinja ili biogorivu, proizvodnja hrane ne bi bila dovoljna da garantuje snabdevanje u većini nacija. Dakle, svaka detonacija nuklearnog oružja koja proizvodi više od 5 miliona tona čađi izazvala bi ogromnu nestašicu hrane u skoro svakoj zemlji na svetu.
Procenjuje se, takođe, da bi broj preminulih izazvan nuklearnim sukobom Sjedinjenih Država i Rusije mogao da dostigne 5 milijardi ljudi ili dve trećine svetske populacije. Zaključak je da je globalna saradnja u sprečavanju upotrebe nuklearnog oružja izuzetno važna.
(Nacionalna geografija)
