SRICANJE ISTORIJE

OTAC TOKSIKOLOGIJE

Momčilo Mokranjac (SANU)

Ove godine navršava se 120 godina od rođenja Momčila St. Mokranjca (28. april 1899-16. septembar 1967), prvog profesora toksikološke hemije na Farmaceutskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, velikana toksikologije i farmacije, sina čuvenog srpskog kompozitora Stevana Mokranjca.

Aleksandra Božović

Tim povodom u Galeriji nauke i tehnike SANU nedavno je održana izložba posvećena Momčilu Mokranjcu. Dr Danijela Đukić Ćosić, vanredna profesorka Farmaceutskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, koja je među autorima izložbe, smatra da je osim same biografije prof. Mokranjca, izložba uspela da prikaže i vreme s kraja 19. i početka 20. veka, uključujući period Velikog rata, kada se deo tadašnje omladine školovao na prestižnim francuskim fakultetima.

Momčilo St. Mokranjac rođen je u Beogradu, u slavnoj muzičkoj porodici Mokranjac. Osnovnu školu i pet razreda gimnazije završio je u Beogradu. Po izbijanju Velikog rata sa porodicom odlazi u Skoplje, odakle, sa delom tadašnje omladine, nastavlja školovanje u Francuskoj.

Momčilo i Stervan Mokranjac

Prema autobiografskim zapisima, prof. Mokranjac je maturirao u Nici 1917. godine. Licej hemije na Pariskom naučnom fakultetu u sastavu Sorbone završio je 1920. U prestižnom Pasterovom institutu radio je na doktorskoj disertaciji koju je odbranio 1922. godine kod čuvenog francuskog profesora Gabrijela Bertrana.

Tokom svog dugogodišnjeg plodnog
naučnoistraživačkog rada, profesor
Mokranjac dao je smernice i postavio
temelje toksikologije kod nas, a za
sobom ostavio plejadu toksikologa.

„Po povratku u Srbiju, ovi mladi, obrazovani ljudi, školovani u Francuskoj, omogućili su svojoj zemlji da u posleratni period uđe sa generacijom stručnjaka. Doprineli su preporodu materijalnog i duhovnog života ratom razorene i opustošene zemlje. Osim toga, cilj širenja francuske kulture odnosio se na stvaranje društvenih veza kojima je trebalo da se omogući uključivanje ljudi sa Balkana u francusku kulturnu i političku elitu”, kaže dr Danijela Đukić Ćosić.

Lavoazjeova medalja

Po povratku u Beograd, Momčilo Mokranjac je radio najpre kao hemičar u Državnoj hemijskoj laboratoriji, bio je šef Hemijske laboratorije beogradske opštine i Odeljenja za ispitivanje plemenitih metala pri Narodnoj banci Kraljevine Jugoslavije. Po okončanju Drugog svetskog rata, izabran je za vanrednog profesora toksikološke hemije na Farmaceutskom fakultetu u Beogradu 1946, a za redovnog profesora 1951. Obavljao je funkciju prodekana (1947-1949) i dekana Farmaceutskog fakulteta (1949-1952). Napisao je prvi udžbenik iz toksikološke hemije na srpskom jeziku 1949. Bio je prvi upravnik Hemijskog instituta SANU, prvi čelnik Spektrohemijske sekcije Srpskog hemijskog društva i član više stručnih organizacija i udruženja.

Posebno je proučavao cink, nikl i kobalt, izučavao toksikologiju olova i bavio se istraživanjem prisustva biljnih otrova u organizmu. Izabran je za dopisnog člana Pariske akademije farmacije 1953. godine. Nagrađen je Lavoazjeovom medaljom za istraživački doprinos na polju hemije i toksikologije i nosilac je ordena javnog zdravlja Francuske.

„Ime Mokranjac vezuje se za dva oca – oca srpske muzike i oca srpske i jugoslovenske toksikologije. Tokom svog dugogodišnjeg plodnog naučnoistraživačkog rada, profesor Mokranjac dao je smernice i postavio temelje toksikologije kod nas, a za sobom ostavio plejadu toksikologa”, objašnjava dr Danijela Đukić Ćosić.

