Marko Mićić, student doktorskih studija astrofizike na Univerzitetu u Alabami, predvodio je tim koji je otkrio dva para patuljastih galaksija koje se spajaju.Svaki par ima duo crnih rupa koje će se uskoro sudariti, što može pružiti detalje o ranom formiranju velikih galaksija, a i supermasivnih crnih rupa u njihovim centrima. Otkriće je objavljeno u naučnom časopisu Astrophysical Journal.
Sudari velikih galaksija, sličnih Mlečnom putu, detaljno su proučeni, a patuljastih, koje su najčešći tip galaksija, potpuno su zanemareni, a oni su veoma bitni jer je rani svemir bio ispunjen patuljastim galaksijama koje su se sudarale, rasle i evoluirale.„Svaka galaksija sadrži masivnu crnu rupu u svom jezgru, milionima puta težu od Sunca, međutim ne znamo odakle su one došle i kako su narasle. Crne rupe u patuljastim galaksijama nude odgovor na te misterije. Iako su patuljaste galaksije i njihove crne rupe izuzetno bitne za astronomiju, veoma malo su istražene. Ovo je zbog toga što su male, ne emituju mnogo svetlosti i izuzetno ih je teško detektovati, a još teže uočiti dve takve u procesu sudara. Još je teže, gotovo nemoguće, detektovati prisustvo crne rupe u patuljastoj galaksiji”, objašnjava Marko Mićić.
Marko Mićić
Kako je objasnio, crne rupe koje usisavaju materijal trebalo bi da proizvedu vrlo specifičnu emisiju elektromagnetnog zračenja u infracrvenom i iks (H) delu spektra. Tačnije crne rupe ne emituju ništa, već materijal koji biva usisan se zagreva i proizvodi emisiju.„Koristio sam svemirske teleskope Chandra (iks-zraka) i WISE (infracrveni) da skeniram celo nebo tražeći signale dvojnih crnih rupa koje usisavaju. Kada sam načinio uzorak potencijalnih kandidata, trebalo je uraditi dodatne provere da se utvrdi koji su signali stvarno proizvedeni od strane dvojnih crnih rupa. Neophodno je bilo, takođe, ustanoviti svojstva galaksija u kojima se crne rupe nalaze, potvrditi da su patuljaste i potvrditi da su u procesu sudara. To smo uradili koristeći optički teleskop CFHT na Havajima”, kaže Mićić.
(Sputnjik)
