U SLICI U REČI

OPET NOBELOVAC, NAMERNO

Naslovnica

Ispašće da je „Galaksija baš navalila da juri nobelovce. Procenite to sami, poštovani čitaoci. Za svaki slučaj sačekajte još nekoliko brojeva, da nas ne ureknete. U junskom izdanju, 11. po redu otkako se ovaj naučni magazin otiskuje na hartiji, razgovarali smo s prof. dr Robertom Kerlom (SAD), jednim od trojice nobelovskih slavodobitnika za otkriće fulerena ili molekula S60.

Ako mene pitate, u korice smo smestili veoma zanimljive i neobične eseje. Slobodno se povedite za naslovima, a krajičkom oka i uha motrite na svog poštara. Čitamo se u septembru, a mi do tada moramo da objavimo i specijalno izdanje na engleskom ZEPTER’S NANOWORLD. Prvenac u koji smo utkali veliku nadu, a šaljemo ga na put u beli svet.

Treći smer: Nikada na reci nikad

Ili: kako sam na svoju ruku povezao dva odvojena događaja iz dalje i bliže prošlosti, a da bih potkrepio da je „Galaksija pre dve godine bila u pravu?

Stanko Stojiljković

(Raz)govornik: Ekskluzivno Mnoštvo fulerena

Termin definiše kategoriju čistih ugljenikovih jedinjenja koja sadrže paran broj ugljenikovih (C) atoma s poliedarskom strukturom koja se sastoji od tačno 12 petougaonih prstenova i parnim brojem šestougaonih prstenova. Neki fulereni imaju manje od 60 ugljenikovih atoma, a mnogi, mnogi imaju više od 60 ugljenikovih atoma. C60 je najmanji koji nije visoko reaktivan, a vrlo veliki fulereni ne mogu se rastvoriti u bilo kom poznatom rastvaraču, objašnjava u intervjuu za „Galaksiju nobelovac Robert Kerl iz SAD.

Stanko Stojiljković

Digitalni domoroci: Ekskluzivno Srpski RISC-V (ili Otvoreni hardver)

Dugi niz godina nije postojao dostojan slobodan i otvoren standard za skup instrukcija koji bi omogućio svakome, od samoukog entuzijaste do giganata poluprovodničke industrije, da bez skupocenih vlasničkih licenci napravi svoj procesor po meri i na njemu izvršava skoro sve programe koji postoje. Trojica naših profesora sa najboljeg državnog univerziteta na svetu uspeli su da globalnu slavu i uspeh jedne slobodne arhitekture posredno pretvore i u predmet interesovanja talentovanoj deci širom sveta, ali i nekim novim klincima u svojoj matici daju podstrek i primer da krenu njihovim stopama.

Vladimir Milovanović

Raspinjanje mudrosti: Bezvremeno vreme

Stvaranje sveta, ako ga je bilo, čin je koji se desio izvan njega, izvan naše prostorno-vremenske stvarnosti. Zato svaka teorija o postanku sveta, ma kakva bila naučna težina koja joj se daje, mora da sadrži i neke mitološke elemente. Drugim rečima, i teorije savremene fizike o postanku Univerzuma ne mogu da izbegnu, bar u nekom svom delu, mitološku konotaciju.

Ljubo Ristovski

Sinaptička veza: Nemoguća demokratija

Krupno filozofsko i sociološko pitanje jeste ostvarivanje demokratskog prava svih zainteresovanih grupa i pojedinaca pri odlučivanju o značajnim ekonomskim i političkim problemima. Teorema američkog nobelovca Keneta Eroua, matematičara ekonomiste, dokazuje da nije moguće odrediti funkciju društvenog blagostanja (odrediti grupni poredak alternativa), a da pritom budu ispunjeni sledeći uslovi: odsustvo diktature, suverenitet pojedinca, jednoglasnost (neprotivrečnost), potpunost i tranzitivnost i nezavisnost od nebitnih alternativa.

