USHOĐENJE UOBRAZILJE

OKREĆE SVET NAGLAVAČKE

Ljubivoje Ršumović (Vikipedija)

Ljubivoje Ršumović napravio je pravi ršum u dečijoj poeziji. Ljubivoje Ršumović napravio je ršum i na televiziji. I evo pred nama je još jedan ršum koji nam je priredio Ljubivoje Ršumović.

Ilija Cerović

Ljubivoje Ršumović napravio je pravi ršum u dečijoj poeziji. Storio je i stvara dela koja originalnošću menjaju poredak stvari. Suprostavio se tradicionalnom stihu sopstvenim stilom – ukrštanjem narodnog stvaralačkog duha sa modernim izrazom.

Njegove pesme nemaju znakove interpukcije. Zarezi i tačke samo bi usporile igru, kao dominantnu poetsku kategoriju njegovog stiha. Igra se radi igre, a odvažnošću, stvaralačkim lukavstvom, pošalicama, zavitlavanjem, nepesničkim rečima – okreće svet naglavačke.

U takvom svetu poučnost je osavremenjena, drukčija i nova. Dete samo treba što pre da odraste, da bude snažno i zdravo, da ne poklekne pred jačim. Duh opiranja, prirodno, prelazi u rodoljublje – u patriotizam, gde se domovina ne brani puškom, već stvaralaštvom, lepotom i najboljim ljudskim vrednostima.

Ljubivoje Ršumović napravio je ršum i na televiziji. Pre toga i na radiju. Kao televizijski poslenik napisao je i režirao preko šeststotina emisija. Jedna od najpopularnijih serija za decu – „Fazoni i fore”, imala je preko 150 epizoda. Zahvaljujući uticaju televizije njegove pesme prodrle su u najšire slojeve čitalaca, slušalaca i gledalaca. Čitav jedan naraštaj dece, ali i njihovih roditelja, pevao je sedamdesetih godina songove – „Čini mi se vekovima” i „Vuče, vuče, bubo lenja”.

I evo pred nama je još jedan ršum koji nam je priredio Ljubivoje. Ništa nije napisao, a tera nas da čitamo njegovu poeziju sa ovih portreta, da tumačimo njihov izraz lica, njihov pogled, da stvaramo alegorijske slike i  misli, da otkrivamo u njima aluziju, parodiju, pošalicu, melodičnost, neočekivani kraj, da ostvarimo sa njima srdačnu komunikaciju drugarstva i prijateljstva.  Onako na jednostavan način kako to Ršumović radi sa ljudima koje srećom sreće.

(Beseda na otvaranjz izložbe „Ljudi koje srećom srećem”)

O autoru

Stanko Stojiljković

Ostavite komentar