Ova egzoplaneta je sada bogata vodonikom, cijanovodičnom kiselinom, metanom i amonijakom, a ima i maglinu od ugljovodonika.
Naučnici su prvi put pomoću svemirskog teleskopa Habl pronašli dokaze o vulkanskim aktivnostima na stenovitoj egzoplaneti koje reformiraju njenu atmosferu. Planeta GJ 1132 b ima sličnu gustoću, veličinu i starost kao Zemlja.Izgleda da je planeta GJ 1132 b u ranom stadijumu svog života bila gasoviti svet s debelim slojem atmosfere. No, intenzivno zračenje njene vruće, mlade zvezde ubrzo je odnelo prvotnu atmosferu vodonika i helijuma GJ 1132 b je u vrlo kratkom vremenskom razdoblju svedena na golo jezgru veličine Zemlje.
Naučnici smatraju da je kora GJ 1132 b izuzetno tanka, možda debela samo stotinu metara. Takva kora je previše slaba da podrži formacije nalik vulkanskim planinama. Planetin ravni krajolik verovatno je ispucan poput ljuske jajeta, kroz čije se pukotine oslobađa vodonik i drugi gasovi.
Na iznenađenje astronoma, nova opažanja sa Habla otkrila su stvaranje sekundarne atmosfere koja je zamenila onu davno izgubljenu. Ova egzoplaneta je sada bogata vodonikom, cijanovodičnom kiselinom, metanom i amonijakom, a ima i maglinu od ugljovodonika. „Ova druga atmosfera dolazi s površine i iz unutrašnjosti planeta”.
Astronomi smatraju da je otopljeni plašt magme planete apsorbovao vodonik iz izvorne atmosfere i da su ga sada vulkanske aktivnosti postepeno ponovo oslobodile, pri čemu je nastala nova atmosfera. Ova nova atmosfera, koja i dalje curi, odnosno odlazi u svemir, neprestano se nadopunjava iz rezervoara vodonika u magmi plašta. „Ova druga atmosfera dolazi s površine i iz unutrašnjosti planete, tako da nam je to prozor u geologiju drugog sveta”, kazao je astrohemičar Pol Rimer sa Univerziteta Kembridž.
„Prvo smo mislili da će ovakve ozračene planete biti prilično dosadne jer smo verovali da su izgubili atmosferu. No kada smo pogledali podatke sa Habla, shvatili smo da tamo ima atmosfere“” rekla je Raisa Estrela, planetarna naučnica iz Jet Propulsion Laboratory u sastavu NASA.
GJ 1132 b je na jedan način slična Zemlji, a na drugi dosta različita. Ima sličnu gustoću, veličinu i starost kao naša planeta. Obe su na početku imala atmosferu u kojoj dominira vodonik i obe su prvo bile vruća nebeska tela koja su se zatim ohladila. Astronomi čak smatraju da GJ 1132 b ima sličan atmosferski pritisak kao Zemlja, piše ESA.
No, ove planete imaju različitu prošlost. Naime, Zemlja nije preostalo jezgro od davnog mini-Neptuna (planeta manje masivnog od Neptuna, ali sa sličnom gustom atmosferom) i ona kruži na mnogo ugodnijoj udaljenosti od Sunca. GJ 1132 b je toliko blizu zvezde da se oko nje okrene za otprilike 36 sati. Zbog te blizine je plimski zaključana, odnosno uvek je istom stranom okrenuta prema zvezdi kao Mesec prema Zemlji.
„Koliko planeta koje nalikuju Zemlji ima drugačiji početak? Neke mogu početi kao mini-Neptuni, čiju atmosferu skida snaga vruće mlade zvezde. Kada se zvezda ohladi, ostane golo jezgro planete. Dakle, imate ovaj mehanizam koji može kuvati i izbacivati atmosferu u prvih 100 miliona godina, a onda se stvari slegnu. Ako uspete nakon toga obnoviti atmosferu, možda je možete zadržati”, rekao je astrofizičar Mark Svejn iz Jet Propulsion Laboratory.
Naučnici smatraju da je kora GJ 1132 bizuzetno tanka, možda debela samo stotinu metara. Takva kora je previše slaba da podrži formacije nalik vulkanskim planinama. Planetin ravni krajolik verovatno je ispucan poput ljuske jajeta, kroz čije se pukotine oslobađa vodonik i drugi gasovi.
„Ako je atmosfera na toj planeti retka, to znači da ima površinski pritisak sličan Zemljinom i da bi se infracrvenim teleskopom moglo videti i njegovo tlo. To znači da bismo, ako je posmatramo svemirskim teleskopom Džejm Veb, mogli videti ne samo spektar atmosfere, već i spektar površine. Ukoliko tamo ima vulkanskih aktivnosti i neka su područja jako vruća, to znači da će stvarati više emisija i da ćemo možda posmatrati stvarnu geološku aktivnost – što je uzbudljivo!”, kazao je Pol Rimer.
(Izvor Indeks)
