Manje ugljen-dioksida znači manje organizama koji imaju sposobnost fotosinteze, poput biljaka, što rezultira smanjenjem kiseonika koji oni stvaraju tokom fotosinteze.
Zemlja nije oduvek bila planeta bogata kiseonikom i životom koji cveta zahvaljujući njemu. U novoj studiji objavljenoj u časopisu Nature Geoscience naučnici predviđaju da će količina kiseonika u određenom trenutku u budućnosti početi opadati, tako da će naša planeta ponovo postati bogata metanom, a siromašna kiseonikom, kakva je bila u davnoj prošlosti, uoči velike oksidacije (GOE) koja se dogodila pre 2,4 milijarde godina.
To se, najverovatnije, neće dogoditi narednih milijardu godina. No, kada dođe do promene, ona će nastupiti prilično brzo. Naučnici u svojoj studiji ističu da stanje planeta u kojem su bogate kiseonikom uglavnom nije stabilno što, pored ostalog, ima implikacije u potrazi za vanzemaljskim životom. „Model predviđa da će deoksigenacija atmosfere, pri čemu će atmosferski O2 naglo pasti na iznose koji podsećaju na arhajsku Zemlju, najverovatnije biti pokrenuta pre početka vlažnih uslova staklenika u klimatskom sistemu Zemlje i pre velikog gubitka površinske vode iz atmosfere”, napisali su istraživači u sažetku svojeg naučnog rada.
Nestaće pre vode
To će biti kraj puta za ljudska bića i većinu drugih oblika života koji se oslanjaju na kiseonik da bi preživeli, pa se treba nadati da čovečanstvo u narednih milijardu godina naučiti kako da kolonizuje i eventualno teraformira druge planete. Da bi došli do svojih zaključaka, istraživači su sproveli detaljna modeliranja biosfere Zemlje, uzimajući u obzir promene u sjaju Sunca i odgovarajući pad količina ugljen-dioksida jer se taj gas razgrađuje s porastom temperature.
„Pad količine kiseonika je vrlo, vrlo ekstreman”, rekao je ranije ove godine za New Scientist Kris Rajnhard iz Tehnološkog instituta Džordžija. „Govorimo o milion puta manje kiseonika nego što ga ima danas.”
Manje ugljen-dioksida znači manje organizama koji imaju sposobnost fotosinteze, poput biljaka, što rezultira smanjenjem kiseonika koji oni stvaraju tokom fotosinteze. Naučnici su ranije predviđali da će povećano zračenje Sunca ispariti okeanske vode s lica Zemlje u roku od oko dve milijarde godina, međutim novi model – utemeljen na nešto manje od 400.000 simulacija – pokazuje da će smanjenje iznosa kiseonika biti prvo što će ubiti većinu života.
„Pad količine kiseonika je vrlo, vrlo ekstreman”, rekao je ranije ove godine za New Scientist Kris Rajnhard iz Tehnološkog instituta Džordžija. „Govorimo o milion puta manje kiseonika nego što ga ima danas.”
Tražiti biosignale
Ova studija danas je posebno relevantna zbog nastojanja naučnika da otkriju vanzemaljski život. Sve snažniji teleskopi objavljuju svoje podatke na internetu, a istraživati žele znati što bi u njima trebalo tražiti.Moguće je da bi valjalo potražiti druge biosignale osim kiseonika da bi se imale najbolje šanse da uočimo život. Ona je deo Nasinog projekta NExSS (Nexus for Exoplanet System Science),koji istražuje nastanjivost drugih planeta.
„Atmosferu nakon velike deoksigenacije karakterišu povišene količine metana, niski iznosi ugljen-dioksida i nepostojanje ozonskog omotača”, rekao je Kazumi Ozaki.
„Zemljin sistem verovatno će biti svet anaerobnih oblika života.”
Prema proračunima koje su izveli Kris Rajnhard i naučnik za zaštitu okoline Kazumi Ozaki sa Univerziteta Toho u Japanu, razdoblje nastanjive Zemlje bogato kiseonikom moglo bi trajati samo 20 do 30 posto ukupnog životnog veka naše planete, dok bi se život mikroba mogao nastaviti još dugo nakon što ljudi nestanu sa Zemlje. „Atmosferu nakon velike deoksigenacije karakterišu povišene količine metana, niski iznosi ugljen-dioksida i nepostojanje ozonskog omotača”, rekao je Kazumi Ozaki. „Zemljin sistem verovatno će biti svet anaerobnih oblika života.”
(Izvor Indeks)