Mirko Vujošević

Podvizanje uma: Misliti = računati

Iako se nije u celosti ostvario, ovaj Lajbnicov san je stolećima služio kao inspiracija logičarima da se tim povodom, recimo, 2014. godine, 2.000 njih našlo na dvonedeljnom naučnom skupu u Beču, kao što je i dve godine kasnije, 38 eksperata, u jednom nemačkom zamku, raspravljalo o istome: o univerzalnom logičkom jeziku i opštim automatskim i interaktivnim metodama rasuđivanja.

Milan D. Tasić

Razmeravanje duše: Tektonska KRIZA

Kuda ide ovaj svet? – sve češće se pitamo. Kako smo, kroz razvoj nauke i tehnologije, sve više napredovali, napredovale su i naše moći stvaranja i razaranja materijalnog sveta koji nas okružuje. Duhovni nivo je gurnut u drugi plan; ali je i on stradao, možda čak i više u svojoj „neopipljivoj i nevidljivoj dimenziji. Konceptualizacija i intelektualizacija služe da zavaramo sebe da je moguće značenje stvarnosti obnoviti mimo tradicionalnog, duhovnog nasleđa čovečanstva i uprkos razarajućim dometima nauke i tehnologije.

Gordana Medić-Simić

Arhimedova tačka: Goldbah i ostale misterije

Pruski istoričar i matematičar Kristijan Goldbah pretpostavio je da se svaki prirodni broj veći od 5 može predstaviti kao zbir tri prosta broja, recimo 23=13+7+3. Čuveni švajcarski matematičar Leonard Ojler ju je pretočio u sledeću (poznatu i kao stroga Goldbahova hipoteza): Svi pozitivni parni prirodni brojevi veći od 2 mogu se predstaviti kao suma dva prosta broja. Ni do dana dašanjeg ona nije ni dokazana, ni opovrgnuta. Kako su se u odgonetanje upustili Šerlok Holms i dr Džon Votson?

Miodrag Petković

Zov budućnosti: Moral mašine

Paradigmatični predstavnik veštačke moralne nauke je računarstvo primenjeno u društvenim naukama gde se testiraju modeli socijalne interakcije u okviru eksperimenata u koje su uključeni ljudi. Razvoj dovoljno inteligentnih mašina koje mogu da procene uticaj sopstvenih postupaka na živa bića i da se ponašaju u skladu s tim predstavlja najvažniji zadatak sa kojim se suočavaju dizajneri veštački inteligentnih automata.

Petar Nurkić

Ekosofija: Nanooza među nama

Općenito, nedostaju rezultati produbljenih istraživanja navedenih čestica na ljudsko zdravlje i okoliš. Stoga je agresivno nasrtanje ekologista, naglašavajući utjecaj plastičnih čestica na zdravlje humanih bića, neopravdano. Naime, za sada nema dovoljno dokaza o njihovom utjecaju na zdravlje ljudskih bića.

Igor Čatić

Alhemija duha: Cogito, ergo Descartes

Jasno je – s renesansom (humanizmom) ponovo imamo zaokret s teoloških na antropološka pitanja. Takav zaokret doneće niz društvenih promena i otkrića, kako na teoretskom, tako i na praktičnom polju. Čovek se konačno oslobodio hrišćanskih stega i postao samostalni istraživač (ljudske) prirode. Ovo „oslobođenje evropske misli je dobrim delom uticalo i na shvatanja Renea Dekarta. Ipak, videćemo, on se nikada nije u potpunosti oslobodio hrišćanstva.

Ivan Vučković

Teslianum: Ljubičasto isceljenje

Savremena istraživanja psihosomatskih bolesti izazvanih stresom ukazuju na neophodnost primene holističkih metoda, orijentisanih na lečenje čoveka kao celine, a ne bolesti kao simptoma poremećaja te celine, dovodeći poslednjih decenija do brzog razvoja integrativne medicine [6] i transpersonalne psihologije.

