Naučnici su 2013. godine ustanovili da u jezeru živi bakterija Acidiphilium. Ovaj mikrob ima više gena koji mu omogućuju da se prilagodi preživljavanju u različitim okruženjima.To pokazuje da je na Marsu moglo biti života.
Blizu vrha kostarikanskog vulkana Poás nalazi se jedno od najkiselijih jezera na Zemlji. Ima prekrasnu svetloplavu boju, ali puno je otrovnih metala. Dodatno, u Laguni Caliente temperature variraju između 38 i 90 Celzijusovih stepeni, tako da se uistinu radi o neverovatno negostoljubivoj sredini.No čak i ovde žive mikrobi. Iako u ovome jezeru nema velike biološke raznolikosti, život je ipak opstao i prilagodio se teškim uslovima, piše CNN.
„Naše otkriće pokazuje da život na Zemlji postoji u najekstremnijim okruženjima. Teško je zamisliti negostoljubivije mesto za boravak živih bića od ultrakiselog vulkanskog jezera s čestim erupcijama”, rekao je biolog i astrofizičar Džastin Vang sa Univerziteta Kolorado u Bolderu.Ova vanzemaljska okolina pokazuje da je na Marsu pre nekoliko milijardi godina mogao postojati život.
U sumporu i železu
Dva kraterska jezera koja se nalaze u blizini vrha vulkana ne mogu se više razlikovati jedno od drugog. U neaktivnom krateru nalazi se jezero Botos koje je okruženo tropskom vegetacijom, a u aktivnom je Laguna Caliente, koja sadrži tekući sumpor i železo. Gasovi iz ovog jezera stvaraju kiselu kišu i kiselu maglu, koje uništavaju obližnje ekosisteme i iritiraju oči i pluća znatiželjnih naučnika.
Sekvenciranje DNK otkrilo je da je bakterija Acidiphilium razvila načine za pretvaranje elemenata poput sumpora, železa i arsena u energiju potrebnu za preživljavanje.
Istraživači su sproveli terenska istraživanja na jezeru 2013, 2017. i 2019. godine. Vang i saradnici pešačili su do vulkana u novembru 2019. kada su delovi jezera ključali, a vulkanski otvori su ispuštali vruće sumporne gasove.
Naučnici su 2013. godine ustanovili da u jezeru živi bakterija Acidiphilium. Ovaj mikrob ima više gena koji mu omogućuju da se prilagodi preživljavanju u različitim okruženjima. Istraživači su se vratili 2017, a u međuvremenu je došlo do nekoliko erupcija. Nakon što su prikupili dodatne uzorke shvatili su da među bakterijama u jezeru ima više biološke raznolikosti nego što se očekivalo. Osim toga, sekvenciranje DNK otkrilo je da je bakterija Acidiphilium razvila načine za pretvaranje elemenata poput sumpora, železa i arsena u energiju potrebnu za preživljavanje.
Genetsko prilagođavanje
Genetsko prilagođavanje koje su otkrili Vang i kolege pokazuje da je život mogao preživeti u hidrotermalnim područjima na drevnom Marsu. Hidrotermalni sistemi osiguravaju toplotu, vodu i energiju – sve što je potrebno za nastanak i razvoj života.Dok su se pređašnja istraživanja Marsa koncentrisala na drevne izvore vode, naučnici smatraju da su topli izvori, zapravo, ključna meta u potrazi za izvanzemaljskim životom.
„Ova mesta nije teško pronaći budući da je rani Mars bio jako vulkanski aktivan i imao obilje vode blizu površine”, rekao je geolog Brajan Hajnek sa Univerziteta Kolorado u Bolderu. „Moramo promeniti način na koji razmišljamo o životu na drugim planetama.”
Život na Zemlji obično nastaje u prisustvu vode, no nje na Crvenoj planeti nije u prošlosti bilo u neograničenim količinama, niti u kontinuiranom periodu.
Džastin Vang upozorava da naučnici ne bi trebalo da budu biti previše „usredsređeni na Zemlju” u potrazi za životom na Marsu. Život na Zemlji obično nastaje u prisustvu vode, no nje na Crvenoj planeti nije u prošlosti bilo u neograničenim količinama, niti u kontinuiranom periodu.
„Mislim da moramo promeniti način na koji razmišljamo o životu na drugim planetama. Moramo uzeti u obzir jedinstvenu geološku istoriju naših vanzemaljskih okruženja i staviti to u kontekst sa onim što imamo ovde na Zemlji. Ako su reke na Marsu bile nestabilne dok su topli izvori bili uobičajeni, onda je možda život najverovatnije postojao u hidrotermalnim sredinamama”, objasnio je Vang.
„Rub kratera Jezero, gde se sada nalazi rover Perseverance, veroatno je u prošlosti bio hidrotermalno aktivan zbog udarca nakon kojeg je krater i nastao. Tako da me zanima šta će tamo rover sve pronaći.”Istraživanje naslovljenoMicrobial Survival in an Extreme Martian Analog Ecosystem: Poás Volcano, Costa Rica objavljeno je u časopisu Frontiers in Astronomy and Space Science.
(Izvor Indeks)