Objavio je više od 60 originalnih naučnih radova u domaćim i međunarodnim časopisima. Njegova naučna aktivnost se manifestovala najpre kroz izučavanja mikroelemenata, a zatim kroz radove u oblasti toksikologije.

Nedostatak kobalta

„Kao učenik i saradnik profesora Bertrana, najpre se interesovao za istraživanje prisustva i rasprostranjenosti cinka, nikla i kobalta u prirodi. Kobalt danas pripada grupi mikroelemenata sa značajnom fiziološkom ulogom. Kao što je poznato, pre svega iz radova australijskih autora, nedostatak kobalta u pašnjacima izaziva ozbiljna oboljenja kod ovaca”, kaže dr Đukić Ćosić.

Profesor Mokranjac je sa svojim saradnicima dokazao da su bolesti stada ovaca u određenim oblastima Jugoslavije takođe uzrokovane nedostatkom kobalta. Posebno je izučavao kako trovanje olovom utiče na metabolizam i fiziološku ravnotežu kobalta, gvožđa i bakra. Dokazao je da svako povećanje količine olova u organizmu izaziva smanjenje ovih veoma bitnih mikroelemenata prisutnih u krvi.

Zajedno sa svojim saradnicima izučavao je kako određeni lekovi utiču na mobilizaciju olova u organizmu iz depoa u kostima. Ti radovi pokazuju da određeni antibiotici izazivaju ovu mobilizaciju.

Prizor za izložbe

„To ukazuje na oprez pri davanju antibiotika pacijentima sa hroničnim trovanjem olovom. Tražeći protivotrove koji bi bili efikasni kod trovanja mineralnim otrovima, profesor Mokranjac je zajedno sa svojim saradnicima pokazao da je vitamin ,ce᾽ veoma efikasan protivotrov za olovo i posebno za živu. Radovi profesora Mokranjca u oblasti toksikologije takođe su dotakli veoma delikatna pitanja istraživanja alkaloida u organizmu”, smatra dr Đukić Ćosić.

Mikro ili oligo?

U francuskom naučnom časopisu Annales pharmaceutiques prof. Mokranjac je 1950. godine objavio dva naučna rada, a 1956. godine istraživanje o biohemiji kobalta.

Godina jubileja

„Ove godine, osim 120 godina od rođenja prvog našeg profesora toksikološke hemije Momčila Mokranjca, navršava se 80 godina studija farmacije u Srbiji – Farmaceutski odsek pri Medicinskoj velikoj školi Beogradskog univerziteta otvoren je 24. oktobra 1939. Prošlo je 140 godina od osnivanja Saveza farmaceutskih udruženja Srbije, tačnije Prvog društva apotekara u Srbiji pod nazivom „Apotekarsko društvo Srbije, koje je preteča današnjeg Saveza farmaceutskih udruženja Srbije. Ujedno je i 160 godina toksikologije u Srbiji, jer je ukazom kneza Miloša Obrenovića, Državna hemijska laboratorija uspostavljena  21. oktobra 1859, podseća dr Danijela Đukić Ćosić.

Mokranjac ističe da Francuzi koriste naziv oligoelementi, a Englezi mikroelementi, dok on zastupa mišljenje da se ne radi o istovetnim pojmovima. Mikroelementi su, po njegovom mišljenju, elementi koji se nalaze u veoma malim količinama u živim bićima, dok su oligoelementi u malim količinama fiziološki aktivni.

„Kobalt, isticao je, pripada oligoelementima. Nadalje je dao osvrt na analitičke metode za određivanje prisustva kobalta u živom svetu, njegov značaj za biljni i životinjski svet, ali i za čoveka. Opisao je da poslednje značajno poglavlje u biohemiji kobalta predstavlja njegov značaj u lečenju određene vrste anemije. Dugo se nije znalo šta je u biti ove bolesti i kako se boriti protiv nje. Bilo je neophodno dugo vremena, i plejada naučnika, da bi se otkrio vitamin ,be 12᾽, koji u svom sastavu sadrži četiri procenta kobalta”, objašnjava dr Đukić Ćosić.

Profesor Momčilo Mokranjac je bio veliko nadahnuće za svoje kolege, posebno u pomenutoj oblasti toksikologije metalnih otrova i interakciji bioelemenata i toksičnih metala.

(Izvor RTS)

O autoru

Stanko Stojiljković

Ostavite komentar