Dejan Raković

Virtuelni raj: Netremično oko (Ili skloništa za digitalni narod)

Grubo smo probuđeni u svetu nadzora, globalnog i neuklonjivog. Hana Arent nas može pomalo utešiti zapažanjem da „drevna rimska predstava o privatnosti nije privatna kako to mislimo, već je privremeno utočište od poslova republikei da je čovek koji je živeo samo privatnim životom… nije smatran potpuno ljudskim”.

Goran Stanković

Liliputanija: Zubi sa osmehom

Nanostomatologija koristi napredne biomaterijale jedinstvenih fizičkih, hemijskih i bioloških sposobnosti, uglavnom pripisivanih odnosu površine i volumena nanomaterijala u poređenju s makro ili mikro materijalima. Koriste se nanočestice, kvantne tačke, fulereni, grafeni, nanovlakna, nanožice, nanocilindri, nanoprevlake, nanoslojevi i sekundarni nanoobjekti.

Esad Kučević

U zdravom duhu: Ravnopravne u teretani

Rezultati do kojih smo došli pokazali su da žene koje se bave pauerliftingom, kao i one koje su u ovakav trening uključene zbog opšte fizičke pripremljenosti, imaju veću debljinu zida i masu leve komore srca u odnosu na sedentarne osobe. Razlike u srčanoj strukturi u odnosu na sedentarne bile su očigledne bez obzira na razlike u programima treninga sa spoljašnjim opterećenjem.

Emilija Stojanović

Dragan Radovanović

Zov budućnosti: Sveti gral AI

Kao i svaka tehnologija, veštačka inteligencija ima dobre i loše strane. Ovo je, između ostalog, jedan od razloga zašto je sve više pokreta koji zagovaraju zabranu njenog korišćenja u oblasti naoružanja i ratovanju. Postoji veliki broj organizacija, kao što je OpenAI, koje se bore za demokratizaciju veštačke inteligencije i njene fer primene, da bi celo društvo imalo korist.

Luka Jakovljević

Sklapanje pamćenja: Plovidba Ilijadom

Nastavljajući kroz Homerove epove, razmotrićemo možemo li nešto zaključiti iz načina dolaska na trojansko ratište, kako sa ahejske tako i sa trojanske strane. Da vidimo ko je jahao, a ko išao peške. Ko je plovio morem, a ko samo „Ilijadom.

Ranko Bošnjak

Sijalica u glavi: Mpemba zamrzava

Voda u relativno uzanom temperaturnom pojasu od 100°C postoji u sva tri agregatna stanja: gasovito-vodena para, tečno i čvrsto-led, i to u ambijentu temperatura atmosfere (od tropskih vrućina do ciče zime), te su ljudi na osnovu predrasuda zapazili „čudno ponašanje vruće vode! Ali, priroda nema predrasude!

Radovan Đukić

Avanture tastature: Marfi u sitne sate

Svako je ponekad pomislio na nezgodnu situaciju u kojoj noću dolazi kući i shvata da nema ključ, niti ikoga ko bi mu otvorio vrata. Ako je kuća pametna, vrata možete da otvorite i karticom, telefonom, možda i otiskom prsta – verovatnoća da sve to bude nedostupno je zaista mala. Ali Marfijevi zakoni najbolje funkcionišu u zoni najmanjih verovatnoća…

Dejan Ristanović

U zdravom duhu: Začinjeno elektronima

Da bismo sprečili da se izgube hranljive materije i vitamini, moramo atome kiseonika da snabdemo elektronima da bismo ih učinili stabilnijim. Ovo se mo že postići stvaranjem blage hladne plazme elektrona, koju generišemo propušta njem struje kroz sadržaj u ZEPTER posuđu. Drugim rečima, dodajemo elektrone koje kiseonik u hrani ili piću zahteva.

Borivoje Protić

Mijat Lalić

Asimovljev soj: STRAH

Veselin Gatalo

 

O autoru

Stanko

Ostavite komentar